Stražilovo

н г

УНИВ. библиотека и. БрЈзт

Год. VI.

■<б-

У Новам Саду, 3 Јануај5а.1893.

ПЕСНИШТВО ж

I §1@Г§Ј§Л*'М

мц^а Н0 знам тто стрепим, шта ме ооли тако, <^Кад се нити уздах нити суза јавља? _ У снокојству жељном нисам давно нла«о Нит' ме више спомен из, нрошлости здравља Одвикнута мисо више ми не^лета По гро&овљу тужном пбкојчога света. Ал ми пламен суне на образе пујне Из* дубииа, 'где *ми мртви 6ојГи леже 7

Зачујем ли звоно кад жалобно зујне Па се ко јецање ио магли разлеже Тако. с боним шумбм ветрић шири крило Над местима, где је гробље* некад било; ЕукавицгС тако у даљини кука, Кад огреје сунце, живне мдадо добд,, А цветак пун слутње стрепи од тог"звука Над ионором можда" некадањвг гроба....

. . ПОШЉЕДЊИ БУРИЋ Приповијетка о Приморја

-ора, дивна септембарска зора бијаше истом "почела 4 >удјети, а *у приморском (•(■.];у ®игњу дјеца махом ноустајала. .па се живо-узграгОрила, као да је*:!биља освапуо Вадљи даи, јали Свети ЈХовринац, сеоски сајам. На мору не бјеше још_ни једног ћуха, а равно и тихо водеио новршје изгледаше, у нрозорици, као какво големо језеро. Остраг. небу под облаке, дизао се сури Велебит и одбијао прве сунчанице, обасипљући рујном свјетлогпћу чИтаву обалу. Сприједа, на хоризонту, гдјекоја рибарска лађица, ра"апетијем једром, очекиваШе да

- -

се „-мајстрал" дигпе,*.како би крају. Друго ништа. Ни једпе шајке, пи . једиог 4тароброда~ на догледу. На обалн, у пијеску, пет-шест изврнутијех чамаца, под којима ченркаху кокоши. Уза сами дрвепи "пристан, са мостићем преко ограде, љуљала се Свега. Мандалина, највиша сеоска лађа, с којом се Вигањци јутром у град вожаху, а којом управљаше Иво Гера, сеоски скелеуија. * Десно, Под самијем „капггилом", сеоске нраље, кошарицама иунијем опрана рубља, купљаху се у гомилице, дозивајући гласно удаљеније друге, да скупа у град крену; гдјекоја рибарска стоиањица бијаше изни