Stražilovo

562

Јефтај рече, па к'о јастреб, Кога мами крвав плен, Завитлао палош грозни Па се врати у пламен. ГГоклич, врисак, крв и пустош У Јудејској земљи тој —■ Другу ноћ се робље свети И наставља крвав бој. А кад плану трећа зора И позлати исток сив, Паде крвник на бојишту, Нобеди га Јефтај див. Још кроз вихор од радости Ајдук рикну као гром: „Иобеду нам Господ дао, Слободан је мили дом! За ту милост, осветниди, Ја вам дајем завет свет: Жртвоваћу Богу ирво, Што ми дође на сусрет!" Реч излети — труба врисну Олуј вике, дивљи пој Навестише, да Израиљ Слави крвав тријумф свој. Пред борцима Јефтај ступа, Ајдук стари, лаве млад, Бопи осмех лик му ведри, К'о луч сунца мрачни град. Он се трза, али за што, Кад је свршен славни бој ? Кад слободи песма јечи И Јефтају славопој? Је л' умор од борбе славне Ил' га бол од рана тре? Ил' кајање за реч свету, Што је даде мало пре? Тек кроз огањ нестрпљења Бије мрачних мисли вир, Нада плане ал' издахне, За њом опет страх, немир. Час устукне, оком стреља На големи градски зид, Ал' му чело зној облије И помути очњи вид.

Стрепи, гори, чека, шта ће Изићи му на сусрет, Газведри се, руком гони Мрачну мисо к'о авет. А кад стиже двору ближе, Мрак притисну лаву свест: Кроз славолук дете ступи К'о крвава адска вест. Сред гусала и бубњева Јефтај позна своју кЛер, II а раздера плашт крвави, Гикну као дивља звер: „Јаох, ти си, што ме цвелиш, Крви моја, наде мој! Зар над тобом да извршим Са Господом завет свој ? ! Кидајте ми венце с главе, Уклон'те ми круну, сјај! Шта ће пурпур оном, кога Чека туга и очај ?! Крв за грехе наше тешке Мора дати овај цвет 0, а реч је моја тврда, А завет је с Богом свет! Занемео народ силни А за тим се оте глас: ЈГелек, трепет, сузе, крици, Клетва судби и ужас. Ал' не стрепи јагње нежно, Нити врисну цветак млад, Не боји се смрти онај, Ком је вера чврсти град. „Јеховина воља то је, Покори се, оче, њој, Тек ме пусти да оплачем Најпре младост, живот свој." * Пламти огањ, жртва ту је, К'о облак се вије дим, Иарод врви, плач се чује И уздаси горки с њим. Али дете мирно чека Да жртвени дође час И к'о у сну слуша с неба Страшног Бога тајни глас.

Па не види народ, тиску, Само види очев лик, Где укочен поглед баца На пламени жртвеник.

Лснекш