Stražilovo

720

неколико његових бољих радова: Зсепез <1е 1а У1е (Је јеипезае, Рауз 1а(;1п, Виуеигз <!' заи и т. д. Најбоље овоје радове напиеао је у шездесетим го/инама овог столеЈш. — Књига Љубомира Шдића „Из новије српске лирике" ошнирно је приказана у 11 броју „КпјхГеупе 8то1ге". Приказивачу се допада све, сапо му није право, што Недић за Змаја вели, да има највишо песама, које су само по спољашњем облику иесме. Соп атоге распреда Недићеве ерупције на .1азу Костића па му се баш види како ужива, док не дође на ону „пее§;гарпи орагки" Недићеву, у којој Недић хрват.ски језик меће у ред иемуштих језика. Ту већ не може а да не „рптјеи" ово : Акс р1зас втакга, <1а је опо и1з11јат 1в1;та, а(;о тпо§;1 8г1з1 1уг<1е, с!а 8и па1те Нгуа*1 о<1 8гћа је21к рпвуојШ, 1о ви оп<1а 1 *е ктизепе пјое1 12уогпо 8грзке а пе ћгуа18ке. Такоуа цевпМа 1 1акоуе §-1иро8(;1 пе 11а1а21то тх и П1Је<1по»а ћгуа^аке&а рјезтка (да ли је, боже, тај приказивач баш добро проучио песме Августа Харамбашића) и п1је<1пот ћгуа^зкот гјесмки; (;е 8е вато бшИто, како је 1ако пеозпоуапи 1 иуге<11Ј1уа (;уг<1пји 1гге<Н то§;ао 1паСе VI8око оћгагоуап вграИ гос!о]ји1). Ра 1 и орсе пе <1окисијето, како је (;акау рје8П1к то^го с1ос1 кос! 8гћа <1о опоНке е1аув 1 <1о опоИко^ рори1аг1(;е(а, како 1о па81исијето ( види се, како тај брат Хрват зна српску књижевност) 12 осјепв §'08ро<11па 1;ј. N. То <1о18(;а пге па <Шш икизи вгрзке сНа1аске рићКке. Такота 1)1 рје8П1ка ћгуа^вка кгШка о<1таћ и гатеЉи 1)Иа зигћПа, ,1;акау је рјезпјк ко<1 Нгуа1а пето§-исап". Том делиЈИ Хрвату можемо само довикнути: иш не праши! а Љубомиру Недићу велимо овом приликом, да му не служи на дику, што је *ао прилике том вајном делији да се тако „расхрвати". — Дисертација Ђорђа 0. Ћорђевића, који је пре недељу дана положио докторат сливистике на бечком свенаучишту, говори о Матији Дивковићу и раду му. — У семинару словенске Филологије у Бечу држао јо пре недељу дана Станоје Станојевић предавање о резултату свог путовања по сремскш: селима и Фрушкогорским манастирима, камо је овога лети ишао да тражи и испитује старе црквене књиге. — Лепе цртиде Хрвата Франа Мажуранића, које су под натписом „1ласе" изашле пре неколико година а нреведене већ на више, нарочито слоЕвнских језика, изашле су недавно у Берлину у немачком преиоду Лудвига Иавла Бертвига, у издању Сигрида Кронбаха, а под натписом „ЗсћаиепћЈМег". Као што 01)201- уверава, гревод је леп и веран а издање веома укусно. — Под општим натписом „КгацепНеће" издао је Стеван Милов четир своје новеле, које се зову: Вигсћ <1еп 8оћп егго^еп, Нје Вгаи!;, В1е јип§;<Ј МиНрг, Бје УегзЈоззепе. Гледаћемо да читаоцима „Стражилова" коју од тих красних новела приказКемо у срнском иреводу, па да ерпски свет види, како лепо и у прози пише |тај велики немачки песник, 1 (

радове у стиховима публика.

са наЈвоље стране познаЈе

У 44 броЈ'у „У1епса" завршена је расправа Т. Матића: 0 кпјмеупот гаДи Ма(;1је А. Ее1коу1са. --- У 1 свесци Н књига „№а8<;. Ујезтк"-а рвФерише Ј. Живановић о Нгуа(;зкој 81 оуп 1 С1, од 8(;гоћа1а. --- У 6 свесци Сазор18а Ма(;1се Могаувке рез>ерише Јоз. Вепћаг!; о Коларову Алманаху. РеФерент се изражава врло повољно. 0 истој ' књизи рес-ерисао је Ап(;. Тгић1аг у наЈ 'новијој свесци базор18а Оезкећо Мизеа. И Трухларж хвали дело. У бр. 10488 Аћеп<!ћ1а(;(;-а „Хеие Ргв1е Ргеззе" има чланак: Н1е Рог^зсћпНе <1ег Р&гЗегисћ!; т <1еп оссир1Г<;еп Ргоутиеп. У Паризу ј 'е изашло велико дело о ДалмациЈ'и за време Наполеоново. Ово дело заелужује пажње, требало би да буде опширније приказано. — У 45 броју У1епеа има Кпјцзеупо р1зто, у коЈ 'ем се оцењује Матавуљев „Бакоња Фра Брне". Оцењивач скунља свој суд у ово: „рг1роу1ез(д пе <1оз(;аје ргауе 21Уоз1л, јег зе р1зас П1Ј6 Љ-гао ргауНа рг1роу1е<1аске 1бсћп1ке: кагак(;ег12ас1ја Нса и<1оуо!јауа; јег1к је Нер 1 је<1аг". : — У Араду су у нозоришној библијотеци нашли међу многим старим рукописима нозоришно дело, на чијем је натпису упало у очи име Лајоша Кошута. Дело је то Кошут превео с немачког а натпис муЈ - е: „Државник или Праведни министар. Драма у четир чина од Карла Хафнера. С немачког превео Љјош Кошут године 1826". У трећој и четвртоЈ' свесци друге књиге Ву2ап(;1П18сће /еЈсзсћгН'!: приказују се између осталога две радње, које су штампане у 16 књизи Јагићева Архива, имено Мочуљскога 2иг тН;1;е1аИ;егЦсћеп Ег2аћ1ип§'Н(;(;ега1,иг ће1 <1еп 8и<381ауеп и РудолФа Абихта „СјиеПеппасћуто^зе гит Со<1ех 8иргазНеп81«". Сем тога иде говор и о Јагићевој књизи „81аУ18сћб ВеЉа§;е 2и <1еп ћ1ћНзсћеп Арокгурћеп. I. Б1е а11к1гсћепз1ау1зсћеп Тех1;е <1е8 АДатћисћез". — Успомене покојнога Мак-Махона, коЈ'е је довршио био већ поодавно, као да не ће, по изричној његовој жељи, изаћи набрзо после његове смрти, јер веле да су паписане доста безобзирно. Има четир литографисана примерка у пет дебелих свезака. У првој су свесци описани африкански походи, у другој кримски и талијаноки р.тг, у трећој Францусконемачки рат год. 1870-71, у четвртој версаљска воЈ 'ска, у петој председништво републике.

САДРЖАЈ: Песништво: Записи. Писмо уреднику „Срр03јк$ жевност : Моје симпатије. Књижевне оцеУ^\-^'

&

ПРООБЕТНИ ГЛАОНИК — Како се за три године навршује двеста година, од како је у Црној Гори на владу дошао митроиолит Данило I, први владалац из светле лозе Петровића Његоша, то је влада Црне Горе расписала за ту прилику две награде, једну лира) за најбољу историју Црне Горе, од како њом Јетровићп, а друга (150 талира) за најбољи нацрт Чкоји ће се том приликом открити Данилу I. — — - - - - " Електра. Сцене из циганског живота. — Књијркевни прикази. Крвижевне белешке. Просветни

„СТРАЛСИ.10В0" излази сваке недеље на читаву табак$^^^ Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и 14 динара на годину. —- Рукописи се шаљу уреднипггву а претплата књижарници Дуке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарниц-а В. Валожића у Београду.

Издаје књижарНЕЦа Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Мидетић.а