Stražilovo

342

(Фјодор одлази) | Димитријево!... Шујски (за себе) Ништ' није : Ј >нао' Ђорис Послушај, инеже: игго брже можеш Предузми мере, нек се граница Између Литве и нас затвори; Ни једна душа да не мож' прећи, Ни зец из Пољске да нам пе дође, Ни врана да пе нрелети амо. Одлази! Шујски џ Идем ио заповести. Борис Чекај још мало!.. Тај је глас, је ли, Смешан? Јеси ли икада чуо, Да су се дизали мртви из гроба, Да од царева траже рачуна Од изабраних царева правих. ПТто их законом изабро народ, II патријарх круном овенчо ? Није л' то смешно? Ти се не смејеш?! Шујски Ја, господару ? ... Борис Послушај, кнеже; Чим сам ја дозно да су то дете .. . Да с' том детету десила смрт, На истрагу сам тебе послао; Сад те заклињем Богом и крстом, По савести ми истину кажи ; Да ли си позно мртвог младића ? Да није било размене какве? Говори! Шујски Царе, ја ти се кунем . .. Борис Не, кпеже, пемој да ми се кунеш, Већ кажи: је л' то царевић био ? Шујски Он. (Наставиће

Борис Промисли, кнеже! Пружам ти милост, Пређашње варке не ћу казнити Брзим нрогонством. Ал' ако сада Опет ме вараш, то ти се кунем Главом свог сина —• грдна ће казна Да те постигне, такова казна, Да ће с' цар Иван у гробу своме Преврнут' од тог ужаса грозног! Шујски Смрт није страшна, твој гнев је страшан; Зар и пред тобом смем бити лукав?! Зар бих се тако преварио слепо, Да не бих тело његово позно? Три сам га дана посећиво У катедрали; сав Угљич за мном. Око њег' беше још тринаесг телеса, Што их је народ растрго бесно, Већ трулеж на њима опажао се; А царевићево лице детиње Беше још светло, свеже и мирно, Баш к'о да лаким сном беше заспо; А смртна рана још беше свежа, Црте лица му још беху јасна. Не, господару, без сумње: он је У гробу. Борис Доста је; можеш сад ићи. (Шујски одлази) Ах' тешко ми је... дах ми се стеже! Осећао сам како у лице Сва ми крв јури и тешко слази. . .. За то сам дакле тринаесг година Застопце снево убито дете! Јест, — ето шта је! Сад схваћам добро, Ал' ко је он? Мој непријатељ. Чега се бојим? Имена, сени Зар сен да скине с мене порфиру, Зар звук да лиши децу наследства? 0, ја безумник! Чега се страшим? Дах један само — па ће нестати. Тако је: не ћу ничег да с' бојим. . . . Како си тешка, круно Мономаха!

ЛАЖ ПО НЕВОЉИ

таж» вг У ста месеца године ,

1845 у БанбиДСТстрици у Карпатима наименује ме унра" витељ генералног гатаба фелдмаршалајтнант барон Хес лајтнантом у четрдесет седмој

штајарској регименти грофа Кинскога. Фелдмаршалајтнант Хес имађаше право, кадета, који би био у тој служби, произвести за официра, у случају ако је од те регименте официр који