Stražilovo

112

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — У еедници српеке краљ. академије у Београду у прошли понедељак читао је Милутин Гарашанин евоју расправу о политичкој књижевности. -|~ Књижевно-уметничка заједница имала је свој први овогодишњи састанак последњега дана месеца јануара. И она га је посветила помену Бранка Радичевића или бол>е рећи успомени на педесетгодишњи дан, када је написан „ђачки растанак ". Састанак је испао красно, а био је сјајно посећен. Отворио га је председник друштва, као познаник Бранков, с неколико лепих речи; а дао је ио том реч Мстлошу Цветићу, који прочита неколико одломака из „Ђачкога растанка". За овим је на гласовиру одсвирана нова композиција „Ђачки растанак", што је компоновао Дионисије де Сарно, композитор „Балканске царице". Милићевић нам у свом чланчићу „ ј Бранко Радичевик у Штубику " изнесе, како је први пут 1872 године чуо у Србији да се пева Бранко и то „тако дубоко, готово Тимоку на обали у сред сабора народнога код цркве, а у доба када се још и у Београду на те песме попреко гледало". Одсвиране су ове вечери још две композиције Дионисијеве: „Ружица" и „Коло" из „Балканске царице", а читали су се и послати одзиви у споменицу Бранкова вечера. Стигли беху одзиви од : Љубе Ненадовића (телеграФом), Бешевића, Ал Шантића, Св. Ћоровића, Ђ. Стратимировића, Владе Јовановића, Драг. Брзака, Ристе Одавића и Андре Гавриловића. Накнадно дознајемо, да је стигао и одзив Ј. Берсе. После програма настала је игра српских игара Пало је и неколико лепих здравица, међу које треба уврстити и здравицу председника друштва г. Тодоровића своме другу по занату младоме Дубровчанину Марку Мурату, који је био на тој седници. — За то вече припремио је г. Тодоровић слику Бранкову, коју је он израдио; она се од досадашњих у многом разликује. — Опис ове свечаности са свима одзивима, прочитаним и који ово дана још стигну, као и с говором Милићевића, намерава „Заједница" да изда у књижици. Песму Шантића штампало је већ „Видело" у 14 броју а песма Љ. II. Ненадовића угледала је света у прошлом броју нашега листа. + у подлиску „Пићгоушка" излази „Са развалинаи. манастира Преела?:е" од игумана Дионисија Миковића. У четвртом броју „Ујепса" читамо крај чланку „Два народна обичаја " (Коледа и Диди) од Ј. В. К. и чланчић „Лесинг у нашој народној пјесми". Натпис нас привуче те га прочитасмо, али нас изненади! Кухач забележи не внамо од кога песму „Не ће да се иотурчи" као народну, а брат Хрват нађе да је то Лесингова песма Г)Је Тигкеп, која је у нас знана у лепој преради Змајевој. Красно! Дође време, да и уметне

песме узимамо као народне и да пишемо чланке, у коЈима налазимо разне Лесинге, могуће и Шилере и друге; али то је тако, када је Кухач мерило за то! -|- Јавили смо већ раније о раду Јагићеву о Октојиху цетињском, а сада мозкемо саопштити, да је први део угледао света у Споменику бечке академије, под натписом „1)ет егзГе СеИпјег ЕггсћепЛгиск ^оп Јаћге 1494, ете ИШодгарМ8сН-1ех1саИ8сће 81и<Ие". □ Многи од наших читалаца налазили су по дневним листовима разне белешке о париским просјацима, Један пут су опљачкали лопови једнога и одузели му десетину хиљада динара, које су нашли у његовој просјачкој изби. Другога дана, један се просјак смрзнуо пред том и том црквом, а у ћемеру нашли му неколико стотина златника и т. д. Један од млађих француских публициста, Бошз РаиНап, реши се, да упозна и проучи живот париских просјака, те оде и сам у просјаке, са којима је провео неколико месеци. Своје успомене и истразкивања написао је и отшт&мпао у нарочиту кн>и1'У, која носи назив: „Рапв ^ш тепЉе". У других народа, као у Швајцараца, постоје нарочити закони, којима се забрањује просјачење — тога у нас још нема, тим горе, што је у нас живот јевтинији но на западу. Просјачење и милостиња, која се чини у последње време, врло је опасна и шкодљива по друштво. Готово сви представници разних економских школа противници су јавне милостиње, па ма у коме се облику чинила. БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ — У Загребу је у претпрошлу суботу први пут приказана била нова изворџа трагедија „Последњи Зрињски", коју је написао Хигин Драгошић, уредник „Хрватског Народа". Новина је, како јављају хрватске новине, одушевљено примљена. — Стари се Верди баш провреднио. Свршио је нову оперу с натписом „СИиНеШ. е Котео", која ће се први пут приказати у Милану, и одмах се већ латио и друге опере, за коју му је либрето снремио Ариго Бојто. — У Иаризу је у т. зв. Кепа188апсе-позоришту с великим успехом приказана нова драма под натписом „12611". Написали су је бПуез^ге и Могагн! а предмет су јој узели из неке старе индиске легенде. Натписну улогу играла је позната Сара Бернарова. Приказује милоспицу, коју поправља идејална надземаљска љубав. Краљ ју ипак убија, јер не верује да се поправила но за то њега, по налогу матере краљице, ослепе и одагнају у пустињу. — У Београду је пре три недеље с лепим успехом концертовао уметник на гласовиру Сауер.

САДРЖАЈ: Песништво: + Војиславу Илијћу. Покојном Војиславу. Реалиста. Витезови. Дитирамб. Управна служба. Вечити муж. — Поука : 0 прошлости Београда. — Књижевност: Немци и Французи. ДелФина Потоцка. — Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цеп^. му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч, на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје кљизкарница Луке Јоцића.

Срп. шташпарија дра Св. Милетика