Stražilovo

-кз 58 е$-

врло занимљив део Физике — расипање беле сунчеве боје. Пре Њутна се врло мало зпало о томе, шта бива са светлошћу, кад нрође кроз провидна тела а и што се знало, било је неодређено и нејасно. Истина зна се, да је још Сенека нешто о томе расипању говорио, али је тек Њутну остало, да он о томе толико које екстериментом а које закључком искаже, да се и данас тај део није много више развио, него што га је Њутн удесио. Њутнова је заслуга, што знамо, да сунчева светлост није једне и исте боје, но да је састављена, по њему, из седам разних боја, које се све заједно једна уз другу виде, кад светлост сунчева прође кроз призму. Њутну имамо да захвалимо, што данас знамо, да ни светлост других звезда на и других светлих тела није проста, већ сложена. Данас је примљена свуда Њутнова теорија о боји сунчеве светлосТи и у своме развиТку је ова теорија тако напредовала, да данае већ можемо сигурно говорити и о разним појавама на сунцу, на репатицама, па многим другим звездама, које су од нас врло далеко. И данас још идемо Њутновим путем, ако хоћемо, да добијемо јасан сиектрум; и данас још добијамо белу боју из седам спектралиих боја истим путем, којим ју је и Њутн добио. Њути је већ знао, да је, но правилу, квоцијенат иреламања доста велик код оних тела, која могу горети; он је још увсо појам: моћ у нреламању и специФичну моћ у преламању. 8. Први је тумачио дугу Антоније деДоминис, по само једпу дугу или главну дугу, годипс 1590 и, но Арагу судећи, није тумачење било баш јасно. Декарт и Њутн раширили су и поправили де - Доминисово тумачење, ма да Њутн ипак прииисује тумачење дуге у заслугу деДоминису. Исто тако нризпаје Њутн, да и Декарт има заслуге з.а тачно тумачење дуге. По има прибележепо у рукопису једном у Базедској библиотеци из XIV столећа. да је већ неки Немац и доминиканац Теодор де Саксонија тумачио унутрашњу дугу једним само одбијањем светлости у канљици воде а спољну дугу нарадугу — двапуташњим одбијањем; у књигама се пак узима, да је Њутп нротумачио главну, дакле унутрашњу дугу а спољашњу ЈОпг (•1оипд). 9. Ослап.ајући се на један нетачан екснерименат, Њутн је доказивао. да сс не може пачи-

нити дурбин из самих сочива, у коме ће се уништити боја око слике у дурбину, па мислећи, да је то и доказао, латио се конструкције дурбина, у коме ће место објектива бити шупље огледало. Оваки дурбиии зову се обично рефлектори. Оп је сам својом руком начинио таки дурбин са шуиљим огледалом: у овоме дурбину осовина у огледала иде кроз осовину у цеви дурбипове И од шупљег огледала одбијени зраци падају на равно одледало под кутом од 45°, пре иего што би се састали и слику дали. С овог огледала се одбијају у нову цев, у којој је тек сочиво, на које се гледа, т. ј. окулар. Ова.ј инструменат конструјисао је Њутн 1671 године па се чува у краљевском друштву као драгоцена реликвија. Међу тим одавпо већ праве се врло оштри и јасни дурбипи и са самим сочивима. Тумачење боје у тела, кад га осветлимо белом светлошћу, поднео је Њутн краљевском друштву иочетком 1675. 10. Познато је многима, како се сва провидна тела, ако су у танким таванима, огледају у особитим неким и лепим бојама: преливају се у боји. То су опазили већ Бојило (Воу1е) и Хук (Нооке). Овако иреливање долази у мехурићима од сапунице; ио старом окну; по леду, где нукие; исто тако, кад стакло пукне, и т. д., но најлепше и пајправилније виде се боје у 11>утпову апарату, који је велики Физичар баш и начинио, да испита боје танких ваздушних таваиа, премда има трага, да је Хук пре Њутпп истим путем истраживао боју у ваздушпих тавана. Снрава је проста и састоји се из коивексиог сочива али врло мало испупченог, које се метне па равиу и добро углађсну стаклеиу нлочу. Кад се плоча осветли светлошћу једне боје или ако се гледа на н.у кроз стакло једие боје, то се види тавна тачка онде, где сс оба стакла додирују а около наизменце јасније и тавније прстење; осветли ли се плоча суичевом светлошћу, на додирпом месту опет је тавна тачка а око ње разно обојадиеано прстење доиста леп појав и интересантан. Њутн је појав експериментално испитивао, с тога се и данао прстење ово зове Њутново бојно прстсње. Боја у прстења је живља у одбијеној светлости него у ироиуштеној, уз то су боје нотпуно комплементарне у пропуштеној светлости бојама у одбијеиој светлости. Ово ће рећи, где је црвена боја у одбијепој, ту је зелепа у пронуштеној