Stražilovo

332

савила на десно и на лево, тако да је у средини прве бојниде настала голема празнина, у коју су продрли били Турци. Сад је ваљало радити брзо. Евгеније стане на чело другој бојници, којом је управљао принц од Беверна. Чете, одушевљене присуством свога војсковође, похите на опасно место и са правом лављом храброшћу ударе на непријатеља. У исто време нареди Евгепије те и кољица стаде продирати и удари на Турке с бока. Османлије стадоше узмицати, царска се бојна линија опет васпостави, са ванредном бравуром ноче јуриш на положај 'Гурака у целој дужини му. У турском стану настаде страх и трепет. Први нагоше бегати Татари и Спахије. Једна једина непријатељска батерија, од осамнаест тешких топова, била је још у средишту турске позиције.*) У густим се редовима кунили око њих Јаничари, штитећи их својим животом. Тада Евгеније десет гренадирских компанија и четир батаљона, којима су бокове штитиле две коњаничке регименте, нареди да јуришају. Залепршаше се заставе, свирка забруји а војници, тик један до другога, као зид, стадоше иродирати. Не одговарајући ни једним јединим метком издржаше мирно убилачку ватру батерије. Кад стигоше до ње, са нанереним бајонетима јурнуше иа непријатеље. Ништа није могло да одоли том јуришу. По што се неко време храбро опирали, нанустигае Јаничари батерије. И они нагоше бегати. Цареви су их војиици донекле гонили, за тим нареди Евгеније те се чете скупе. Но лаке хусаре и српске добровољце иошље за Турцима, да их вијају и да од нобеде извуку сву корист.**) У граду се за цело то време нико није кренуо. Заповедник граду, Мустафа паша, мора да је за трајања магле слутио био само обичну канонаду. С тога су чете Вроунове и Вијарове стојале још једнако пред Батал-џамијом и гледале величанственолени нризор. Прошло је било девет сахата, кад се царска војска у уређепој линији наместила по висовима, који су били отети од непријатеља. Коцка је била '*) Ово је утврђење било над механом код Екмеклука. По ратним огшсима из оног доба и по самом извештају принца Евгенија цару Карлу изгледа, да је ово утврђење биио кл>уч турској позицији. Види о томе велико дело ц. и кр. главног генералштаба о ратовима принца Евгенија. У Минхену има између осталих слика из овога рата и једна велика слика, која приказује јуриш Бавараца и Хесенаца под комапдом принца Виртембершког на ово велико турско утврђење над екмеклучком механом. **) Евгенијев раиорт цару од 25 августа 1717 год. Види Кг1е§;8агсћ1У

бачена. Свршена је била једна од најлепших и најславнијих битака у историји, која је обесмртила Евгенијево име и име Београда. Преко 1500 мртвих, међу њима гроф фои дер Хаубен и најстарији син старипе Палфија покривали су бојиште. Лопковиц умре после битке од рана. Ебергењи, Монтекуколи, Отокар Старемберг, сам Евгеније и 3500 момака били су рањени. Но за то је победиоцима пало шака до двеста топова, педесет и једна застава, девет коњских репова и дивотчадор Халил-пашин. Осим тога су Турци изгубили ванредно много момчадије. За време те битке од пет сахата пало је на тринаест хиљада Турака. Уз то их је заробљено пет хиљада. Српски добровољци, који су са хусарима војску великога везира гонили до Ниша, нашли су на путу пет хиљада мртвих и двадесет хиљада рањених. Но највећи успех, који је могао Евгеније да постигне, био је тај, птто је носле капитулацијонога уговора, склопљеног са Мустафа-пашом 18 августа, 22 августа уз пуцњаву топова са бедема и са лађа и уз одушевљене клике својих војника и српских становника у околини, који су по својим силама помогли били, могао свечано ући у Београд.*) Глас о славној битци код Београда и о паду тога града изазвао је у Бечу, у Немачкој и у осталој Европи одушевљење, каквим се донде ретко дочекао који ратни догађај. Грофови Хамилтон и Рабутин, које је Евгеније послао као курире у Беч, кад су догали и кад су свечано улазили у царске дворе, тако је народ дочекао, да се једва могли ировући кроз одугаевљену светину, која их је окружавала. У Немачкој. Холандској, Енглеској и у Италији величали су победу Евгенијеву песмама, гравирама и нарочитим споменицама. Збирке слика, бојних планова и медаља из онога доба дају неио*) Како о првом освојењу, тако има и о другом освојен.у Београда много лепих и екупоцених слика и планова у поменутој збирци Ђорђа Вајферта. Сличну збирку има и 11>. Величанство краљ Александар, која је пре била својина краља Милана. Ја "сам се приликом, својих предавања у бечком Научном Клубу служио збирком, коју ми је г. Вајферт био уступио. Генерал Протић, када је проучавао исти предмет, служио ее збирком РБ. В. краља Милана, о којој дословце вели: То је збирка планова и слика Београда, које су рађене и штампане пре неколико векова. Има их сто и шес/г комада и узете су већим делом из старих, сграних списа, који говоре о Београду. Албум је овај уникум, јер мучно да ће кад још коме испасти за руком да нађе и искуии оволики број слика тако старих, тако ретких и тако лепо очуваних. — У већ поменутој збирци медаља и споменица г. X. ВајФерта заступљено је друго освојење Београда са двадесет и више ретких и необично скуиоцених новаца. Види Н. Лл г е1Гег!:: Мете 8атт1ип§; и т. д.