Stražilovo

чз 175

љеиоти и одлучепостн од отаџоипе, и ако мо добровољиој одлученоети, живот му је уопће сличан са жив.отом лорда Пајропа; међу п.има је њешто онНе и у песимизму, но нацијоиалност је обил.ежила љихове типове њекијем цртама крајње противнијем. Песимизам Бајронов је охол, пуп нротеста п зависти; Тургењевљев је проникнут елеђијском нојезијом и прнмнрењем у тренуцима екстазе љубавне и музикалне. Код Бајроиа долази он до ФилозоФе .ке логичке дошљедности, код Тургењева пе предетавл.а пикаква логичкога развића, изузевши природни, завршни акорд под старост, о чему смо вс1ј| говорили. На нрви ноглед може се показатп, да је таки несимизам,

руског

—

с ^

како смо га пацртали код Тургењевске Музе, та тежња оном „<1аћт" од живота могла да буде само штетна за прогрес. Но то није тако. Муза Тургењевл.ева, као и у опће заиадни нравац руске иителигенције приморава Русе, да се замисле о околини, која их окружава, да ииггу одговора на силсеију истакнутијех иитања, изазвапијех тим што је осјећај пезадовољсн. Она их је приучила апстрактноме мишљењу, уважавању идејалнијех елемената њихове ирироде и тијем иодготовила земљиште за израду позитивнога идејала. Но то је био други рад, из другога табора. (Наставиће се.) Мипан Попови!,

К0БЧЕЖИТ1

, "Т" ^ "Т 4 * ^ т @)к

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ -— ИздаЕ,1чка кљвжарница Алетссе Ј. Јовановаћа у Крагујевцу јавља, да ћо у њену мздању изаћи и до маја ове године бити готоне от=е две књиге : „Методика школске диоциплине с обзиром на хигијенска и психо-начела" (?!) од ЈосиФа Р. ( тојановића, и „Васпитање и настава", дело Руса В. Љадова, које је са шестог издања превео Јосиф В. Стојановић. X Недавно је изишло друго Цздаље уџбенива „Огаробт.лгарска граматика ст. упражнешш, образци изђ староб г г>лгарскит г ћ наметници и рфчникт. свставилт. дро. Л. МилетичЂ. Софин. X У уторак 9 марта држао је др. Већеслав Вондрак своје нриступно предавање на бечкоме университету, на којем ће бити донепат словенске филологије. Тема му.је била: ГНе Рарвј;е ш4 сПо вЈалчвеће Шигдје ш Шгег вгв4еп Рћазв. X У м'а'ћарекој академији паука држао је академик Адександар Марки при^тунно нредавање о Нери Сегединцу. Као што смо пзвештени, држаће месеца априла и др. Оскар Ажбот своје приетупно предавање: о словенским елементима у маћарском језику. Ове ће године држати мађарска академија свечану еедницу у епомеи своме пок. члану Фрањи Миклошићу. У еедници ће говорити о иекојнику др. Оекар Ажбот. — Велико дело о путу наследника рускога преетола, великога кнсза Николе Александровића по иетоку год. 1890 и 1891, које је пинисао руски песник кнез Е. Ухтомски, изаћи ће почетком идућег меееца у издању Брокхаузову у Лииском. Најире ће угледати света руско, немачко и Француско издап.е, о другим издањима јоШ нису довршени прсгово и. Дело ће изаћи у две књиге или шездесет свезака са 240 табака текста, еа 120 великих елика на читавој страни и 280 слика у тексту у дрворезу, осим тога и еа лортрстом царевићевим у челикорезу и еа више карата. Сликс је радио руски сликар Корасин. Велкки кнез је у томе путу пропутовао Грчку, Мисир, Индију, Цејлон, Стражп.у Индију, Сијам, Кину, Јапан и Сибирију.

- Како из Нетрограда јавл.ају листу ,,1ш1ерепс1апее 1)е1§е", руско књижарништво здраво опада. Кривица је до повина, којима иије доста што имају олсежне подлиске, него но свој земљи раснростиру силне додатке литерарна еадржаја. Издавачи и књижари обратили ее с тога молбом па министра унутрашњих дела и траже особен порез не само на те публикације, него и на школске књиге и на књиге, које издазе у издању писаца. — Париски лист „1/0 јоипш" разаслао ,јо на скоро све Францускв уредникс, као иосиоце јавнога мишљења, нитања, да кажу, којих су четрдесет Француских књижевиика љубимци образоване Француеке те би према том еачињавали „ ираву акаделтју". На мал те не свим испуп.еним табацима био је Зола, на првом месту; од 1200 гласова добио је он 1193. За њим у дугу размаку долазе: Тен (774) и Додв (718), за тим у мањим иктервалима са од прилике шест стотина гласова: Лопе, Тонкур, Моиасан, Леконт де Лил, Ришпен. Преко сто глаеова добили су још: Ду.ма, РошФор, Вакри, Бурже, Сили-Лридон; за овима долазе: Жил Оимон, Кларети, Сарду, Верн, Мељак. На двадееетчетвртом месту је Терије, најновији академичар Вориије на последњем је меету. Од тридесст и осам сад живих чланова академијипих само су тринаесторица споменута. X Кроз кратко време ући ће у штампу српско-маћарски део рочника српскога и мађарекога језика, који су написали нроФесори Влагојс Бранчић и др. 'Борђе Дера. X У 2. броју „Стражилова" ове године изишао јс ириказ на чланак дра Вертнера: „Оје кбшдЦвећеп НешапјМеп", који је штампан у чаеопису „Шј»»Љеће Ееуие". На тај је чланак написао Станоје Станојевић одговор, који је под иатписом: „НЈе к6ш§Исћвп КешапјМеп. Нае111га§Неће Вешогкш1§еп", изишао у првој свесци „ТЈпкапвсће Ееуие" ове годипе. □ Јопгпа1 (Јез ЕсопоппвЈеа у овогодишп.ој свесци за месец Фебруар доноси ресиме једног извештаја о трговинским и економским односима Босне и Херцеговине, који је поднео белгиској влади њеп генерални консул за Ма-