Stražilovo

150

Баш дап пре дође мепи из ђепералштабне писарнице банове војске налог, да се побринем, да поузданих извештаја добијем и јавим о стању код Темишвара и о опсадној војсци. Мени се овде указа добра згода. »Устајте, госпођо, и покрите своје груди и своје раме. За мене ваша гола рамена немају привлачне снаге; моја је дужност мени преча. Ви имате просто да одговарате па моја питања. Говорнте ми истину; немојте се шалити !« Станем је питати. Оиа ми врда. По гдешто изговори добро; у главном иак или ћути или ми лаже. Ја јој сваки час докажем, да то пе сгоји, већ да је овако. »Па кад ви боље знате, за што ме питате?« »То је моја ствар. Ваше је, да говорите истину.« Питам опет, она ми опет слаже. Сад морадох друкче да окренем : »Ја се вама, госпођо, морам јасније изразити. Овде се тиче, да буде један човечји, да буде ваш живот спасен. Ви сте свој живот безусловпо на коцку бацили, као увода. Ви ћете бити стрељани. Ја сам рад да вас избавим. Будите ми ви, у тој мојој намери, у номоћи. Одговарајте ми искрено и истинито! Ја мпого што знам о Темишвару, ал не знам све. Оно, што не знам, хоћу да ми ви кажете. У свом иитању мешам ја и оно, што знам, и опо, што не знам, и тиме вршим коптролу: да ли сте истинити и искрени, или не, а то ћу видети

по том, како умете разликовати моја питања. Овим начином ме не можете преварити, те вас и опет опомињем: говорите сушту истину. Ја онда имам разлога и повода па крају овог заиисника забележити овако: „ Ма да је госпођа II. имала намеру да уводи наш лоложај и да нам тиме нашкоди, она 'нам је толико поузданих дата казала о граду Темишвару и његовој опсади, да нам је тиме користила, те ју препоручујсм милости ратнога суда." Овај је био у Земуну. »Помозите ми, и оиет вам велим, да избавим ч »вечји живот! Моји појмови, госпођо, о поштењу и мушком образу, моји назори о моралу и племенитости ни под којим условима не дозвољавају ми, да ја иштем или да примим мени драговолшо понуђену пакпадну услугу за моје добро дело. Ако сте нак наумили, да иомоћу тих својих белих недара и рамена мене у бесвестицу и бунило доведете и можда улогу Јудите из Светог Писма одиграте, на част вам ! Ја вам, знајте, не ћу пасти у клонку, као она похотљива будала Холофернес.« Ове мо.је речи дирнуше ју и убедише. »Молим, питајте ме, што год хоћете, све ћу вам по савести, истинито одговорити.« Све, што хтедох да знам, дозпа.дох. Све ми је искрено исноведила. У том смислу могах је препоручити на помиловање. И одиста буде помилована. Четир недеље за тим буде пуштена својој кући. Јов. Стефаповић Видокски

-"•'МЈИ Г<ЗХ> 1/1/1/М.и-

ВЕЧИТИ МУЖ

ПРИПОВВТКА Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ ПРЕВЕО МИЛИВОЈ МАКСИМОВИБ.

X На гробљу трах докторов беше оправдан, јер Ј1изи би

на једаред рђаво, — горе, но гато се мо'гли и надати Вељчањинов и Клавдија Петровна. С јутра је затекао Вељчањинов болесницу још при себи, и ако је била сва у ватри; говорио је каспије, да му се насмешила и пружила своју врелу ручицу. Да ли је то било заиста тако, или је ои то и нехотице измислио себи на утеху — није могао да буде на чисто; пред ноћ беше болесница већ изван себе, и остаде тако за све време боле-

(Наставак) сти. Десетога дана по доласку свом на летниковац умре Лиза. То беху тешки дани за Вељчањинова; Погорељцеви се већ почели бојати за њ. Већи део тих дана проживео је код њих. У последње време Лизине болести седео је ио читаве сате сам гдегод у углу, очевидно не мислећи ни о чем; Клавдија Петровна би га чешће обилазила, да га мало нозабави и растресе, али би он одговарао мало, а ио некад би и јасно показивао, да му није до разговора. Клавдија Петровна се није надала да ће „све