Stražilovo

-кз 144 ЕЗ-

вач Љ. Дворникови1л приговарр натпису, казЈЈе неколико опазака на појединости но у гдавиом хвали и нрепоручује дело. — Од 15 о. м. иплази у Београду „ТипограФеки Вес.ник", огран срнских типограФа. За нас овде стаје годинш.е 4 Фор. а излавиће дваред месечио. А Филолошко-историјски разред „Југославенске Академије" дао је под тисак две Филолошке расправе: „Рапски дијалекат" од М. Кушара и „Додатак опанчарским називима" од М. Медића. У првој расправи говори се о особипама дијалекта, којим се говори иа острву Рабу; зиаменито је но саму Филологију, што је означен акценат свима речима рапског дијалекта, што долазе у тој расправи. У другој расирави тумачи М. Медић по азбучном реду доста онанчарских назива, који се употребљавају ио Срему и Лици. Д Бечка академијска друштва: чешко и словачка „Татра' 1 снремају се, да прославе стогодипш.ицу од рођења Јана Колара, која се навршује 29. јулија 1893. У ту сврху наумише да издаду као неку „споменицу", у којој би се изнело све, што се зна о животу и раду Коларову. Већ су обећани поједини чланци за ту споменицу, тако је н. пр. Фр. Пастрнек обећао расправу о изворима, којима се поелужио Колар говорећи о старипама и језику. Миливој Шрепел је већ написао и послао о утецају Коларову на хрватеку књижевност, а о Коларову додиру са Србима пиеаће Т>. Хорђевић и Ст. Станојевић. Сиоменица ће бити украшена неколиким еликама, које се одноее на Колара и његово доба. Старање о том, као и око штампаља узео је на ее скриптор двореке библијотеке и лектор чешкога језика на бечком свенаучишту Менчик. — Патга Лав ХШ допуетио је, да научниии свију ннрода могу ноходити ватиканску библијотеку, да црпу иодатке о нрошлости својих народа. У тој библијотеци одређеио је засебно место појединим државама и народима, да оиде чувају најзнаменитија дела о својој политичкој, правној, црквеној историји. Тако има и Чешка засебно место онде. Историјски земаљски музеј у Прагу решио је да у ватиканску библијотеку пошље ,,1'гш1о§1а ргагвкућ" од Челаковскога и Ербенове ,.Б1е Рпша4огеи (1ег А14а4а<1(; Рга§". + 3. јануара умро ,је у Флоренцији Теофил ЛенартоеиЧ (рођ. у Варшави 1822.), нољски лиреки песник, гсоји спада у групу варшавских песиика четрдесетих година. Три четвртине века ировео је скоро у туђини, већином у Италији, чија свежа природа утецаше на његову машту тако, да му она беше један од главних извора, одакле црпаше своје мотиве. Сем тога мили су му били религијозни као и иародни нољеки мотиви. Од интерееа су му нарочито „Игепка" и „Рое/.уе." + У другој свесци „Агсћао1о§18о11-ер12гар1П8сћеп МНШеЦип§еп аиз Оеа^еггекзћ-ЦнјЈат" између осталога још су ови прилози, који се тичу балканскога полуострна: 8/ап1о „Апа А11)а1иен", V. Бошавгетеаку „Ргае4ог1апег(Ир1ош

аиз Ви1 цагјеп" и „Оаз Еујуот« уоп Еоаоуо 1П Ви1. §аг1еп", и Н. и К. 8когМ1 „Ап11ке I пв"сћгјГ1 с п аиа Ви1§аг1еп". + Бг. УопЈгак' о трошку чешке, академије издао је „61а§оШа С1огиу ћ . Овим издањем попуњује се оскудица у њем, јер Копитарово „61а§оШа С1о /Лапи8" било ,је библиографијска реткост. + У првој свесци ,МИШеНип§еп с1. 1пв1Ии4в Шг оев1егг. беаеМсМвЈогвекин^еп" нише 8{аге о историјским радовима угославепске академије у Загребу. Н- У додатку минхенских „А11§ет. 2еН§;", бр. 35. интересан је прилошчић 6ое1г-ов „Касћ Тпгк1всћ-Во8П1еп". — У 8 броју новосадског немачког локалног листа „Вае8-Во|1го§ћег Ргевве" има подлистак „ХЈећег вегћЈвеће Вк:ћ{ипп'". Написао га је неки Ј осиф Шнабл. Реч је ту највише о Бранку и Змају и изнесена је од сваког по једиа песма у немачком преводу капетана Светозара Манојловића, за кога се ту с правом вели, да му пријатељи лепе књижевности треба да су захвални, што је Немце упозиао многим биесром српске уметничке појезије. — Сарду је пре две недеље у „ОгапЛ Тћеа1ге"-у у Паризу читао нролог свом комаду у четир чина под натписом „Мас1ешо18е11е Вапз-бгепе", који је написао у друштву с Емилом Моро-ом. Пролог игра у Паризу 10 августа 1792 а оетали чинови у Компијсњу године 1811. Лунакиња драмс је маршалкиња ЛеФебирова. — Летв,ега семестра ове године предаваће проФесор Лескип у свенаучишту у Липеком: граматику литавског језика и упоредну синтаксу словенских језика. ПроФесор Шолвин пак предаваће граматику руеког језика (други део) и читаће е ученицима Лава Толстоја „Књиги дља чтенија." — А лфонс Доде ради на нову роману, који ће угледати света још овогпролећа. Књизи ће бити натпис „8оиИеп <1е 1'ашШе" а предмети ће јо.ј бити данашња омладина. — У Монакову ће на немачком језику у десет свезака а са свега од прилике хиљадом илустрација изаћи историја сликарска у XIX ввку. У том ће се делу говорити нрви пут о томе, како се развило јевропско сликарство од половиие ХУШ до краја XIX. века. Осим Немачке и Француске биће ту опширна реч о Енглеској, Шкотској, Холаидској, Белгији, Данској, Шведској, Норвешкој, Италији, Шнањолекој, за тим и о Америци и Јапану. + Виктор Берар, о чијем смо делу у 3. броју овогодишњега „Стражилова" белешку донели, продужује на јавноет износити своје белешке с пута. У првој свесци овогодишњега ..Кеуие (1е ГатШе", што излази шеета година у Паризу, чланак је његов „Еп АИапЈе". Било би од пнтереса и ово нриказати нагаем свету. + Прошлогодишње „Стражилово" говорило је о Ипловој књизн „ЕГоуЉагаг шк! К озвоуо", а сада четврти број Аи81апс1-а доноси реферат \У. (то1и-а из Минхена. РеФеренат похвално говори о овом делу. Узгред тумачи „Косово" па вели да долази од речи коза = сПе АшвеП

САДРЖА.Ј : Песништво : Несрећна љубав. *. *. Највећа љубав. Мрки вук. — Поука: Женски карактери у старој Византији. — Књижевност : Прилог к иснрављању текста „Османа" Гундулићева. Муза Достојевскога и муза Ивана Тургењева. — Ковчежић : Књижевни нрикази. Књижевне белешкс.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф. 50 н. за но год., 1 ф. 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.