Stražilovo
43 74:8 ЕЗ-
УШЕТНОСТ
Предлог певачким друштвима и пријатељима српске гудбе о издавању зборника српских четворогласних песама.* Дотде, док на та питања не узмогнемо повољно одговорити, дужност нам је, развијати и одржавати певачка друштва ма и с помоћу туђинаца, неговати и распростирати оне домаће композиције, које већ имамо. Јер, да се зауставимо на овој иоследњој мисли, истина нроизвођење новога је знаменит.чинилад у духовном животу, али је тако исто од вредности посао и р а с т у р и в а њ е п р о и з в еденога. А растуривање неје код нас као што треба уређено ни код књига, камо ли код музикалија. И норедтискарске, каменописне и резачке вештине, код нас се музикалије шире још на најспорији, најпипавији а биће и најскупљи начин: — преппсивањем. Колико се ту ловца и времена (а и оно је новац) угроши без користи, колике добре ствари остају тако непознате или мало но?нате у руконису ио архивама певачким, место да се заоре по свем народу и да тим изврше. свој нросветНи задатак? Колико мора какво иово певачко друиггво да се обзире на све стране, да мољака, да досафује, док нрибере .себи малу збирчицу песама ! У невољи, у недостатку бољега лаћа се тако невачко друштво и лошпх ствари поред толиких лених несама наших. Нећу тајити, е су ме навеле да о овом мислим и пишем, и личне побуде. Приближава се свети Сава — српска слава, када ће тога дана у вече све Сриство нравославно заневати на беседи. Требаће за тај свечан, славан дан спремити много програма, на многим местима скупиће се ле за ту прилику певачка дррсина А заиеваће ко можда никад цевао неје — а камо толико несама нарочито но мањим местима? Нови Сад је изашао на глас својим гимназијским беседама, ту се нева, ту ти је ризница иесама каких хоћеш. Лете писма у Нови Сад уреднику овога лнста или иисцу ових редака: „лепо Вас молим две, три, четир, пет, што више песама за мушки, дечји, мешовит лик. Подајте преписати на мој трошак или пошљите иартитуре по ношти о момтрошку, чим препишем, вратићу са највећом захвалношћу " Тада би требало отворити у Н. Саду музикални Хилендар. Јамачно имају п много ликовође и нредседници иевачких дружина оваких невоља.
Много може Р одђ храбрши, затпт' му с' чини, да може онђ. 1Мушицки. еје ми намера исгицати овде да гудба (свирка и цевање) уопће, -остварујући идеју лепоте звуцима, који преко слушнога чула утечу на наше осећање, после говорне вештине (песништва) најнеиосредни је потреса човечју душу-и узиоси је у идејалне сфере. И то је нозната истина, да сваки народ својим гласом иева и својим звуком гуди и да најбоље разуме-, највећма га раздрагава своја песма и свој звук. Из свега реченога излази, да је гудба и уонће сионо средство за образовање човечанства и носепце на]>одна гудбајак савезник и иомагач просветно нотиштеним народима. Педагогији и просветиој политици је дакле задатам, што више неговати гудбу уоиће а нарочито иародну иесму и свирку. Послеовпх напомена постављам овде питање, да ,И1 смо се ми, који очигледно не смемо ирезрети ни једнога савезника у иросветној борби, потрудили: да о в о г а придобијемо и да га што чвршће привежемо за се? ! 1е може се порећи, да се у нас уонће воли гудба, али норед свега тога она је још у стању дилетантизма. Поред тога невоља је што се особито ириватно и у свирци иајвише негује туђинека немачка музика. То је с једне стране због културне струје, којој смо у многом потчињени па и у том, а које због оскудице домаћих композиција п домаћих учитеља, који би укус окренули народном нравцу. Боље нешто стојимо са певањем у невачдим друштвима. И ту иетина иеје изобиЉе у дОмаћим композицијама (особито у већим и савршенијим врстама), али још једнако нас уче певати и развијају иам гудбени укус већином туђинци. Докле год се тога посла не лате наши синови, не можемо очекивати већега напретка. Одговор је према том на ностављено нитање, да смо ми у гудбе дошли истом дотле, да нам она буде за невољу забава а никако и јак бранич народности, како би могла бити, Још многа нитања, којазасецају овамо, код нас несу још ни дирнута, н. пр. о стииендијама за музичаре, како би се повећала производња изворних комиозиција итд.
Молим сриске ловино и листове, да опај чланак нрештамнају ради користи нредложене ствари.