Stražilovo

540

Око по дне враћају се кући, гдје су се сватови У прву недјељу послије вјепчања припреми мласкупили на ручак. Дјеверова мати донесе снаси част дожења кумовски ручак, па који позову сие сватове т. ј. сваковрсна јела. У пређашња времена доносили те се веселе. И тако се обави свадба. су части сви сватови. Јован П. Јовановик

СРПСТВО У СТРАНИМ КЊИЖЕВНОСТИМА (.1ЕДАН ПРЕДЛПГ. СРПСТВО У НЕКИМ ЕНГЛЕСКИМ ЧАСОПИСИМА)

вигае маха имао сам до сад прилике ^истаћи, како се о нама све вигае и више пигае у страним књижевностима, како наши научници, књижевници и уметници све вшпе и више раде у страноме свету, а у нас се слабо води брнга и о једноме и о другоме. Да докажем ту своју тврдњу, наводио сам тада нека важнија дела, која је давно требало превести на српски, а овамо та дела не само да нису још преведена, већ их има јога ненриказаних и необјављених. Ми јога не знамо, шта је све преведено са српског на туђе језике, нити знамо, шта су све српски књижевници писали у страним књижевностима, а овамо сам уверен, да би се то дало с мало труда урадити, да бисмо на лак начин дошли до потпуна прегледа, како стоји Српство у страним књижевносгима. Политички су нас листови — истина увек тачно извештавали о томе, шта стране новине пигау и мисле о нама, али то су чинили обично онда, када су хтели да докажу, како и страни иолитичари одобравају ово или оно дело ове или оне партије, или осуђују намере или дела противничких им партија. Но то већ иде на други лист, пас се овде тиче само књижевност и уметност. Лане сам јога говорио и писао, како слабо пазимо, гата странци о нама пигау, па се бага за то радујем, гато морам признати, како се од то доба и у томе на боље окренуло, без сумње за то, што смо некако инстинктивно осећали, да се слабо бринемо, итта се о нама нигае у страиом, великом свету. Тако је, иа пример, бага »Стражилово« донело у »књижевним белегакама« снисак доста страних радова о Словенима, нарочито о Србима, а признање за то иде нарочито г. нроф. ђ. С. ђорђевићу. Те су белегаке често унозо-

риле нагае књшкевнике на чланке и дела, која би им иначе остала незнана. Наши су политички листови прогале године доносили чегаће подлиске о садржају знаменитијих дела, гато изидогае о нама, те је тако нага свет — и ако непотпуно — сазнао, гата се и како се пигае о нама у страноме свету. А тек нико не ће спорити, како је то важно знати, како нас страни престављају, шта мисле о нама итд., нити нам је на одмет знати, гага мисле о нама и нашим аспирацијама преставници велесила, који су годинама живели међу нама. Осим тога су важнија дела о нама у страним књижевпостима нагаи књижевници критиковали; и кад додамо, да се, поред све озбиљности предмета, често десило, да смо се морали и смејати, када смо читали, какове се глупости чесго писале а ооп+о нас, онда је, држим, јасно, како је важно нратити, шта се о нама пише у страним књижевносгима. Али и ако се прошле године почело нешто живље радити, мора се и то признати, да све то није ни из близу оно, што би требало и морало бити, када бисмо хтели, да имамо потпун списак онога, што се пише о Српству у Несрпству. Да наведем само, како смо радили ми у »Стражилову«. Било нас је неколико (двојица у Бечу, двојица у Новоме Саду и један у Негати), па смо се договорили, да све, што год будемо читали у страним књижевностима и новинама о Словенима, а нарочито о пама Србима, јавимо у »Стражилову« : незнатније ствари као белешке, важније пак као приказе. И тако смо радили. Кад се павршила година дана, и ми склописмо биланцију тога рада, видели смо, да му резултат није одговорио пи близу нашем очекивању, и ако смо радили с добром вољом и великом савесногаћу, а разлог је томе био врло прост — радило се несистематично. Ми смо истина забележили сваки члан-