Stražilovo

-чз 29 к-

Репга . Лисичја кожа с ногу. 1'едељ . Врста биљке. Гласинац. Оа.та ..ЗаИпћтсћ. Фина одебела сјајна чоха. Сакрз . Со1орћоптит. Сакрз-мастика . Најфинија мастика (МавМх- Тј1сј и е и г). СамА. Заметена пашјевнна (нсећа ноган), у коју мећу коже, кад нрипремају сахтијан. Мостар. Саргија . Учигвсна магарећа кожа. -— Сћа^гтп? Сауг-басма . РегкаИ. Саџак . Ваз ЗсћШааеЛћеГп. Свијетњак . 1/епсћ1;ка1ег. И Вук је записао ову ријеч, али му значи 1) чирак, 2 блијешњак. Сичанот . Агвептк. Скленка . Чаша. Херцеговина. Сметеник . Пиротски ћилим дуг 2 1 / 2 м. Сомов зув . Од ове врсте ЕИепћетп -а праве босанскиножари и пушкари коре(корице) за ножеве, виљушке и сличне ствари. Ну то није сомов зуб од морске животиље, која се зове ЛУаИговв, дакле а 11 го 8 8 2 аћп. Не бих знао за Стално казати, како су босанске занатлије дош-ли до ријечп „сомов" зуб; ну држим да им је неко непознату ријеч Л\ 7 а11го88' свео на познатију \\'е18, тејетако од \\'а1 ]го882а1те изишло ДУекгМћпе — сомови зуби. Сомун . Врло мехак хлеб, који се много рјеђе закуха но каплама, те има озго квадратиће.' Сопаљ . Руиа у калани, кроз коју се мјеховима дува. Срт . Онај дио лисичје коже. што је исиод ђинга®е, дакле са страие па врату. Стјенчица . Вода, која у илаћини под стијеном извире. Сурменчић . Ова справа од тврда гвожђа изгледа р;ао и влаченице, само што има ситније рупе. СусАмур. Хбгх1'е11. Сутам . безат. Сутурин . Овако зову босански мухамедовци поћешњак. Од 8оуеге%п? Седра . Б'Шиута1ег Ка1к1,пИ'. Сарајево. Талир . Врло фино сукно, од кога се праве чакшире народнијех одијела. Долази у Босну из ВтеШг-а, те има талћјер као ЕаћгЈкввсћит,/иагке. Ташта . „Турци веле: тарана је храна а хришћапи купус и сланина." У Восни нраве тарану од ускисла пшенична тијеста, које метиу на сито и притисну, те оно што проиадне добро осугас. У Лици тијесто за тарану сатару и осуте,^ те онда изгледа као ситио измрвљена

средина из хљеба. Вуку је тарана „етпе Аг1 МеШвретве" (кад се наиме у води свари). Тишк. Учињена и обојена кожа овчја, коју сарачи узимљу за шарање. (Кад је иеобојена, зову је „мјешина"). Тоз-шећер . 2искегтећ1. Токма-кајиш . 1Јпо'агт8сћ §'ео'агћ!е8 Ке(3ег. Топ. Смотак гајтана; у њему може бити 28 — 34 арпшна. Тргло . Ову спра.ву за хватање куна видио сам први пут на Романији. Она се састоји од двије сохе (са дугијем рашљама), које су у земл>у забијепе у размаку од три корака. Преко и.их је пребачеиа вршика а преко ове друга, много тежа. Када хоће да тргло запну, онда један крај горње вршике издигну, на шиљком подбоче о доњу; да би шиљак стојао, обје су вршике са стране зарезане. Прије него што тргло запну, натакну па шиљак комад меса. Кад се куна нрипне на доњу врншку те стане за месо вући, шиљак се истргне те горња вршика куну поклони. Тротан . Овако се зове врло проста врста сира, што се у Босни ио варошима нродаје; он је нечист, пљеснив те баш ни не мирише најљепше. Док је млад, пролази како тако. Праве га од ситна, или суха а покварена сира, који се иначе не може јести, тај онда ситно стуку, усиу у кацу, налију жетицом (слатком сурутком) па исциједе. Неки узимљу сир од метена млијека, који је у сурутци (у цријепу, у ком се сирио) три даиа стојао, те ушљед тога јако отврднуо. Сир стуку, метну у кацу и носоле тако, да на сваки кат сира дође по шака соли. Касније га преперу. Трт . Гвожђе, што из калане иза маце истече. Тежљај . Онај дио у пилапи, на који се труТци наваљују, кад се тестерају. У селима под Јахорином планином. Телњаци . Бгаћ^Ше. (Од тел=1.>гаћг.) Тесте . Десет комада (жлица, Филџана ..,) шерлија. 8(дск§а§;е. Ћестрмаисавање . Овако зову у СаЈ>ајеву носребрењивање. Ћестрмаисати . ] Госребрити. Ћувал. Оно, што и мутаб или иокровац. Ћуприја. 1 )а8 8 сћ1и 8 8 е 116 е тп. Ћуре . Хрпа когка, ишрока два аршина, висока аршин а, дуга колико ее хоће. Ћуселе . Доста танак обојен домаћи говеђи ледер^