Stražilovo

43 176 Е2~

џароку г. 8. 1)поквИ«. Сам иаиештај даје врло јас.ну елику природног богатства ових двеју нокрајина. — Кад ко о каквој ствари мундучи, тај се онда све нећма ааплеће па за час пиле у кучинама. Тако и наш г. Храниловић. У 29 броју „Браника" труди сс и мучи јадник да испетља, ако икако може, но узалуд му сав труд и сва мука. Додирује све неке сноредне ствари, да богме еве у рукавицама, и „најпристојнијим начином", јер .је он од „образованога света", а ии чим не доказује, да нисмо имали ираво, кад смо га назвали човеком од два лица. Околишећи признаје да је оно зммус у „Бранику" он панисао а и са белешком у „Ујепсп" зло ,је ускубурио. Не ће да каже да јесте а не може да каже да није. Међу тим је то доказана истина па ма сад и „УЈепае" по молби г. Храниловића колико хоће изјављивао, да г. Храниловић не само није наииеао ону белешку него да није ни дата за н>у дао и да уредник „У1епеа", свакако са „образованога и најпристојнијег тона", није морао по негато и бриеати, по што је белешка дуго чекала — на ред или на размишљање. Тако је исто и еа оним мучким нападајем од аимус. Г. Храниловић ее брани тим, што онде, вели, „не спомиње се ни једном речи „Стражилово". Иа то баш и јесте опо, сдатки г. Храниловићу. Има случајева, где је оно старо (Јииш <аоеп4 о1ашаи1; са свпм оправдано па такоје и овде. — Е а сад да завргаимо рачуне са госп. Храниловићем. Уредпик овога лиета не еећа се, да је игде написао и једне речи о Храниловићу као човеку, еећа се еамо да му је по Шреплу оценио кпижевпу радњу у 14 броју „Стражилова" нрогале године. Он дабогме у познатој смерности каже, да му је „књижевни и јавни рад од толико година отворена, нсокаљана књига". Уредник овога листа последњи је био, који је у то икад и најмање посумњао, али иосле оног зимугањег приватнога писма, оне белешке у „Бранику" и нападаја у „Умпеи'' морао је, макар само у нсколико, нроменути „мњење", на ма то у очима г. Храниловића изгледало и „немужевно" и „безначајлук" (о да дивне речи!) и „Фариеејетво не од два већ од деоет лица". А то мисдим да оу морали учинити сви, којима је српоко име свето, јер Храниловићева белешка у „УЈеаеи" колико је наперена лично на уредника овога листа, толико и још више на част српске књиге и нросвете. — Збиља ! Г. Храниловић вели још, да „најбоље би било", кад би се његово приватио нисмо изнело „на јаву". Можемо му учинити по вол.и, али у његову интересу држимо да ,је боље да га „на јаву" не изнесемо. А није ни нотребно. Знамо ми сад еви већ омерност г. Храииловића, па гато да нам је јога илуструје и насуо из тога пиома, у ком г. Храниловић себи у заолугу унисује то, што је у власништва „\чеиеа" нлмолио клише свога лика те га устунио „Стражилову". Бол.е седите е миром, госп. Храпиловићу, и немојте још већма — каљати ону књигу. X Др. Јосиф Тим нанисао је велико дело: „А е/.егћек 1о|'1;епе1е". Од ове годиие латио ое др. Тим, да у органу

мађарскога историјоког другатва „вибимЈок" извештава о резултатима српске историјограФије. П У Јонгна! <Јек Ееопоииз^ез за 1892. г. ау јануарекој свееци приказана је II св. XX кн>. „Руског часописа у коме ос находи чланак А. Вгиокег-а „Један иуплицнста и финансијер XVЈ[ века у Русији Тај публициста — то је наш Ђорђе Кријанић, који је задуго време био прогнаи у Сибирију, ну чија оу дела имала доета велика утецаја на развитак Словенства. Сниси су му угледали овета тек после два столећа. Кријанић је писао нарочито о данку, администрацији и т. д. Он је био први творац панс.лавизма, а који је еамим Московима открио Европу, т. ј. западну цивилизацију јога пре Петра I. □ ИроФвсор женевског университета Луј Бриделдржао је пре кратког времена у великој университетској дворници конференцију о Женском иокрету. Дворници је била препуна слушалаца обојега пола, нарочито женских. Бридел је познат ветеран по овоме врло важном питању друге ноловине рода људског. И>егово иеториско дело „ Жена са ирасног гљедишта " наигало је на опгате одобравање евих приоталица еманципације женокиња. Бечко свенаучигате добија још једнога нроФесора за словенску Филологију. .Ј осиф Константин Јиречек, проФесор ошпте историје на прашком овенаучишту, познати писац дела „Баз ИгзЈепШит Ви1§апеп" и многих историјских чланака, ностао је указом министарским другим правим нроФесором за словснску Фплологију и науку о отарини. Доласком његовим у Беч и отварањем тим још једпе катедре за словенистику подиже се углед свенаучишту. За сада је јединп бечки университет, да има два редовна професора за едовенску Филологију. — Изашла је „ Мала Катавасија", одговори и црквене пеоме на недељној, нразпичној и пређс освећеиој служби, на призивању и онелу за два дсчја гласа (оопран и адт) удесио Тих. ОстојиИ. Издање авторово, цена 40 н. Може се добити у Н. Саду код автора. + Недавно је сдавио чешки народ две славе: двадесет и иет годииа књижевнога рада Светопука Чеха и, као гато је већ јављено у овом листу, четрдесет годииа живота Јар. Брхлицкога. Обојица еу се својим радом истакла у сувременој чешкој књижевности као најбољи нееници. Чеха позна.ју и нагаи читаоци еа Његових лепих новеда у нашем преводу. Ј. Врхлицки је у правом смислу појета, права песничка дугаа. Сем оригиналних несама преневао је оа свим „Фауста" Гетеова и Дантеову „Божанску комедију" и Аријостова „Беснога Голанда", од кога ми једва добисмо нрву пес.му у преводу др. ДрагишеСтанојевића. И на драматеком нољу огледао ,је срећу. „Сиомсница" Кодарова биће такођер украшена једиим н>еговим умотвором. Брхлицкога је бијографија педавпо изишла из пера ирОФесора на лекарском одељењу Оечкога свенаучишта дра Алберта. И Чех и Брхлицки приликом прославе одликоваии су грађанством прашким.

САДРЖАЈ: Песништво: * * * Вечерња песма. Највећа љубав. Мрки вук. — Иоука: Жеиоки карактери у старој Бизантијн. — Књижевност: Прилог к иоправл.ању текета „Осмаиа" Гупдулићева. Муза Доетојевскога п Муза Ивана Тургењева. - - Ковчежић : Књижевно белегаке. „СТРАЖИЛОВО" излази оваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 ФОр. а. вр. на целу годииу, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф 25 н. на четврт год. — За Србију и Дрну Гору 14 динара на годину. — Рукоииеи се гааљу уреднигатву а нретилата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима прстнлату кн.ижара В. Вадожића у Београду.

Иадајн књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и јоци&а у Новом Саду.