Stražilovo

чз 298 ез-

онд-|; још горе окомише на спољашњу израду. Али и ту немају право. Види се то на сликарству. Могло би се рећи, да су стари, најславнији па и осгали сликари врло јако осећали, да су добро мислили, али нису видели са свим добро. Доцнији нараштаји не ће то исто моћи иребацити данашњим сликарима, јер и они јако осећају, врло добро мисле а при томе још и врло добро виде, јер ко је имао ирилике да види радове првака ове модерне школе, као што су Немци: Уде, .Тиберман, Скарбина; Руси: Верешчагин, Сухоровски и Репин; Французи: Вона, Диран, Курбе, Миље, Вретон, Басти ен Лепаж и многи други, тај може то тврдити. Све су то силни дарови, чија се дела одликују савршеном техником и лепотом боја. Предметима, које ти уметници сликају, дају они боју, како је виде у природи, а не ону, коју су уиотребљавали стари уметници и која је заиста доста неприродна. Походите једанпут ма коју галерију слика, па ћете одмах распознати радове старих уметника од радова модерних сликара. Стари су сликари узимали само тамну и црвену боју. Црвена им беше уједно и основна боја (СггишИагће), а данашњи модерни сликари узимаЈу сиву боју за основну боју. Сада се намећу два питања, и то нрво: да ли је природа пре изгледала онако, као што су је стари сликари сликали, или се конструкција човечјег ока од њихова доба па до наших дана изменила тако, да њихова природа данас нама изгледа сасвим друкчије, јер се сама природа није могла тако јако променити у току година. А друго је питање: да. ли су можда они стари уметници силом изменили природу на својим сликама? Од тога двога једио мора бити. Као што већ. рекох, и онет су били Французи утемељачи тога правца. 11ознато је, да су Французи до 1825 имали само једног доста нознатог сликара предела, а то је био Клод .Горен, али иокраЈ свог чувеног гласа он није био кадар створити школу у сликарству. Од 1825 — 1830, када се први иут појављује романтичка школа у литератури француској, нојављују се у Француској и чувени сликари иредела а то беху Т. Русо, П. Коро, Ј. Дипре, Флер п Каба; они су сгворили тако звани „Раува &с тНте". Ти уметнини, ДОК су још пшли у школу, само су конпрали старе хо-

ландске сликаре нредела и то иајчувенијег Кпу8с1аеГа. Али ио што су наиустили школу те се упутили далеко од бурног Париза у густе шуме и зелене ливаде, зачудили се, кад су сиазили да природа са свим другачије нзгледа, него што су је они упознали на сликама својих учитеља. У природи нису могли наћи загасита дрвећа, загаситих ливада и загасита зрака, него су ту видели свеже зеленило. Око њих беше свугде јасно и светло, дивна игра светлости и боја. То све нису могли наћи на сликама својих учитеља. Њихови су учитељи сликали њиву, ливаду, шуму, зрак и све остало само загаситом бојом. Ови млађи људи одмах су напустили правац својих учитеља, оставили су њихову загаситу боју и природу су онако сликали, како су је видели својим рођеиим очима. Сви њихови доцнији радови, то су вам саме дивне студије. Њихови нредмети немају тврдоће и оштрине, него су пуии нежности, мекоће и љупкости. Перспектива њихових слика била је савршена. Ту у чистој нрироди они су свој вид добро изоштрили и брзо су дошли до закључка, да се у затворену простору, обичној соби или сликарском атљеру показују исте појаве, као у природи, т. ј. да атмосфера свугде јако упливише на боју. Сада је настало клицање и весеље код присталица те нове, модерне школе а велико огорчење код њених противника. Сваким даном бпло је све више и више присталица тога новијег правца; но међу њима била је и читава војска дилетаната, који су показивали врло много добре воље, али врло слабо способности. И баш ти дилетанти својим површним и слабим радовима изазвали су највеће огорчење код противника те новије школе. Али не треба, по радовима тих почетника одмах осуђивати ту целу школу, јер она има и својих великих уметника. Ти дилетанти заиста су грдно грешили и њихове погрешке ја сам поближе означио у своме првом чланку. II данас још увек пребацују то.ј модорној школи, да њене присталице не знају цртати. Јесте, не знају цртати, али само они дилетанти а не нрави иредставници модерног нравца. За доказ ето радова генијалног Немца Ф. Уда. Он је изврстан цртач. То му иризнају п његови противници. Противници модерног правца нребацују ње-