Stražilovo

-и 323 н-

предслава (погружено, клекнувпга) Па поправићу! отац серафип Онда — благослов! Ие мога да се змији одупренг, Већ уједе те, рани до срда, 1Га сад бар буди јака: Избави Свог греха нлод од вечне клетве зар, Јер тада земља, народ умире, И престоли и круне престају Тек једна круна светли: небеска. Иа бол.е носи трнов венац сад, Да стечеш ону. Признај ту сбој срам, Да не дршћеш пред страшним судијом, Што покајнике прима с милопЉу А огрезле у греху сажиже. Кад беше Магдалена, остај та, Да место пакла раја достанеш. Одбаци терет, умри спокојно, предслава Нек буде твоја света воља, нек . . . Мог стида румен не ће видети, Јер бићу мртва и под земљом већ И син ће клети само — спомен мој. (прнступн к шкрнњи) Добричино, ал строга старино! То није нрви бој, што дижеш тп. За моју дугау против срца мог. Но прекужићу и победнћу. 1 И до сад смишљах, али не смедох Написала сам смртну пресуду (извадн запечаћено нисжено) Јога онај дан, кад син ми поче рат, Но не изврших. . . тада не смедох. (писжену) Да, ти си мојој болној души лек, Без тебе би ми вечно умрла. Ал опет презам, к'о од отрова . . . Да журим дакле, док је воља ту, (звони) Јер носледњи је канда куцно час. Друга појава харига (на средња врата). предслава. ха1'ита Шта желиш, сестро ? предслава Зовни моју кће]). (Харита оде) Не, не ћу, нити смем то чинити,

А била би и слабост духа м<1Г. Да сина грехом тим онтеретим. Ал ако искушењу подлегне?.. Ох, ако сјајем круне заслепљен ЈТе застане, ма дозн<» исновест, Већ, занет, дал.е крв успролева И силом усхте краљем постати, Ох, како ће ме клети морати И мрзити ми сен и сномен мој! Што, да бих стекла милосг у Вога, Овог сина душу гадно продадох! Но нека, ја то не ћу чути већ, Јер. . . Али беж'те, црне мисли вп, Вас шаље мени ђаво пакленик.. . Мој еин је добар, диван, истинит, И, да га враг, к'о негда Госиода, Одведе на брег нудећи му свет, Усхте ли само иглу украсти, Он не би крао, презрео би свет Па осто просјак. — Ево долазп. Ули ми снаге, Воже свемоћни, Умре ми син, а ја га — отискох. Тре&а појава јудита. пређашња. предслава Жао ми те је. јудита Мајко, иозва ме. Ти плачеш? Да л' о сину доби глас? Је л' тужан? Збори! Дркћем, страхујем. Је ј Г жив ? Је л' здрав? Да л' надби? Или је. . . нредслава 0 њему не знам; није стиго глас. јудита Иа за што илачеш? предслава (усправи се) Више не плачем. Плач душу тре, а снаге требам сад. Па ии ти ћери, пе плачи, да ја Не малакшем, јер — растаћемо се. јудита Шта, растати? предслава За навек; осећам, предслава Ево ме анђо смрти облеће.