Stražilovo

298

и са Банатом на другој страни.*) Велике убојне лађе постирао је принц на обе стране дунавске ћуприје, која се пружала до утврђенога стана, не би ли је сачувао против турске флоте. Један од тих мостова (дунавски мост) био је више ушћа Миријевског потока, други (савски мост) ниже ушћа мокролушког нотока. Савски мост саграђен је био номоћу српских добровољаца и граничара. Мост код Панчева буде скмнут. Док се сви ти послови тако брзо и са ретком вештипом свршавали, заповедио је Евгеније да фелдмаршалајтнант гроф фон дер Хаубен, који је био у Петроварадину са осам батаљона и са две коњаничке регименте, Турке протера из Земуна и да васпосгави свезу међу царском опсадном војском, обрштар барон Најперг пак да поседне мостобран на левој обали дунавској. Ове заповести буду тачно извршене. Турци оставише Земун, но што су ту варош, као што су пре радили са Лежанијом, запалили. Београд је сад са свим био одељен. Но наскоро ће опсађивач сам постати опседнут и опкољен. Велики везир Халил паша био је међу

*) И данас још ностоје ови шанчеви, које народ зове Лаудановим шанчевима (Лауданов шанац), јер их је Л.аудон такођер употребио и обновио. Од овог великог утврђења одржан је још онај спољашњи део, који је сачињавао циркумвалацијону линију, докле је шанац према граду, који је сачињавао контравалацијону линију, већ одавна засут. Ова је ишла од ушћа мокролушког потока дужом данашњег тоичидерског друма (Кнез-Милошеве улице) па савијајући код војене академије п-реко западиог и источног Врачара к Дунаву. Тако звани Лауданов шанац, т. ј Евгенијева циркумвалацијона линија ишла је од ушћа мокролушког потока, крај овога ка Миријеву и отуда ка Дунаву и може се згодно видети с обе стране смедеревског пута. Доле на Сави у бари Бенецији међу железничким мосгом и железничком станицом види се и данас јопг шанац, који се иогрепгно зове римски шанац. Он је тако означен и на најновијем илану Београда. То је ос/гатак Евгенијева шанца, који је везивао Евгенијева утврђења са мостобраном и сачињавао један део овога. (Наста

тим дошао са својом војском до Пиша. Изгледало је као да хоће да продре у Ердељ. Евгеније је провидео, да га хоће да одмами од Београда: но оп се одлучио, да свој положај ту одржи постојано. Док се нред Београдом неуморно радило, док се на град ревно нуцало а обостране ратне лађе једна другој наносиле велику штету, дотле се велики везир са својом великом војском лагано приближавао Београду. 30 јулија дигао се гласан клик из вароши кад се са врх двора опазила авангарда турске војске. У војсци су тој били лаки коњаници Спахије а кретала се према левом крилу царскога окола и онде се прочаркала са хусарима и српском коњицом, који су служили под Евгепијем. Турска је војска брзо а у највећем реду продирала. Наместила се на висовима, који су окружавали Евгенијев стан, тако да га је могла затворити и са свим правилно опколити. Висове је заузела пешадија; силна коњица стојала је на оба крила. Одмах су Турци наместили батерије те се но прокопима приближавали Евгепијевој војсци. Полозкај турске војске имао је форму полукруга и обухватио је положај немачке војске од Дунава па до Саве. Кључ турској позицији био је онај тшс над Екмеклучком механом и Малим Мокрим Лугом, који надвисује сву околину. Одавде је десна страна турског положаја шпла ка Дунаву до Вишњице гребеном виса с десне сгране Миријевског потока а с леве до па Саву по висоравну и гребену Дедине (греда, која дели топчидерску и мокролушку долину), но што је код Малог Мокрог Луга пресекла поток истог имена. За дванаесг се дана приближили били околу принчеву на гаест стотина корачаја. Евгеније је слутио, да непријатељ не ће дуго оклевати с нападајем већ с тога, што, у положају, у којем је био, није могао довољно заире да добави за големи број своје војске, коју су ценили на двеста хиљада момака. иће се) Т. Ст. Ниловски

НИКОЛА ТЕСЛА 0 Д Т 0 М Е К 0 М Е Р Ф 0 Р Д М А Р Т И Н А (Тће Сеп^игу Уо1. ХЗЈУП N. 4. стр. 582) ПРЕВЕО КОСТА КАРАМАТА (Свршетак)

Ако је могло што учврстити Теслу у његовим надама и одушевљењу, то је био најужи однос, у који је доспео са овако знатним генијем који је створио тако много нових ствари у електрицитету. Емерсон је рекао да је пара пола Енглез, а не

бисмо ли ми у догледу, што су људи као Едисон учинили, могли додати, да је електрицитета пола Американац? Оно ватрено усрђе, с којим се овај млади новак бацио на најпотребитије задаће, наткрилило је и његова главара. Задуго је он дневно до-