Stražilovo

-43 143 К-

61»е два и два, једпог Грка и јодног Римљанина, оватсо: Тисоја п Гому.та, Ликурга и Пуму, Солона и 1?ал. Публиколу, Темистокла и Камила, Псрикла н <1>абија Максима, Алкипијада и Марција Коријолана, Тимолсопта и Емилија Павла, Пслоииду и Мардсла, Аристида и Катопа стари.јсг, Филошшсна и Квинција Фламииина, Пирха и Марија, Лисакдра и Сулу, Кимона и Лукула, Никију и Краса. Јсвиона и Ссрторија, Агсоилаја и Иомнсја, Алсксандра и Цезара, Фокијона и Катона старијсг, Агиса и Клеомена са оба Граха, Димостена и Цицерона, Димитрија Полиоркита и Аптоппја, Дијона и Брута. Уз 1!) такових парова додао је сии крисе т. ј. у кратко скупљена упоређеља оне двојицс, чији јс живот наиред опиеао. Од тих животописа превео је Ст. Сеиц у овом првом делу ово: Темистокла. Арпстида, Кимона, Нерикла, Алкивпјада, Димостена, Александра, и за тим долазе „ВПјезке". Но г, проф. Сенц псјс свој избор удесио са свим према смеру и изради Плутархова дела ■' неје изабрао животонисе паралелно, што .је баш овом приликом требао учипитп; могао јс и оп одабрати по једног Грка и по једног Римљанииа еа додатим синкрисама, јер би то одговарало верности и тенденцији Плутархова дела. Овако је ио мојем мишљењу доста промашена сврха. Ваљда тек неје г. проФ. Сснца руководила та мисао, да ии сам Плутарах пеје нанисао уза сваки иар своју синкрису ? Та мисао не би била онравдана с критичког гледишта. Г. проФ. Сепц превеоје ово „ос1а1згапе" Плутархове животописе но изврсиом, критичком издан.у од К. Синтеписа, али со могао ујсдпо послужити и критичким издаи.ем 0. СиФерта п Фр. Бласа. Иначе је преиод веома вераи изворнику тако, да где гдо трпи штету дух језика, па који јс прсвођеио. .Тезик је већим делом чист и правилан; Фонетика је свугде ваљано изведена, осем у иревођеп.у имеиа, где јо доста и много што шта рогобатно исиало; с тога би тробало да јс преводилац имена превео но изговору новом грчком, консеквет1тно, а не латинском, који неје свагда консеквентан. У језику преводиочсву има и пеколико неологизама, који несу баш са свим згодно створени. Нске речи и називи несу нреведеги како би требало: н. нр. реч >, §оп. осруоут-о: ; р1- ар^оут-о«, прсвео јс г. Сенц речју: агћоп, атћопа, итд.; тако пазив тгујЕ, § еп - "'јх.уо;, или гуи/.б; прсвео је номипативом; рсчн: арчјтохрат^а, о'т)>лох.рат1а, и др. превео ]е без узрока, наравно но латинско немачком, са: аристокрација м. аристокраТија итд. Иреводилац је чспЉе употребио израз: „кгог ко§а Мо истШ", а то пе одговара духу нашега језика. Реч уоо7)уо; превеоје са: „ЛогоуоЛја". Сложспицаје добра, но за што не бисмо узели реч „ликовођа", која већ живи ире речи „/ЉогоуоЈја"? У преводу долази реч „тојшее" (та 770ЛЕ[Х1Х.а ; та тсоле; иу.), и то је, чипи ми се, и сувише верац превод. Нске јо речи унотребио преводилац друкчије, иого 1пто се ипаче говоре и пишу, п. пр. зи/,гЈГаИ м. уздржати (атготретсг^), роза^гаДјепо (стр. 0) м. саграђено; ота(а ао (етр. 27) м. омотава се; рогосН ве н уеИкааЈша шг/.пја (Стр, 30) м. настаде итд. Има још и по где која несрпека или нехрватска конструкција, но ипак према врлинама превода тога у опће губс сс ситније грешке. Пајзад што се тиче „ВИје/ака", оне су већином згодне и иристају ткиву; али су мсстимице заишлс у ситнице, док међу тим поред свег тог изостало јо ипак ношто, што се могло еномсиутп, као н. ир. о неким грчким месецима: Панему (стр. 58); о Мајмактиријону или Алалкомснију

(стр. Г )9)тако1,с нема спомеиа у „ВПјоккаша". У опће, поред свега тога, што оназисмо, нрепоручујсмо ову кн.нгу свакоме, којн Јсрће да се упозна еа узвишеним карактерима оних лица, што су сјала као звсзде прсходницо у кул-турно доба етарих Грка и Гимљапа. Читалац ће наћн и у овоме преводу леиих црта п краснс поуке, која се може применити на евако доба и па сваког човека. Б-Пешта А. 11. Пларион Руварац. () патииеима у озронској цркнп II о живописцу 11оиу Страхин.п. Приоићио — —, архимапдрит. Сепаратни отисак из „Гласника земаљског музеја у Босни и Херцеговини", година 18!'2., кн.ига IV. Сарајево. Земаљска штампарија. 1892. Стр. 8. — Оварасправа је допупа Руварчевој расправи о манастирима у Босии. (Годишп.ица II.) Запис са Озренскс црквс саопштило је до сада више п.их, али махом иогрешно. Руварац је доказао, да је црква Озрепска нопатосаиа 1587. г., а попатосао је нои .Јаков Марић за спомен себи и родитољима спојим. Овом приликом ономенуо јс Руварац оне, који еаопштавају старе натписе и заиисе, да особито пазе иа знак за бро.ј 90., јер у томе су многи грешили. На крају је Руварац проговорио о живоппсцу Страхињи, који је живописао и Озронску цркву г. 1609. Беч С. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ + 22. Фебруара је био годишн.и евечани скуп Акадомијс Наука у Београду. И.змеђу осталога па ц.ем јс читао архимандрит 11. Дучић своју приступпу акадсЈчеку бесоду: „ Оеети Сава, српага црква н српска краљееина у XIII. аеку", + „Кн.ижсвпо-уметничка здједница", како јавља „Јавор", приређује Оаомепицу о прослави недесетогодишњице Љ. II. Ненадовића. Редакција „Спомепице" поверена је др. Мил. Р. Веснићу и про®. Илији И. Вукићевићу. БиограФију Ненадовића, еа погледом на н.егов рад, написаће у ту сврху бив. мии. просвете Андра Николић. + Изишао је и други број „Цариника". У том јс броју иисмо Новаковићево, у ком одговара на питаља постављена му од уредника. Новаковић тврди: да су царинарница и царинара изрази за ђумрук; да је боље рећи „сноредне таксе" него „узгредне"; да не треба дирати термине: „кантарина", „скеларина" и „калдрма". Д „Матица Словенска" разаслала је својим члановима овогодшпње своје књиге: 1. Летопис (уредио А. Бартел), 2. Словенска земља, I део: ГроФство Горица са Гр.чдишком од С. Рутара и 3. Забавна књижица VII. евестса: Огн.ем и мачем од X. Шенкјевића (1. и 2. део) у нреводу М. М,-—а а са илустрацијама В. Оливе. + Словеначки народ изгуб-ио је једнога од својих ветерана, који је нером у руци привредио многом словеначком добру- Петнаестога јануара промени светом Јосии- Мари, ирОФСсор н каноник Он јо 1887 био и нредседником „Матице Словенске" у Љубљани. Књижевно му је ноље била Филологија. Хвале му иарочито „Језичник". — „УЈепае" доноеи у 9. броју оцену на „Песиика н вилу" кнеза Николе из пера Миливоја Шреиела. — У 3. броју „Кпјмеуне 8шо4го" оцењена је кп.ига Јос. В. Стојановића „0 утицају домаће дисциплиие", која јо приказана у 1 броју нашег листа ове године. Оцењи-