Stražilovo

-43 46 Е>-

могао грабљама грабити исиод њих. А што исцвјетане гаљиве рода ие допесу, криве су „понаикише причиие козд8шне про /и 'кне", а иоимеице „кише, /иразови и ветроки ". т 1есто се догоди и то, да се заметпуте илг.иве „ о т 7, 8л»тн8тћ1 8н8тра аа кссл1а д| а л м е ви ца иас8л/М«" (друга част, стр. 414). Дакле су „бубице" криве, што се шљиве пасуљају. У Вукову рјечнику наћи ћемо, да су „ оиасуљиле се шљиве, кад у зелени јога побијеле па опадају", и да ово исто .значи и ријеч „ килав " ; ма овога јој значеља пије придодао. На другом мјесту већ је прибиљежено, да се ови. накажени плодови зову ротачи, да су се гаљиве пзвргле или „изметле се" у рогаче, и да је то израдила једна гљивица . 5 Немојмо Болићу замјерати, што због овога криви „бубице", јер тако је онда тумачила наука ово пасуљање. Умировљени учитељ бјежаиијски, г. Цв. Поповић, родом из Барање, рече ми да тамо не кажу рогачи него шкритсци, а и да су св гал.ине ошкриичале. Потврђује и ои, да дјеца ове рогаче или шкринце једу, али додаје уједно, да су шкриици и тливе, које ио дрвеКу расту. (Ја бих рекао, да су гљиве шкрипци врсте рода Нус1пип1 Б.; тако се напомиње н. нр. буков шкрџ тсац и храстов шкрииац). IV „Ооедшгкнх л1у(!ис0()0ду, сх рЛКЈО/ИХ 30к6се 8 л'кклрницлл1а кодл, п. п. л и л( 8 н и к и н л, лпткичинл .... кодл" • оида „Л1\грислкх се оце гх нлпрлвити л!оже лнсћелсл л ил|8нмке'' (друга част, стр. 36 и 359). Лимуника је биљка МеЈшза оШсЈпаИз I,., за коју сам од прије објавио име лимунада;• ипаче је зову и „матичњак"! V „бдин кл ;к!>, дл с8 кол 'к д '8ге зл по .с8дке ПОЗДНОГХ рлстл, КОИ ПО КЛЛ1еНИТК1Л1Ј го РЛЛ1Л рлсте, КОГЛ ЖИрХ КЛО л1лли г -роздцћи везх д8глчкн ПЛ0ДНК1 петелкчицл нл грлнлл!л киси. Др8ги с8де, дл е рликш растх нливолкш, кои понликкние по рлкницшл рлсге, когл жирх нл п о д 8 г л ч к и л| л п е т е л к к л Л1 л виси" (друга част, стр. 91). Рани расг је ' Летогшс Матиде Срисгсе, кшига 160., стр. 82.

Оиегсиз ре(4ш1си1а1а Ећгћ,,, а нозпп раст Оиегсиз зеззИЈПога 8т. VI „0'л сккерие илкх стрлне Фрбшке ид8ћи поредх Д8нлкл кх костокб ес8 крдл кТногрлд« скл: Шлренгрлдскл, 0 л о к и н с к л . . ." (прва част, стр. 23). Болић набраја брда по свој Фрушкој Гори, али изузевгаи „оловинска" сва се по мјестимајога и данас могу звати, као гато их је он прозвао. Село код ПТ аренграда данаске се гатије Моловин , и ова „оловинска брда" била би „ моловипска брда". Бриједно би било потражити опћипске сиисе (ако су гдје сачувани), да се види, није ли можда иаша кривица, гато је од „ Оловина" постао „Моловип" (Болић је ово писао год. 1816.). VII „Окчлрп Клрплтически горл 8 /Илдклрскои, л тлкодке н но цклои ОллконЈи и Хоркл гскои прости л10ди с8р8ткВ, К010 они жмнчицолга нлзукл 10, отх прпроде ское сдлдк8 п л1 \'рислк8, зл иеколико длнл кисн8ги остлклак », и посл г к кдо ииће 8потревлАкл1о" "^друга'""ЧаЕбТ, СТјГ. 304). Да се сурутка зове још и „жинчица", то сам први пут нашао овдје. Но колико сам ја могао дознати, лије даиаске свеједно „сурутка" и „жинчица", јер нагаа браћа Словаци зову жинчицом слатку сурутку од оечјета млкјека, која је на ватри из тиха гријана, да би се оцет угрушала. Чим овака жинчица (суруци они веле „срватка") провре, одмах је скидају е ватре и једу као какву чорбу. Не -ће ли нико да је једе, усну је у сирну кесу да се оциједи; а оио сира, што остаие у њој, зову „хурда". У Вукову рјечпику има ријеч „урда", а уза њу етоји ,,\н1с грушевина", ма ни у .,Кјес1ики ]пт. Ш 31 р је21ка" не ћемо уза „грушевипу" иаћи нигата о „урди". По Бачкој је име овом друтом сиру ..вурдч --: сад да ли су ријечи „жинчина", „урда' 1 и „вурда" наше, или смо их попримили од Словака, то нека фп • лолози расправљају, али да „урда" зиачи исто што и „вурда" и словачко „хурда", то се ие да порицати Мојо МедиЋ