Stražilovo

-га В83 и-

стао Венедиктовац, да еу му падјенули име Анселмо. Имао је брата Илара (Иларија, 1682 — 1730) (Анендин. 1Г 118), који је био проФесор теологије у университету наиуљском и кад је био изабран за опћега „нрокуратора", оде у Мадрид, гдје је н умро. Сестра му је била удата за знатнога дубровачкога археолога Ивана И. Алетића, кога ои спомиње (Ашгпаск. р. 313: ујг еги(]1(.]8в'шш8 ас ге1 апШјиапае 81и(Ио8Ј881ши8 Јо. Ма1аН АИеИ, тагИиз зогош теав). Ујак му је био бискуп стонски. Код ријечи то -т'/у707 каже огт (АштасЈу. р. 356) игђз ерЈзсораНз виђ (ћс1опе ге1 риђИсае Ка§и8Јпае. Ншс есс1е81ае ргаеев! ГгапсЈесибУокиИ, атпси1т тет, \чг' е1 р!е1;л1е е1. с1ос1гта ]П8Ј§П18. Род му је био и бискуп требињски (материи сестриК ?), кога сиомиње (Апшас1у. р. 356): ћосИе аи1ет Те1ћип'1еп8ет ер]8СОра1ит оћћое! 111из1п881ти8 Ап1опш8 Ке^ћшв, сопзоћппиб теиз, у 1 г а р1е1а1е е1 а 81ис1П8 отпто 1аи(ЗаћШз. Из младости нам је његове мало што позпато. Млад је отишао у бепедиктовеки ред (мљетски). Апендиии -к-аже,- да га је логику учио код куће неки А1ћег1о (1е Тас1<1е1 а морал Ап1опш Воос1а, оба Доминиковца. За тијем каже, да му је још у младости омил.ела археологија, коју је учио заједно са својијем зетом Иваном Алетићем (1668 —1743), који је имао велику збирку старијех новаца. Теологију је учио у Аверси и у Риму (Пуцић; исн. и Апепдииија). Сам каже, да је год. 1697 био у Риму, гдје је преписао један чланак, који је нослије штампао у својем комеитару (А1нтас1у. есћ Рапв. р. 98): Нос аи1ет оризси1ит сит Котае е88ет диа{иогс1есгт а1> ћтс аптз, ех8спрз1 ех ипо СосИсе М. 8. С11аг1ор11у1асП с1е ргора§апс1а Гк1е. Г>ио је неко вријеме у Напул>у, прије иего што је дошао у Фијо])еицију. Прије пего се стално настанио у Фијореицији, обиђе једам дио Италије. Особито је вјешто оргул>ао, с тога су га лијено нримали у свијем манастирима и тако је могао весело путовати, а без трошка: ово је он сам често нриновиједао (каже Фрере). У Фијоренцији је тада била средокраћа талијанске књижевности, коју је особито потномагао велики војвода Козма

III. Апселмо је још био доста млад, али је ииак тако био вјешт у (мртвијем) јези цима, да му је уиравитељство нредало, да учи (друге) у различитијем кућама својега реда. У то вријеме до1)С у Италију славни фраицуски научник Б. Моифокон (Моифокоиски, сЗе Моп1Гаисои), да раснита за ]>укоиис св. Јоваиа Златоуетога, који припремаше за штамну. Кад је разгледао остале библијотеке но Италији, до1,е 25 Фебр. 1700 год. у Фијорепцију, тдје се саста с Бандуријем. 11 .јунија 1701 год. врати се Моифокои иза три године иута у Иариз, гдје изда 1702 год.: Шаггит ПаИсит , у којем онисује своје путовање по Италији и на више мјеста спомиње, колико му је Бандури у Фијоренцији номогао*. Козма је Ш наканио, да унанриједи * Овдје ћу исписати, што ,је слашш Б. Монфокон у споменутом дјелу забиљежио за нашега Бандурија, јср је то дјело веома ријетко а можда се ие би могло ни добптн у нагпијем крајевима: р. 202: 8 јо 111 ЕрјЈарћЈо, диос! ппрег аМН 1111)11 VII' аш1е188Јти8 Апвећиив Ва1н1ипи« Мопаећиа ВепеЛ1о41пп8 Ба1та1а. р. 362: XXV 7 . Рокгпаш МогепЛат а<1уеШатиб.. . Рпт'|в ров(; аооебвпт (Иећив, еотИе Б. Ап.чећпо Вашћшо Ва^изшо опИшв 8. ВепоИсИ Мопаећо, бгаеое регНо, циЈ тИи кетрег аЉЦ, кћкшвсјие тејв рго ујп Н ти1,иат (1е<1Н орегага, игћет Јпвреећпп јтив р. 354—5: (4. марта старањем Маљабекија пусти т Козма Ш у Лаврентијску библијотеку, гдјо је но цијеле дане радио). МПи ејивтоЉ вћпИо уаеапИ асИиеге ветрег VII - агтемвипиа 8а1т1п11|к, е! Ђ. Апвећпив ВапЈшчив ћаиЛ 1еуј пееезвИшИпе јииеЈиа р. 3(51: XXVIII МагШ еогаШћиз 0. Апкећпо ВапЛипо е4 Аи4ошо 8а1VI1110 Л(11в811Ш8 апиојв 1п уШат 8ћ - о22Јат а(1 топ4еш Ницошв ргорегаптв; Пл^ие а(1 1гесеп1а8 ћгеспрНопев, диае тахшараг« јпе(Шае 8ип1, ехвепрвјтив. р. 370: Са(;а1о§пт Сггаееогит, (ртПв вирепив е(Шив 084, тапи теа еоп&е1: ВаЉогит ло4ат аћ ат1сЈ88Ш0 у1го Апвећио ВапДипо, таии јрзшв аееигаЈе охагаћмп, аоеерј. р. 381: ИогепНат веешкЈо уепјгаиз (биоје по послу отишао у Рим), аЦие а I). Аћћаи*, е! МоиаоШв 8. Мапае 80Ш18 ћишапИаћв ае ћеиеуо1епМае оШепа ехеерШб, аПцпо! ех11и1е <Пећи8 азвпеЦт орогат ехзопћетИв БаигепНапае МћПоШесае соЛЈоИшв, орИпћшШшв (1е тоге АШошо 8а1уино е! Апзећно ВапЛигЈо, јпвипнтиб. [I. 391: 1лће1, а <1ј јоеге 111вспрИопев ћшав : циагит аНогаш 111 ае(Штз №еоПп18 вхаегјрв), аНегат 0. Апвекпиа Вап<1иг1ив РЈ818 #11иеауИ јп ае<Пћив Вопејоиив. р. 394. (у доминик . библ. св. Марка) (ггаееогпт ЈдИиг е§о, ЕаНпогшп АимеПнив ВатПичи.ч теив 1а1,огеи1ип1 ехагауИ. . . . ШогепНае <1иов раепе тепзев уегваШв, ћепе тиНа пес 8регпеп<1а егш ; орега ивив е! оопвШо с1. V. Б. АпвеПн! ВапЉги Мопае1и Вепе(Ис1пп, е! Ап1опП баКчпП, (рп пи1и ветрег пее годаИ аШиопш!,; тиВа шапи ргорпа ехвогјрвегип!, 1П 8е(јиепШшв рићНоашЈа. Рпогјат теоит РагЈвИв а§ћ, орггапкЈие пата( 8 (гепш8вше 1н1§'1пв Сггаесае, ' КћгаЈеае, ПНепв^е ћитапјв аЦие <Н у 1 п 18, и4 вреа 811; ћгеу! 1'оге регШввЈттн. 11и<Н1 еат гет 1гап8Ш188П8 а Ма^по Нећчимае <1иее: еијив 111 Ш1ега1ов тахјте ћепећеепИа вћкИипкрт е1иее+, јц <ћев.