Stražilovo

чз 222 Е>-

десетак година, како Рајко са здравим и финим укусом, са необичном вољом и марљиношћу и са всликом вештинсм пресађује производе словенеких књижевности нарочито пољске, у нашу те тиме неоспорно лепе услуге чини срнској кн.изи. Тим својим радом стекао је Ријко рекли бисмо неограничено поверење у уредника белетристичних листова, којима је у свако доба добро дошао какав љегов превод, по, што је свакако бела врана, умео је и ово мало наших књижара издавача да задобије те се лате да му издаду превод а тиме — ма и само у другој линији са њихова гледишта — и они учине ио коју лену услугу српској кн.изи. Као веле, кад је Крашевскога „Иесник и ^вет" у Рајкову нреводу доживео то чудо да се раепачао као алва те за иајкраће време дочекао и друго издање, што то ие би могло пасирати и делу другог кога пољског писца, који још нема славе Крашевскога, само кад је на њему „заштитна марка" с пупиларном сигурношћу укњижене Фирме Рајкове. Како се комбинује да комбинује, тек књижевност наша долази до Рајкових превода а Рајков је сваки иревод чист добитак. Тако је и са овом „Пехарниковом ћерком" Пољака Ириборовскога. Не смемо рећи, да је ванредно што, али је красна, „иројско љубавна" еписода из живота пољске шљахте седамнаестога века са неколико оригиналних те заннмљивих шљахтићких типова и са потребном нримесом витешке романтике а испричана течно и живо. Рајков нревод разуме се да је нрве врсте, само се канда слагач нашао у послу те се упсо из иетних жила да на силу бога тера у лаж сав свет, који је уверсн да Рајко дивота зна свој језик. Томе мудрици свакако ваља рећи хвалу, што се у Рајков превод поткрало и оДаухне (етр. 12) и надчовечанаеи (стр. 21), оито\\епа (сгр. 29), Чудљиоост (етр. 31) и ове недоследности: иомоИиЛеш (стр. 47), докипу (стр. 54), сасеНе (стр. 62) и аотуве (етр. 66). Наилази човек и на неда, неможе и незнам. Што на 20 страни место уа1ез стоји уа1ез, не могу му замсрити, јер је свакако отишао био у слагаче ире но што му је Тит Ливије дошао до руку. Г. Певи! 1пс1н. 2еђга1 2у§шип1; 61о§'ег (\у 1а1аећ 1861—1891). Мигуке оргаеотеа! Кујшнп); N08ко\У8Н. \У Кгакоте. №ак1а<1еш аиЈога. 1892. — Овакоме је данас нознато, колико је словенска народна нојезија и мелодија омиљена у целоме свету. Најкултурнији народи уаимају за евоје уметиичке мелодије градиво из словенеке народне појезије и словенске мелодије. Кога несу занеле и очарале дивне мелодијо руске иевачке дружиие Славјанскога?! И ова доста богата збнрка народних несама, које је музички обрадио Сигисмуна,о Иоековски, а нрибрао их Сигисмундо Глогер, од неизмсрпеје вредностн за љубитеље и иријатеље словенске иесме народне н слов. мелодије, која нам тако оеваја срца свчјом умплношћу, гипкошћу, хармоничношћу и всштином. Нољска етиограФијска књижевност има до данас много богатих зборника и збирака народних пееама и мелодија, од којих је најзпаменитија обилата збирка (у 30 великих свезака) 0. Колберт. Но ии)е.1на неје стекла толико нопуларности и опћег интерееа, са својих лирских пееама уз наневе, колико ова Глогерова збирка. У њој може наћи забаве п уживања не само онај, који се стручно и сне цијалпо бавн народном слов. појезијом и музиком, него и евакн у опће пријатељ њен и дилетанат у такову иослу. Нздавалац је заиета вештачки и изврсно одговприо евојој

задаћи Читав збориик се састоји из иет деЛова: 1. Део садржи 128 несама, већином свечана и обредна (.церимонијална) садржаја, као: о новој години, ускршњих, божићних, коледских, и др. II. део има 571 иесму: све су већином сватовске, у којима су необнчно живо и занимљиво онисани сватовски обичаји и обреди. Ш. део садржи 164 дужих и краћих лирских иесама и балада; у IV. делу има 434 најразличнијих специјално њихових типичних пееама, т. зв. „кујавчачких" (о развратним девојкама), „мазурских" (о бећарима и лоповима), за тим т. зв. ко1у8ап1и (колиеангсе) т. ј. несме уз колевку („колев чице"), за тим т. зв. теутазу, т. .ј. разне шаљиве подскочице и досетке, доста пастиреких и других шаљивих иесама. V. део садржи 585 т. зв. „краковјака" т. ј. неке врсте краковског кадрила, који се игра као народна игра; то су обично тетрастихне строфе са врло различним темама (највише о љубави), врло налик по своме карактеру и садржају на дуготрајне варијације т. зв. руске „бариње" Сбаршнн). Иначе су веома лопе и запимљиве пеемице. Мелодија им је иетина мало развучена, но ипак веома симфонична. С тога је и ми овде приказујемо своме свету, а особито онима, који се баве изучавањем наших народних песама и мелодија, којих има на избор и које се могу испорсдити са најлепшим мелодијама осталог Словенства и других иарода. Цена је читавом овом зборнику само 1 рубља и 50 копејака (до 4 крунаша или два Форинта). Б. Пешта. А. П. Т ја Ви1§аг1е с1аиа 1е разве е1 1е ргезеп! Е^иЈе 1и81оп(Јие, е1по§гар1идие, 8Ш1зНцне е1 шПИаи-е раг М. Беоп ЈЈашоисће. 1892. еће/. СоШп. — Пнсац онисује детаљно Бугарску од 1876 год. па до данас, пртајући јасним бојама њсну историју, језик и обичаје, обаеипајући хвалом њено прнродно богатство, њсну младу државно-административну структуру. Бавећи се њенпм економским приликама, он се нарочито задржава — као војник — на њеној војпој органнзацијп, за коју нема довољно речи да је истакне својим земљацима. — У једном кратком додатку писац говори нешто н о Македоннји. Порсд Лавлеја, Каница и др. ова је књпга добро дошла за све опе, којн се баве проучавањем балканских народности п псточног питан.а, а може ее ематрати, да је ово најпотпуније дело о Бугарекој у ф р»нцу с кој л итератури. Жеиева Н. С. II.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ - У седницп Фнлолошко -исторпског разредајугословепске академнје у Загребу 23 марта н. р. читао је др. II. Матковпћ расправу: Опис нутовања царскпх посланнка у Цмриград, паимс Дав. Унгнада год. 1573—78 и Јоахкма Синцендорфа год. 1577. II овом расправом, ка > п оном, о којој говорасмо у 17 броју „Стражилова" нрошле године и која је штампана у СХП књизи Кас1а (в. 7. број нашег лиета ове године у првом књижевном нриказу па стр. 110), наетаЕља се студија о путовањима по балкап ском полуострву XVI г.ека. За подлогу је овом наетавку узео Матковић путопиее Ст. Герлаха н Сал. Швајгера, којн до душе хронолошки не епадају заједио, али оба цотечу од лутеранских нроповедника, којн се у својнм путописима нарочито баве религијозним нриликамч тур-