Stražilovo

491

њима преко главе, јер ју је кошава на сиојих крилих у Опаво унела. У књизи с иатписом „Заразна колера" пише др Драже : „После жарког, прежарког лета, падаше године 1817 у месецу фебруару и марту непрекидна киша, а за љом дође суша. Таква огромна киша потопи све низе и подвође реке Гангана с обе стране и на ушћу Брамапутре и Барака, и вода надође необично високо. Врели сунчани зраци растворише и растројише у гној све животињске лешеве и биљке; ове опет издисаху из себе кужна испарења у ваздух и окужише га. Да се несрећа увелича, наста гладна година, јер пиринаџ не беше родио а од њега народ једино живи. Оно мало пиринџа, што је родило, беше јадно, влажно и полу труло. Али га народ мораде да једе, јер нема друге хране. Жалосна последица не изостаде. На тако жалосно време и на још жалоснију жетву: грознице, проливи, срдобоље спопадоше свет. Врхунац тим непогодама би пандемичан развитак колерин. Дана 19 августа (по нов.) 1817 у подне буде позван енглеске насеобине лекар, Роберт Титлер, у село Сила Џисора, па левој страни реке Гангана, сто енглеских миља североисточно од Калкуте; село са неколико сиротињских кућерака и колиба у риту, у подвођу. близу умртвела и угљивљеиа рукавца Ганганова — неком болеснику, који се напрасно поболео: од грчева, бљувања и пролива. Човек већ на самрти. То беше „колера азијатика" !... Еао доказ, да је кошава носила колерине бациле, нек нам служи колерин дојакошњи пут свакад са ушћа Гангана правцем на северозапад; даље ево и јачина кошавина према другим ветровима. Ово вадим из своје нештампане књиге „0 водама". Научно је подељена јачина ветра на десет делића или јединица, тако, да је 1 најслабији, 10 нај јачи ветар и бура. Панчево Професор г. Еђед води метеоролошку књигу у овом месту, те је имао доброту, да ми саонћи потребне нодатке, на чему нека му је хвала! Године 1882 беше у Панчеву Кошаве, са југоистока 447 јединица „ југа 97 „ југозанада 90 „ „ запада 72 „ „ северозапада .... 397 „ „ севера 192 „ „ североистока .... 1.07 „ „ истока 37 „

1883

Кошаве

са Југа .... „ југозапада . . „ запада . . . „ северозапада . „ севера . . . „ североистока . „ истока . . . 1884

436 јединица 140 79 64 372 287 69 85

Кошаве 460 јединица са југа 165 „ „ југозапада 83 „ „ запада 147 „ „ северозапада .... 431 „ „ севера 244 „ „ североистока .... 149 „ „ истока 92 „ Ни острву Хвару (Лесини) у Сињем мору 1880 Кошаве 445 јединица са југа 6 „ „ југозапада 6 „ „ запада 2 „ „ северозапада .... 81 „ „ севера 65 „ „ североистока .... 172 „ „ истока ...... 33 „ 1881 Кошаве 426 јединица са југа 6 „ „ југозапада 19 „ „ запада 6 „ „ северозапада .... 78 „ „ севера 94 „ „ североистока .... 195 „ „ истока 98 „ 1882 Кошаве 415 јединица са југа 31 „ „ југозапада 26 „ „ запада 7 „ „ северозапада .... 72 „ „ севера 78 „ „ североистока .... 138 „ „ истока 73 „ По месецима овака је јачина когиавина: II а н ч е в о 1882 Јануара 19 јединица Фебруара 18 „ Марта 37 „ Априла 40 „