Stražilovo

-чз 2

3 ЕЗ-

Фирије Карташев ослободи се тек поеле смрти госиође Тургењевл>еве. Наш лекар беше висок, широких нлећа, лица мало раиава, а на лицу му беше изражена доброта; мале, црне очи беху иуне духа н благости. Мати је :;а љ говорила да је „успавана доброћудност", и била је свагда умерена, кад је он код куће. Кад год би наиала на њу каква живчана криза, ои би јој говорио: Умирпте се, гоеиођо! Ка1со ми се чињаше, бе:че довољно само погледати тога озбиљног, снажног човека, на да се сместа умире и најраздраженији живци. Једаи иут имао је ИорФирије да издржи жестоку борбу са госнођом Тургењевљевом. Кад ми је било десет годипа, падох у жестоку нрућицу. Мати беше у очајаљу, Иидећн озбнл .пост моје болести, хтеде да нозове и друге »екаре. ПорФирије се.томе иротивио - Пе бојте се, госпођо, рече јој; ие зовите пикога.. Ја сам госнођицу од почетка њезине болести лечио, на ћу је ја и излечити. Госпођа Тургењевљева иогледа га оштјш пај му рече: — Знај, ако је не излечиш, ти ћеш у Сибирију. Наш се лекар није унлашио те иретње. СвоЈош обичном Флегмом изиде из ^атерипе собе> седе на моју ностељу, где је пробавио дан и ноћ, док се није болест па боље окренула. Пе показујући ни најмањег задовољства или раДости, оном истом мирпоћом рече матери: — Госнођица је сад спасспа. Само јој треба још времеиа, да се са свим опорави. VI. Нмкола 'Гургењев - Женлдба па љубашг — Чудцо"вати састанак најке са унучадша — ,Дете" од ]?иктора Ига — Мајкиио нроКдетство У лето 1845. годнпе. отнутујс госпођа Турњевл.ева у Петроград, да иредунреди женидбу свог старијег сина Николе са госнођицом Шварцовом. Пије зпала, да је ои већ одавна венчан. Но пре, него што прииоведим, тај догађај, треба да речем неколпко речи о брату Ивана Тургењева. У колико Ивац ТургециЈ .В беше но пзгледу Гус, у толнко његов брат бенге Пиглез. Кад сам чнтала роман „Цену Ејру", писам себи могла да н])сдставпм Рочестера другачпјо,, пего са обликом Никоде Тургењева,

Оба су брата живела у најлепшој л>убави. У карактеру веома су се разликовали. Иван Тургењев одликовао се веседом нарави, без икакве горчине; Никола, на против, беше нодругљив, па ма да не беше зао човек, његова тала је имала нечег заједљива, што је вређало. Пван Тургењев тражио је л>уде, да им учини добра; Никола иак нритицао је другима у помоћ, кад му се нрилика дала. Говор Ивана Тургењева не бешс потнупо тачан; он је шушкетао, и чинило се, као да тражи изркзе; али се ватрено изражавао, а свака му је реч показивала доброту. Глас му беше мек и симнатичан, а кад се л>утио, глас му беше вишо оштар, него оиор. Ко га је само један нут чуо, ннје му никада заборавио гласа. Говор Николе Тургењева бсше китњаст, глас снажан. Нисам никада никога чула, да је тако тачпо говорио толике језике. Ми смо се сви чудили, како се лако у сликама изражавао; па кад би сврпшо Какву пјшповетку, сви смо га још молили да настави. Мати је више пута говорила: — Ја сам се при крштењу својих еинова преварида.. Требало би, да је Николи име Јован, јер је он прави Јован Златоусти. То је тај Никола, кога оиа хтеде да присили, да се одрече љубави,. која је више година трајала. Она је ночела била тим, што му јс одузела ерества за живот, те је млади човек морао давати другима часове, да би сс могао издржавати. Госнођа Тургењевљева је себи ласкала, да ће се он иокорити. Налазим у њезину албуму ово занисанб: „Мом сину Николи. .Драго дете! 0 теби се.проиоеи глас, који ле јако боли. Ти си се иредао грешној накдоиостп. Драги сине! Не ослаљај се на. обећања, која страстн пружају; страсти нестаје. а с њож и заклетве. Ако .ј.ош има времена, а ти се ртреси едабости, која те коже уиронастити. Ја не могу више да те познак, тебе, који си тако разуман, и који ноанајеш дуасности ирема друштву и ирема твом стадежу." У Петрограду је госпођа Тургеп.евл.ева чула, да н>езип снп пма деце. Нзразн жсл.у да н.ч 1ШДП, али нх пнје позва.н! себи у кућу. Захтевала је да нх нроведу псиред и .ених вризора. Па тако је и било. Кррз прозор гледала их је па лорњои, теје само оиазила, да јс најетарнје налпк на свога