Stražilovo

-га 882

наглаеак Гундулићева језика тек иснитати. Примјер: Свијетла јс ово дјввдјчкца 2 од коље.на деспоскога вид жуђ&ни и зенћца сЈШјеиа старца ћаћка свога. Тако се н. нр. наглашавају друкчије и ове ријечи: Јербна, нокрајипа 3, краЈБевски, паелонно 5, ливада 6, немада памјера, поломила, обо])и и т. д Ако се на ово нази, многи ће стихови добити свој правилан ритам. Ну и ту ће се наћи изузетака, који ће се моћи нротумачити какијем још непознатим правилом Гундулићева наглашивања, а бп1.е јамачно и пјесникових гријешака. 2. У многнјем стиховима има прекомјеран број слогова на први поглед. То се тумачи тако, што се Гупдулић држао талијанске метрике, у којој вриједи прапило : кад се у стиху једна ријеч свршава на вокал а друга за њом почип.е вокалом, оба се вокала слијевају у један слог у стиху. Да ту не бива елизија као што мисли Бранг (Историко-литературнми разборт. поамг.г Ив Гунд. Османт>. 1ие]г[,. 1879 стр. 105) и као што је Бошковић иогреншо кроза цио текст снровео елизију и у писму, показују нрије свега оне ријечи, које у себи имају '1., које се по југозап. говору изговара и пише данас као ије у дугим слоговима. Гундулићеви стихови ноказују да ее ије евугдје схваћа као једап слог. У овом одломку еамо у п.еколико слу-

чајева чита ее као два слога, у 55 строФИ двије прама слику Срб»је, у 52 нод тешки јем ропством крије, 67 млађахт тјем уграбио; ирије 27 умије 39 но својем постаику не иду овамо; ипак \\ујв 31. 99. као један слог. Да је слијеван.е а не елизија потврђују и оваки случајеви у којима се два вокала једне ријечи узимају за једаи слог: скуиио 17, Радлшо 33, вратшГочима 48, жив ио 83. (Ипак као два слога: био, наслонио 5, свршио 11, госио дио 11) ; весво 41, јаох 54, 95, 99, -јал/ии 95, дванаес I ■) 10, на чак: стоји 82, твојц 80, мојих 87 ; њемуТе сада штап на кП је 5 алије заман даитко сада 14, мучноје предп.е честитоети 51, {Гједва деспот жив утече. 01 и гдије херцег госиодио 89, к Сје разговор мој једини 88. — Кад се ово слијевање спроведе свугдје гдје треба, нестаће прекомјерпих слогова. Ну иије ни ово опће правило. Има огроман број стихова гдје не бива слијевање и то често тик уз слијевање. Изгледа ми, да се слијевање лако пропушта између 2 и 3 стопе гдје је као п.еки одмор. Примјери: Ва | ашгаћи кћер Жубдрага 1 ки се унука | унук зове 3 иозна | ову ње | одлуку 15 и | од диили на глас мио 26 али: и од деспота славпијех свуда !)(ј а | у рајском лицу свому 23 али: два. зачиљу | ау све гласе 33 дружба од страха | и | од срама 40 госпоство о'те и | испосијеца 64 у жалости 1 и у болести 79 Г.е сн) Тих. ОпгојиТ:

АМСЕЛМО БАНДУРИ ДУБРОВЧАНИН

(Настлпшс)

неелмо ее родио у Дубровпику 1071 год. Тако каже Анендиии, »а с н.им ее нриличпо добро слаже и Фрере, кад каже, да се држи, да му је било, кад је умро, 72 или 73 годиие (по том би био рођен 1070 или 71). Аиендини вели, да му је породица била градека (с1а ииа ГашЈдНа С1УЈса) и да је тада (1803 год.) била већ изумрла. Не знам, за птто О. Љу-

бић каже, да је оп од племнћеке (влаетеоеке) породице (<1а ра1пс1а 8с1на1а). Гијечп Анепдинијеве потврђује допекле и то. што ее Бандуријева нородица не спомиње у понису властеоскијех но])одица од год. 1004 (код Ј. Лукаревића Аппаћ па крају књиге). М. Пуцић каже, да му је оцу било име Матија, а матери Деша (Волантнћ), и да је и њему било име Матија, а кад је по-