Stražilovo

напрсдовала у свету ! ...(??) Ти знага пролазе, ти знаш стари дворац. Није ништа немогуће: Дај ми савета.« »Бракенб. Како би било ла идемо кући?« »Клара. Добро!« Овај савет, спокојан и практичан, који се појављује усред свију ових страхота, изгледа ми као реч из водвила. У последњем часу, кад је Клара попила отров, каже она Бракенбургу:

»Ево остатка! Ја те не зовем да пођеш за мпом. Чини гато можеш. С Богом! Угаси Жижак полако а не оклевајући; идвм да спа вам. ћути! Немој да ми матер пробудши. Поима ли човек ове препоруке, иначе са свим мудре, у таквој прилици? Како се види, народ, чији највећи човев пише ове наказности, таман је нодобан учинити, да страст човека потресе! . . . (Наставиће се)

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

1.) Овијех дана изашла је књига с натписом: Светога Јована Златоустога шест књига о стештенсгву, с грчкога језика нревео и примједбама пропратио протопрезвитер Јован Вучковић, професор богословије и пр. ректор богослов. учил. карловачкога. У Новом Саду. 1894. Не спада у мој посао да говорим о садржини ове књиге, у којој се излаже најтежа, али и најплеменитија и најузвишенија служба свештеничка. Али ми се не може замјерити ако кажем да сам са највећом насладом прочитао ову књигу, и ако кажем да се народ наш може одржати у борби за живот с другим народима само поред доброга, родољубивога и за своју цркву занесенога свештенства, а с друге стране опет поред озбиљне бриге, подизања и иапредовања економскога, земаљскога блага. Ова златна књига светога Јована Златоустога не само да ме је занијела својом садржином него и лијепим, нравилним језиком иреводиочевим. Кад се узме на ум да преводилац при превађању треба да вјерио погоди мисли писца, и уз то још да те мисли заодене лијепим рухом, онда морамо казати да је преводилац и једно и друго сјајно иостигао. Ми нијесмо испоређивали пријевод ове књиге са матицом, али судимо ио току мисли и по особитој лакоћи и јасносги, којима се одликују реченице у овој књизи, да пријевод ове књиге потпуно одговара матици. А за рухо, којим је преводилац одјенуо мисли светога Јована Златоустога, можемо само са похвалом говорити. Има њеколика облика, којима бисмо могли замјерити, али и ти облици изгледајуда су штампарске погрјешке. Једној пак ријечи не могу остати дужан, коју ми сви употребљавамо не осјећајући да није добра и да нам иије иотребна поред друге добре ријечи, која већ одавно живи у језику српском. Ријеч, коју бисмо требали да избацимо и која се палази и у књизи, о којој је ријеч, јесте куаатило.

Ријечи овакога обличја (купати-ло), које би иостајале од инфинитива, нема у српском језику. Али та је ријеч тако одузела мах, да српски свијет, који бање походи, никад друге ријечи не уиотребљава осим ријечи куаатило. Оваке ријечи с наставком ло постају од инфинитивне основе глаголске, као: огледало од огледа-(ти), легало од лега-(ти), мулмло од муља-(ти), клеиало од клепа-(ти), па тако исто и од куаа-(ти) имамо у Вукову српском рјечнику куиало, а не куаатило. То су именице, које постају од инфинитивне основе пете врсте, а има именица, које постају и од инфинитивних основа других врста, као: видјело од видје-(ти) (III), бјелило од бијели-(ти) (IV), жутило од жути-(ти) (IV), иојило од поји-(ти) (IV'), ■руменило од румени-(ти) (IV). Из овијех примјера може се лијепо видјети да је ријеч куаатило њеко скројио накарадно, па је пустио штампом у свијет, а ми је примисмо бесвјесно пе мислећи на њено накарадно постање и забацујући лијепу ријеч бања, коју имамо од старина, Дакле бања или куаало, а не куаатило. 2.) У акасТет. гјестки код глагола хотјети стоји: ос! озпоуе ћ!,је роз1аје ргегепаг иав^аусппа (ј)ет, (ј)еа М., 1е и јигпот 1 гараЛпот §'ОУОги §1ав1 Мует, ћЧјеЛ Ц <1. и /араДпот тохе §'1а811л 1 ћНт, ћ!м... Ше; пе гпат, 1та 11 и ^оспот §;оУоги, §(1је 1)1 §1авИо Мејет М". Ја бих на ово рекао да је у западном говору правилио хтијем, а хтим је постало по аналогији. У источном пак говору кад би било краћега облика Од презента од овога глагола, онда би морао гласити хтем, хтеш и т. д., а не хтејем, хтејеш, како то стоји у академ. рјечнику. У источном говору долазе једнаки вокали два е и међу њима ј: хте-је-м, зато се ти једиаки вокали и сливају у један: хтем. У јужном и западном говору не долазе једнаки вокали (јуж. хти-ј-ем; запад. хти-ј-ем), зато у тијем говорима и нема сливених облика.