Stražilovo

-43 16 ЕЗ-

академик, да је тшсан негде у Босни, Херцеговини пли отарој Зети. Ово јо нов доказ, да обла глаголица пије само бугарска, него и ибша, и да ее налазе траговИ №етт и у српеким земљама па ,ју_је оданде мзло ио мало ћирилица потисла у Приморје, где је добила доцније углает облик. — На истој седници предата је раенрава дра Мидана' Решетара: ИсцравЦи и додатци тексту старијих иисаца дубровачких и то на Академијино издање песама Ник. Наљегаковића. Д БеиЈаеће Уег1а§8-Ап8{а1(; (111 81蹧аг(, Ве^р/л^, ВегИп, \У1еп) издала је позив на претплату на пов теча.ј часописа „Аив ћетДеп 2ии§'еп". Из тог позива читамо, каквих ће дела донети тај часопис ове годиие у немачком нреводу. Међу Золом, Додетом, Толстојем, МоАгсаном и др. налазимо ту и два наша приповедача : Ђуру Јакшића и Д. К. Лазаревића. Од Јакншћа ће углвдати света „Баа АУћЧзћаиз уои Кштоеек", (Кривоеечка механа), _а од Лазаревића „Бег ВећиШеШде'' (Школека икона). + У првом делу ХШ књиге „БепкбећпДеп" бечке -академиЈе наука штампа се проФ. Јагића рад „81а \ т 18еће ВеНга^е аи (1еп ћхћИве.ћеп Ароегурћеп". У првом одељку ове радн.е реч је о „Шв Шкћ'сћепз1ау18о11еп Тех4е Дез АЗашћиећеб". Овај рад нроФ. Јагвћ поднесе у седнпци од 8. новембра прошле године (по нов. кал.) ■ + У 40. броју рускога листа „ Б лпгов^стђ " дознајемо, да је „разм г Ј;ромт> подлинника" 1, преведена Вукова песма из II, 25. ЈКенитљба цара Вукашана. Српскаа народнан бшшна. — Иревео ју је А. Василвевт.. + ,,Бос,ч. Вила" у свом последњем броју (80.) од ланске годиие јавља т да „81оуапзИ 8те4" доноси од 20. броја наше народне пјесме. Да ли у словеначвом иреводу, то не кадао Ктм; -Киз-^'.'., ': ;ј гтн у> . хрј" иугр. т:- .*ме дОибс^и. + Руска „Бее4да", што иалази у Лавову, доноеи у 22. броју из пера Ивана Нода „Кое-что о буш.евацахт.1 9тнорраФическ1и очеркт.". + У Прагу већ ноодавно излази еициклопедијски речник иод именом „ОЦио 81оуц1к паиспу. Шиз-ЈгоV а п а е п е у к 1 о р а е (11 е о 1) е с и у с ћ УеЛотозИ". Речник овај излази у свескам.ч од 48 етраиа, а стаје свешчица 36 крајцара. Ту скоро Изишао је свезак 121 до 122., у ком је реч : (Јегпшоуе *§о Оада. У овој .је свееци и реч о Цриој Гори, те је додана и карта Црне Горе.и Боке Которске, као и два снимка типа и иошње црногорстсе. ■ + Бечка оиера припрема изненађЛве за бечки свет. Ускоро днје балет „Е1пс ћовшвеће Поећ/.еП'', аа који се у велик.0 спрема: одело је добавила 113 Босне, а бо санска влада одредила је и лица, која ће балеткиње учити и сриском колу." . ' + На еиглеском језнку написао је РопИпоу В1еде1о\\' св.оде путописне црте о подунавским државама, а иод натнисом „РасШев ап«1 Ро1Шов .Јочгп 1ће 1) а, п п 1 ј о." Дело је и илуетровано, вели „Диевни Лиет". [Ш У другој свесци „Апшез «1е 1'еео1е Ш)гс «1ез зс^отГек роШасЈпев", од прошле године, ивиде члапак „Ј.ез паИонаШез с1е МасеЈоЈпо." II о н.ем ее још у иас н« помену пишта!

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК —.Одличном ериском књижевнику Љубомиру II. ПепадоеиАу одлу.чила је ^аједнпца' књИжевника и уметника у Београду да сад на, Богојављен.е свечаном еедиицом ирослави педееетгодшнњпцу књижсвнога му рада. = ЧИТУЉА

Јокан Боннговић

Лицем на ирви дан Божића премииуо је у Београду један од најзаелужпијих кн.ижевш1ка и научењака српских, кр. срп. миниетар просветеГ и црквених послова Јоеан БошкоеиИ. Рад Јована Бошковића на просвети српској био је мИовостручан и необично плодан. Радио је пок. Бошковић на просвети српској као научсњак и кн.ижевник, као уроднпк листова, „Гласника срп. учепогадруштва", као нроФесор, као пријатељ лепих вештина и као држлвник. Као ђак Вука и Даничића развио је Бошковић плодан рад на нољу Филологије и српске историје књижевиостн. толиким својим умиим расправама и књигама! као уредник „Гласника ученога друштва" дигао га је и одржао на потоњој му виеини; кло проФесор бсше једаи од најсавеснијих и нгџјодушевљенијих учитеља омладине ерпеке, и на гимчазијама, и на Воликој Школи београдско/, на којој је „за бво иоследњих 25 година више но иједан нрофесор размишљао, како да срсдњошколску паставу дигне на висину модериих средњих школа, да етвори чврет тејугељ српскоме университету." Шта, је радио пок. Бошковић у ученим и хумапитарпим друштвима, о томе најбоље говоре записницн тих друштава, а шта је ради« ва пољу лепих вештина, о томе речито говори напредак

—*—' .Т-. !,скл™тог;1 зи",.лн би о Бошковићеву труду миого да говоре нар. бц^лиотека и музеј, чији је унравитељ био, -о његову заузимању за просвету ерпску знади би говорити и занисници -са седница иар. скушнтине у Србијии пар. цркв. сабора нашег у Карловцих. Но круна би раду и заслугама Бошковићевим на просвети српској биле реФорме оие, које је намислио да пзведе на евима граиама просвете као мипистар просвете и црквених иоедова, и којих -се већ и латио био са својственом му енергЈГјбм и темељитим разумевањем. Но не-

I умитиа га смрт • ево спречи, те не могаде извеети те реФОрме своје. — Колико је Бошковић био ува^сен као књижевник и пмучсњак, то ноказују оиа силна друштва, којима јс био 1ланом, то црказује п.егов сјајни погреб, који је извршеи о државноме трошку, и на коме се преставиици иајниших, држашшх вд$$ги такмачили с нреставницима проевете, лепих вештина и оеталим родољубима ериским, ко ће већу носледњу почаст учинити заелужноме покојпику. Па опелу у саборној" цркви беше први намесипк, миииетри, дипломатски кор и многобројни пријатељи и поштовачн иокојиикови. Чинодјеј«;твовао је митрополит Мн»аило < а многобројнчм евештенством, а беседио је Милорад II. Шаичашш; пред великом школом држао је праву академеку бегеду нроф. Светомир Николајевић, а на гробл.у један од елушалаца Иок. Бошковића.

САД1 ЖАЈ : Иесништво : У спокојству. Пошљедн.и I>у рТ1 1). ЈГати Ивана Тургењева. — Ноука: Службено доииеивање Нлинија млађег и Трајана, Књижевност : Прилози српеком рјечнику. Књижевне оиене, — Ковчежић : Књижевии прикази. Књижевне белешке. Иросветни гласнпк. Читуља,.

„СГРАЖИЛОВО излази с.ваке недељ-с на читаву Табаку. Цена му је 5 Фбр. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф. 25 н. на четврт год- — За Србију и Црпу Гору 14 динара на годшу, — Рукописи се нмљу уредиаштву а цре', јјлата, кп.ижарп Лукс Јоци^.а у Новн (гЈад. За Србију прима претилату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

ЦЈтам -парија дра ПавлоЕића и Јоцића у Нввом Саду.