Stražilovo

чз 57 ЕЗ-

Њутн је био врло побожан. Поред све научне спреме своје и великог духа Њутн је и скроман био, сујете није познавао. У овоме се неки не с-лажу, али судећи ио речма, које је Њутн пред смрт своју исказао а Брустш (Вге \У8 ^ег) забележио, морамо рећи, да је скроман био. Речи великог ђенија биле су: „Ја не знам, шта свет мисли о мени; ја изгледам сам себи као дете, које се игра по морској обали на овде онде нађе по који гладак камичак или особито лепу шкољку, али огромно море истине сакривено је потнуно мојим очима". Истипе математске и Физичне, до којих је дошао, исказивао је сигурно а је ли их требало бранити, бранио ихје с ноуздањем. Ме1)утим је доста споро и тешко излазио у јавност са својим радовима; тому налазе разлога у томе, што се, кажу, бојао јавних нападаја а врло тешко их је подносио : свагда га је стало жестине и једа, па је за то више нута и своју научничку славу радо жртвовао упутрашњем миру. 4. Прелазећи на научни рад Њутнов, говорићемо о раду у физицп , у астрономији, у математици. Главио заслуге Њутнове свакојако су у физици и у астроиомији ; са њиме унраво и ночиње оитика, истина основана је на теорији, која је данас напупиена, но инак извађање појава и оиити Њутнови и данас још после скоро две стотипе година унотребљавају се већином још по школама. Њутнови радови су већим делом изведени из опита, експеримената: опит му је био главно и из њега је за тим оштрим носматрањем и сигурним извађањем иостављао правила и законе. Њутн је својим експериментима ударио новим правцем у исиитивању нрироде и закоиа природних. Спекулативпо извађање закона чинило се Њутну несигурно; он је тражио узроке у ониту, у појаву. Особито баш оптика Њутнова јесте за углед, како треба експериментовати, појаве посматрати и тумачити. Нови осповни принцигга у пауци ио Њутну били су ово: Никад не треба више узрока узети него што се може иоказати и него што је потребно да се иојав протумачи. Утецај и противутецај свагда су једнаки. Особине у тела, које се не могу ни повећати ии умањити а има их у сваког тела, морају се узети као ошпте особиие тела.

5. Нема вал>да појава у теоретичној оптици данас, о којим иије Њутн иремишљао, које Њутн нијс тумачио. Дело је штампано годипе 1704 иод имсном „ОрИскв ог а ТгеаЉе оп Ше Ее1;1ех1оп8, КеГгар10П8, ГпИехГопв ап<1 СоЈопг« о! 1 Тл^М". Говори му оптика дакле о одбијању светлости, о преламању њену, о нрегибању и о бојама. Свакојако је морао Њутн поставити теорију или бар хипотезу о светлости, да би могао теоретички тумачити горње нојаве код свстлости, с тога ћемо се прво окренути његовој теорији о светлости. По Њутну је светлост врло Фина материја, која истиче, извире, из светлих тела; ио целом свету се шири; кроз провидна тела пролази и кад на осетл>иву ретину удари а она нам каже, да има светлости. Фина материја је врло еластична и равна се сасвим по закопима за судар еластичних тела. Ову теорију основао је Њутн још 1678 године но на свет је изашла тек у Оитици, штампаној 1704 годипе. Теоријом Њутновом тумачи се лако само одбијање светлости а, сви други иојави или се не могу тумачити или, ако се и тумаче, тешко се тумаче и много пута треба још нових хипотеза за тумачење. С тога и није ова теорија задржана, ма да је у почетку усвојена била. Данас важи. теорија Хај гспсова (Ниу^ћепв). Хајгене је живео у исто доба са Њутном и он је год 1690 поставио теорију о таласању етра, но добро каже Литров у својој нопуларној астрономији, да свет није ии мислио на Хајгеиса и да његова теорија против Њутиове пије никако могла продрети међу научнике. Њутн је већ онда важио као велик иаучиик и оно, што јо он рекао, било је све добро. Требало је више од сто година, па да се обори и забаци Њутнов пазор о светлости а да из заборава васкрсне Хајгенсова теорија. Не ћебити сувишпо, ако иаведем, да би ио Њутновој теорији морала светлост у оптично гушћсм медијуму брже ићи а то иикако не стоји; другом теоријом тумачи се ово нотпуно јасно и стоји, да је светлост бржа у оптично ређем медијуму. У колико је пазор Њутнов о светлости морао насти, у толико више ее одржала мишљења Њутнова о другим оптичним нојавама. 6. Године 1666 купио је Њутн у Кембриџу призму од стакла па јс стао студирати доиета