Stražilovo

чз ЗОВ е*-

ДеЛу испитуЈе, докле ј« допирала струмскм обдаст под Грцима. Осим Сера, хватала је она: Струму, Красову, Топо.тију, Христопол., Мосинопољ и Волер. У трећемдеду расиравља о серској облаети. ,;Она је хватала: целу средњу и дон.у долину Струме.. делу водопађу Месте и ириморјем јужно од Драме и око Крстопоља; но том при' мореки крај око Ксантије и Мосинопоља (Ђумулџине) до границе приморских водопађа на северу; по том крај међу десном страном Марице, Мосинопољем и морсм, који је на север хватао до северне границе морских водопађа! или до јужне границе области дидимотичке". У четвртом делу расправља пиеац о догађајима у струмској области 1345 — 1353. Новаковић мисли, да је Душан освојио Сер одмах но Митрову 1345. и да се по свој ирилици на Аранђелов дан прогласио за цара. Још 1343. год. заузео је Душан Хрељине земље. Писац је но Кантакузену и Грегорасу испричао живот и смрт Момчилову, чије земље заузе Кантакузен (1345.) Из живота Момчилова морам нешто наноменути: Грегорас прича, да је Момчило „када му је било тридесет година, смислио да се мало остави хајдучкох'а начина мсивота и да иочне живети уљудније, те најми једнога уљудности вешта Грка од бољега рода, да га томе научи. Али му се иа скоро и то досади, иа се опет врати к своме ирвашњем начип-у хајдуковања и четовања ". Ово ме много ономиње на народну несму: Ораше Краљевића Марка. Ја не сумњам да је у тој народној песми одјек Момчилово намере, да се остави четовања; само је радња пренета на Марка, што ни најмање не смета. — Нека је ова лепа расправа свакоме иајтоплије нрепоручена. Беч. С. V. Ја§1е. АгсНЈџ Мг а/аг/зсће РћИо1од1е пл4ег МИтагкппј? уоп А. Вшскпег (ВегПн), Ј. (Јеђаиег (Ргац), С. Јћ-ееек (\\'1еи), А. Ве8к1еп (ЈаеГр/л^), Ш. Иећпп^ (Вгев1аи), 84. N0уакоу1с (Ве1§га(1), А. \^еввоМв1а (81. Ре1егв1шг§;) ћегаиа§е§е1)еп уоп — — Уип&ећп^ег ВашЈ. БгШез НеИ. ВогПп. ^еИшаппасће ВиоћћапсПип^ 1893. — Изашла је трећа свеска XV књиге Јагићева Архива за словепску филологију. На првом месту ,је чланак од РудолФа Абихта (ЈиеНеппаоћтееЈве /,иш соЈех 8иргавШеп818 и . Супрасалски кодекс је најс-тарији ћириловски рукопис, те с тога се њиме толики и баве и изучавају га. Како је пак на многим местима словенски текет таман и нејасно превсден, то се писац овога чланка потрудио, да скупи грчке изворе, номоћу којих ће се поједина тамна меета у кодексу потпуно моћи разумети На другом ји месту „2иг \\ г ипН§ип§ (1ез АНвкуешвсћеп" од Облака. У овоме члапку рас иравља Облак о оним питањима, којима се Вондрак занимао у својим расправама о ст. слов. језику и супр. ко декеу, које изађоше у органу царскс академије иаука у Бечу. Облак говори о супрасалском хсодексу, Клоцову глагољашу, Савиној књизи, прашким и кијевским Фрагментима, и на иоелетку о домовини ет. слов. језика. На трећем је месту чланак „Прилог средњовековној приповедачкој књижевности у Југословеиа" од В. Мочуљског. Ту је изнееен текст једне средњовековне; прииоветке, од које се руконис из XV века нашао међу напирима Григоровићевим, а сада је својина свенаучишта у Одеси. Основ је тој нричи освојење Троје, само што је претрнана разним другим мотивима. Мочуљеки мисли, да је састављач те прпче био Југословен. Како се у језику, па чак и у

српској рецешији опажају бугаризми, то држи, да ће аутор те нриче бити Бугарин Дал.с је чланак од М. Рсшетара „7л1Г ТехЉгШк \ т оп РаППоМс^ Огатпи". Решетар замера Павићу (нод чијом редакцијом изађоше дела Палмотићева у збирци 8(агј рГве! ЈптаМа ев. XII—XIV), што није јасно изнео одношај Иалмотићевих драма нрема изворима, одаклс је црпао мотивс. За текст му замера, што није иише рукопиеа уиотребио, него је већином изједног рукониса отштампао бсз икакве критике. Даље је чланак „2иг АШогвоћаК еш§ег 1ш II Вап4 8(аг] ргас! 1ита1в)а §:ес1гиск(еп 6есПећ1е" од II. Крековића. У одсл.ку „КгШзећег Апгеј^ег" оцсњује Решетар Брозов Хрватски правоиис. Нризнаје да Брозово дело има врло добрих страна, али има много ногрешака и недоеледноети. На крају ове оцене има додатак Јагићев онет о томе. Даље је Јагић нроговорио о Будиловићеву делу : Опћи еловенски језик итд. Дело је ово написано поводом награде, којаје раеписаиа 1885 приликом хиљадугодишњице словенских аиостола. Кроз дело се као црвен нит провлачи идеја, да еловенски језици немају будућности, нсго ће ее изгубити, да даду места рускоме језику. Јагић је најбоље карактерисао ово дело, када вели: То није научна работа, него тенденцијозна историјско-политична брошира, која је и сувише иолемичне прЈроде". У „В1ћПо8гарћ18сћев" међу осталим проговорио је Јагић о „Теорији књижевности" од П. Ђорђсвића. Јагић са задовољством истиче, што је аутор унео примере из сриеке књижевности. Оиажа само да. је књига израђена према узорима, који су већ застарели. У одељку „К1ете МШћеПипдеп" има од Јиречека једна белсшка о бадњаку. До сада ее за бадњак знало од XVII века овамо. Јиречек је наишао на један епоменик, где се бадњак спомиње још у XIII веку. У томе је одељку опет беленпса од Јиречека о јуначким играма у средњовековној Србији, о чему је у XIV Архиву говорио. Из ове се белешке види, да јуначких игара не беше еамо у Србији, него и у Дубровнику и Далмацији, где се и еада у неколико еачувале под именом „алка". Беч. Р. РотћкПн §1аЦ. Роауесеш 81оуеп81а М1а<Пш 111. Иго(Ш А1ој/лј 8(гој. 2а1оГШ 8о1гш1ш1а. ТЈзка1а ка!оПека Пзкагпа и 1. :, л'"1јшп 1893. 8°. 84г. 110 Цо.на невев. 20 н., вез. 30 н. — Тако елегантно и красно опремљене словеначке књиге већ дуго не имађасмо у рукама, па и садржај никако не заостаје, шта више далеко наткрил.ује спољашњу страну. Папред има неколико нежпих песама, једноетавне су алн знају прокрчити нут до срца За тим додази спретНо написан животоние папе Лава XIII и три приче: „ВапавпиЧ — ра с!о1§о /Мјепје"; „V пе1)е81ћ — ри вуеП 1лпш"; „/ак1аЛ V ћгивкг'. На крају је „Ооврос! ух Тгв!а" глума у два чина за младеж. Повод је тој глуми тристагодишњица од пораза код Сиска год, 1593. Језик је лак и правилан. Не би било с горега, кад би се нашао ко. да ту .књигу преведе на српски. Српска би деца у њој зацело нашда лепе забаве и поуке. Марибор Ј. Н--ц. 1гиа т1а(Пћ 1е1. Ревтј Ргапа вгапа 6ев1г1па. Се1је1893. 'Пвка! Бга§. Нпћаг. 81г. 1 16. Цена невез. евесци 80 иов. вез. 1 ф . 30 нов. (Добија се једипо код А. Загорјана, књижара у Љубљани). — Гестрин је један од бол.их млађих п-есника еловеначких, па су за то Словенци с всеел.ем и поздравили то издап.е његових песама. Песме су ве-