Stražilovo

651

0 КАРАКТЕ РУ

МАИТЕГАЦА

^едан од најчувенијих писаца француских, •ЛШатобријан, рече: Људи нису још слободни, ако само називају себе слободними; ирви камен у згради слободе, то је врлина. Говорећи ово Шатобријан није ништа ново рекао, за то, што су још пре њега Монтеп,, Сократ, Ликург, Конфуцијус, Мојсеј и многи други исказали то исто. Сви су они поцрпели ову велику истину, која би неизгладивим словима требала да буде записана у сазнању свију људи, у једну и исту књигу, која би се звала: човечје срце. Иа шта је човек без карактера? Шта само геније без карактера? Геније сам по себи тек је механизам, који израђује идеје, свезује једно с другим бесконачна размишљања, расуђивања и комбинације; он ипак остаје механизам. Ми га са љубопитством посматрамо и дивимо му се, као што се дивимо расматрајући енглески хронометар. Но дошавши у додир с великим карактером, ми осећамо, осем љубопитства и дивлења, нешто, што дубоко утиче на нас, и срце бије у нама силније при погледу на благородан и иројски поступак. Ми се дивимо Наиолеону код Маренга, Цезару, кад је освојио Галију; но онај, који спасава отаџбину, убијајући сама себе, не само да код пас изазивље дивлење, но и љубав, и очи се наводњавају сузама, кад се сетимо Лукреције, која срамоти претпостави смрт. Сократ, који са осмејком испија отров, стоји неизмерно више од Сократа, који чита философске лекције; Цинцинат, који се није стидео нлуга, стоји више од 2(мм^мн«™-законодавца; Христос, праштајући с крста убицама својим, стоји више од Христа, кад је дигао из мртвих Лазара. Ум је најузвишепија и најблагороднија чест човекова; геније је алем, који блиста на челу сина Прометејева, а карактер је вас човек, најсавршенија

Независност народа је последица чврстоће у карактеру. Азелио. Може бити да ће кад год доћи време, кад ће се наш карактер сравнити са нашим генијем. Смар. Ако ја и не бих ишао правим путем по сили часног убеђења, то бих ипак ишао њим услед опита, који ме је убедио, да је пут овај у суштини најпријатнији и најкориснији. Моигпењ. Ни људска ни божанска сила није у стању да наведе на преступ онога, ко часно живи за срећу и напредак домовине и своје сопствене славе. Фосколо. и најсложеиија формула, у којој су групираие све његове силе, навике, покрети. Ето за што се код човека захтева прво душа а тек после ум; ето за што је благородан карактер виши од благородна ума; ето за што је Сократ виши од Платона, Галилеја, Бекона; ето за пгго је Гарибалди много већи од Наиолеона. Ум је механизам, који не може бити замењен другим; он има своју опредељену мисију, свој посао, по њему придаје овакав или другојачији наравствени облик сврху, којој он тежи, осећај, у који се оп облачи. Ум подједнако служи стварању наравствене или неморалне књиге, ослобођавању или угнетавању народа, узвишавању или понижавању народа, открићу новог света или смртоносног оружја, оправдавању или осуђивању ропства. Када чујете о генију, ви одмах питате: какав му је карактер ? Пре него што почнете резати ножем, ви желите знати, које му је оштра страна; ви желите знати, да ли је примењива извесна сила на обраду земљишта, управља ли она људско друштво надметању и справедљивости или обскурантизму. Све ово желите знати и питате: а карактер ? То је све једно, као кад би вам дали у руке пушку. Пре него што се уверите — француска ли је, енглеска, талијанска, пре него пгго сазнате, бије ли округлим или шиљастим куршумима, ви пре свега овога питате: да ли је аразна или иуна ? Карактер — то је вера крштенога грађанина, то је, тако рећи, диплома, која сведочи, да овај или други који човек није проста животиња, која једе што му шака падне, није, што јој на ум дође, и спава подједнако добро како на својој тако и на туђој ностељи, него створ, који сазнаје своја права, те зна да их ваља чувати; створ, с којим се може живети без страха и онасности.