Stražilovo

538

и ракије, „да се боље угоји". Два три дана пред вјенчање иде стриц момков или пријак сазивати свате. Овај сазивач је у момковој кући, док трају сватови, домаИин, у свему замјењује куће газду те се брине за јело и пиће. Дјевојчини родитељи такођер позивају свате. Код ђерзове куће су сватови а код дјевојчине удавци. У очи вјенчања пред вече скупе се дјевојке из села код ђерзове куће и отуд иду пјевајући по куму и дођу с њом натраг по алву. Алва је бескваена погача, у сриједи шупља и окићена рулшцама од тијеста; мјеси ју дјевојка. Од момкове куће кума ионесе у рушету алву и покрије ју марамом па иде с дјевојкама пјевајући к удавачиној кући; младожења не иде с њима. Дјевојка-удавача дочека куму на кутњим вратима па ју пољуби; кума ју дарује и с иратњом улази у кућу. Дјевојке стану око стола; једна плете вјенчиће од рузмарина а друге пјевају лагано: Метик*) цвати мед горама, У метику друга Мара, Све би своје друге звала: Ајд'те, друге, помозите, Мени други вјенчац вити, Од тратора црвенога, Од невена зеленога, Од ружице питовнице! Ја све каним на дал^ко, На далеко у туђине Туђег бабу бабом звати, Докле свога заборавим. „Немој, друго, заборавит'! Бабо ти је добар био, Љгјепо те је његовао". Ја све каним на далеко, На далеко у туђине Туђу мајку мајком звати, „Немој, друго, заборавит'! Мајка ти је добра била, Љјепо те је његовала, До ручка ти ручак дала, До ужине ужинати, До вечере вечерати". Ја све каним на далеко, На далеко у туђице Туђе секе секом звати, Докле своје заборавим. „Немој, друго, заборавит'! Секе су ти добре биле, Танку су ти пређу преле". Ја све каним на далеко, На далеко у туђине Туђу браћу браћом звати, Докле своју заборавим. „Немој, друго, заборавит 1 ! Браћа су ти добра била". Кад дјевојке испјевају пјесму, удавача заметне онај вјенчић за кику; кума и дјевер узму алву и *) Зимзелен.

држе ју над главом удавачином, која је окренута лицем к исгоку. Она се три пут окрене и код сваког окрета застаје, на што кума и дјевер преломе алву. Кума даде свој дио удавачи а дјевојке отимају од дјевера, да свакој допане по нешто. И за тим пјевају весело: Купина се по ливади ваља. То не била ни купина сама Већ то била дјеверова хвала. Дјевери се још с вечера хвале, Да ће дати дјевојкама алве. Дјеверови, дарујте на вијенце. Ако ли нам дароват' не ћете Ми ћемо вам снаху продавати, Дјевојкама алве куповати. Када дјевојке испјевају, дјевер их дарује с неколико десетака. Одавде се врате к ђерзовој кући на вечеру. Сјутра дан, а то обично бива у понедјељак, купе се раније сватови код младожењине куће, гдје их дјеверуша кити рузмарином, а они ју за то даривају новцем. У сватови су као чиновници: кум, кума, прикумак, дјевер, дјеверуша, стари сват, писар (овај пази да, док сватови трају, нико не зовне чиновника крснијем именом или презименом него онијем, каква му је част н. пр. куме, дјевере и т. д.; ако се ко превари, писар забиљежи и у вече утјерује новчане глобе у корист младе,) војвода (држи ред и непослушне пријављује писару) и барјактар. Пошто ручају, крећу уз пјесму и уз пуцањ пиштоља к дјевојчиној кући. Дјевојка-удавача дочека сватове на кутњим вратима и осим младожење љуби мушке у руку а женске у уста. Када уђу у собу, кум пита удавачина оца: — Је ли вам припознато, што смо дошли ? — Јест, одговори отац, и нуди их да посједају и да се веселе. Међу тим кума је отишла с дјевојком у собицу и облачи је у вјенчане хаљине. Када се дјевојка опреми, рећи ће кум: — Доведите дјевојку, да видимо каква је. Један мушкарац опреми се накарадно, те њега доведу пред кума. Кум пита младожењу, је ли задовољан и када одговори да није, онда брат удавачин доведе дјевојку и рекне: — Помоз' Вог, куме и стари свате! Ја вама сестрицу а ви мени петицу". Кум пита ђерза, је ли задовољан и када одговори да јесте, даде брату у новцу, колико већ може. Онда брат и сестра мало ноиграју, да се види, није ли млада под каквом погрешком. Сад се она прашта с родитељима и с родбином, и љуби њих и све сватове и по том крећу па вјенчање.