Stražilovo

188

— А што си се ти узмунао? — окрену се старац сгрого и незадовољно Павлу Павловићу, који се само осмехивао и чинио свему невешт. — Павле Иавловићу, зашто нам водите Алесјеја Ивановића? - жалостиво загукаше девојке, у исти мах га пресецајући погледима. Нада тако љутито погледа на њ, да се сав најежио, али не хтеде попустити. — Опростите, али у истини Павле Навловић — хвала му — сетио ме је на веома важну ствар, коју сам могао пропустити —• смејао се Вељчањинов, пружајући руку домаћину и праштајући се са домаћицом и девојкама и овај пут одликујући Ката-

рину Федосјејевну од свију осталих, а то су и опет сви опазили. — Ми смо врло захвални на вашој посети и свагда ћете свима нама бити мио гост! — заврши достојанствено Захљебињин. — Ах, нама је особито мило... — са осећајем прихвати домаћица. — Дођите, Алексјеју Ивановићу! Дођите! чули се многобројни гласови са балкона, кад је већ сео са Павлом Павловићем у кола; чуо се и један гласић, тиши од других: „дођите, мили, мили Алексјеју Ивановићу!" „То је риђокоса!" — помисли Вељчањинов.

(Наставиће се)

•Ф»

0 НРОШЛОСТИ БЕОГРАДА

(Наставак)

Септембра године 1520 умро је султан Селим I, освајач Мисира и васпоставилац калифата. На престо дође његов син Сулејман II или Велики, кога су распињале поносне мисли, да ће освојити сав свет. Ласкавци његови прорицали су му најсјајнијих победа и освојења па имали су и право. Међу првим чиновима, како је ступио на владу, било је то, да је изазвао Угарску. Послао је свога посланика у Будим на краљевски двор, где је седео Лајонг, млађани син покојнога краља Владислава од Угарске и Чешке. Сулејмап је захтевао да му се плати данак. На угарском се двору са послаником поступило тако, како није одговарало међународним појмовима, те су га и убили, а то је султан одмах употребио као згодну излику, да краљу Лајошу објави рат. У пролеће године 1521 пође са великом војском и са триста топова из Цариграда. У Софији се војсци иридрузки Ферад паша са три хиљаде камила, на којима је било свакојаког ратног прибора, а на два дана после тога дошло је тридесет хиљада камила, које су у Азији биле похватане и преко Босфора доведене биле за војском. Раја у санџаку софиском, нишком, смедеревском и видинском мораде дати десет хиљада кола пуних брашна и јечма, чиме су камиле натоварили. Код Ниша се војска разделила. Ахмет паша, беглер-бег од Румелије, пође према Шапцу, камо је за њим пошао султан са језгром војске; велики везир Пирипаша пак удари београдским друмом. Пред једном и пред другом војском језделе су лаке коњаничке чете, хиљада јаничара били су по-

слани у појачање бегу од Смедерева, који је са својим четама имао да створи авангарду Пирипашиној војсци. Иустошећи јурили су, у мањим четама, турски коњаници и јављали да долази војска. На осам дана раније, но што је стигла авангарда, јавиле се те пустахије већ на Сави и Дунаву. Знаци ватром ноћу а димом дању горе на Авали јављали су београдском и земунском становништву, да по околини муте турске чете. Мало по мало па стиже и главна војска те стаде Београд затварати са копна. Београд је тада био под заповедништвом тамишкога грофа Перења. Био је утврђен у то време онако исто, као што је био године 1456, кад га је опсађивао султан Мухамед II. Силађија и Владислав Хуњадија оправили су тада Београд за неколико месеца, и то сведочи, да му тада није мењан оншти облик, него да су само поправљени зидови и бедемови и да су озидане и затворене провале, које су били начинили Турци за време опсаде. За ово постоји доказ у слици Београда од године 1521, коју је издао Ортелије. Високи зидови, с вишим још округлим и четворним кулама, од којих су биле највеће оне две, што се звале Небојша (у немачким књигама из тадашњег доба Ригсћ(;етсћ1;в) и Житица (ШгзепЉиип), било је све, из чега се састојале београдске фортификације у то време. Но Београду је оскудевало у то време у великим топовима за одбрану града, које је изгубио командант Београда Јован Запоља још године 1515. Сем тога није било ни артилериске спреме, ни барута, колико је требало,