Stražilovo

чз 749 к-

Ово је мала слпчида уз горње наводе, из којих се јасно видп. да је прека потреба приредити збиркуодабраних српских л и к о в а з а ч е т и р и м е ш о в и т а и м у ш к а г л а г а у т а ч н о м а л и ј е ф т и н о м и з д а њ у; и то не само п а р т и т у р у него и с в а к и г л а с з а с е б е, јер много смета ширењу песама и дуготрајно исписивање и сноро преписивање гласова. Да је ово потребно, не ће јамачно нико сумњати, само је питање, како да се изведе. Кад већ немамо никакво гудбено средиште, које би имало средстава и за тај посао, онда не осгаје друго него нригећи у д р у ж е њ у. Свако певачко друштво- нека се прво у свом кругу посаветује о том, да ли нристаје, колико партитура може примити на се да растури (јер би из таких партитура могли свирати на клавиру и нриватни свирачи и свирачицеј, колико гласова требује. Да свако друштво после изашљ.е свога изасланика у том иослу у Н. Сад или где се већ удеси састанак, или да пошл.е макар нисмено уверење и своју одлуку. Изаслаииди невачких друштава би се о свему договорили и изабрали одбор од три четири згодна човека, који би зборник српских песама сиремили ;',а штампу. Задатак тога одбора био би прибрати од свих живих српских комиозитсра рукописе и задобити од њих издавачко право, потражити и ирикупити по свим архивама невачких друштава рукописе умрлих или непознатих композитора, заискати и од нриватних људи рукописе или штамнане несме. Кад бп се тако нрикупило градиво, онда би се од њега одабрало што је лепше и од трајније вредноети и што иоси на себи жиг сриске гудбе иа би се то критички издало. Издање треба да је што нрактичннје и што јефтиније. На тај начин дошло би свако иевачко друштво најлакше до збирке несама, које би имале и ту врлину, да су тачно забележене а несу остављене на милост и немилост вештини преписачеУ Н. Оаду, 17. (29.) нов. 1892.

вој. Ну тиме би се добило нешто и за наурсу. Стекли бисмо критичан зборник најодабранијих гудбених умотворина, из којега би се видело, докле смо дотерали у тој вештини. Не треба ни иошто губити из вида, да је у просветном животу лакоћа распростирања мисли, идеја, умних производа веома зпаменит чинилац. У каквим смо приликама, ми морамо таке чиниоце добро уочити и употребити их на своју корист. Мислим да би за сад требало овако учинити и то што нре. Ну требало би се побринути за овај посао и у будућности. Ма дамислим, да је издавање зборника српских песама за сад најпотребитија ствар, ипак нека ми је доиуштено рећи коју и о овој другој теми. Јопг за дуго н.е ћемо моћи рачунати на то, да наши књижари издају така издања српских музикалија; морамо се оиет сами помоћи. Оснујмо гудбену закладу (фонд) у Матнци Сриској. Свако певачко друштво но својим средствима приступа с одре|еном свотом као оснивач тога фонда. Притећи ће у номоћ зацело и дарежљива срнска рука. Свако певачко друштво нека одређен ироцеиат од нрихода са, беседа и концерата устуна овом фонду. Из њега нека се расписују награде на добре сриске комнозицпје и нека се издају. Ако с временом нарасте, могу се из њега издавати стииендије за музнчаре. Надам се, да све ово јито наведох неје у царству иемогућности. Овде је реч о двема живим нотребама, а чим су праве потребе (а не тек уображене) морају се кад тад остварити. Зависи само од добре воље, од нокретача и од тога, с које страпе да се ствар ночне и како да се удеси. За сад је лакше извести први посао, а био би и од непоередиије користи, треба се дакле прво њега латити. Позивам дакле невачка друштва и све пријатеље српске гудбе, да се о том промисле, разговоре и да своје мисли преко иовина и листова нусте у јавност. А кад ствар сазре, онда на иосао! Тих. ОстојиЋ.

ж С -Х" ^ "чј" < ч1-" 'чј-" ? Ф КБИЖЕВНОСТ. Ф с ^ сЖз

ДР. ЂОРЂЕ ДЕРА.

Са особитим задовољством узимам перо у руку да са речи две испишем овде коју из живота ,цра Ђорђа Д*ре.

Вредии тај радник навршио је ове године двадесвт и иет година свога учитељскога рада. У највећој тишини нгфОше се почетком октобра