Stražilovo

397

Према данашњој науци доста се поуздаио да прорећи, шта може бити са Земљом до нослетка јој; онда, кад већ никога живога на њој не буде, па се не узможе ии записати ни ирибележити, да далеки потомци наши, негде на каквој звезди, имају писмених доказа о некадањем облику земљину, о животу њену и о некадањим живим и мртвим створовима на њој и кад не буде већ ничега ни од онога, што се данас пише и што ће се писати кад о Земљи, о свету, о свему, о свачему. „Од данас тако сигурно можемо казати, какав ће бити крај свету, као да је то баш нред нама" — вели астроном Камило Фламаријон. Но шта да нас се тиче цео свет, свемир, кад то ни доживети пе можемо, доста је да проречемо оно само, што је нашој матери Земљи написано у књизи божјој, у књизи цароставној. Не ћу да вам говорим, како могу у маломе људи пропадати и како ће можда и пронасги са Земље оваки, какви су сада, држим, да је потпуно доста, да коју рекнем, како ће Земља свршити своју задаћу и како ће она свршити као знатни члан великога, величанственога, божанственога царства а под моћном и силном руком сведржитеља и творца свега што видимо и што не видимо. Па кад знамо, како ће и кад Земља свршити, разуме се, да ће тако и тада, ако не и пре још, и наш крај бити, „наш он покој". Човеку може смрћи тројаким п}тем. Тако може и Земљи тројаки свршетак бити. Човека или нађе самрт изненада и напречац у најлепшем добу или оболи човек па мора да умре а могао би још живети, или остари и изда те му се живот лагано угаси; исто тако може бити и са Земљом Мило ће ми бити, ако вам узмогу колико толико јасно изнети, како може земља страдати ма којим од ових путева. 1. Изненада ће Земљу напасти само какав небесни братац, или каква небесна сеја; али може бити и други јачи и старији странац какав. У неизмерном простору светском свега бива; све може бити! У том простору крстаре толике звезде: само у нашем суичаном систему има, колико се знаде, девет већих и до четири стотине мањих планета, па има месеци ! А где су тек силне репатице и безбројни метеорити; па звезде надалице? Зацело, да у томе кретању може бити и судара и сукоба и злих последака! Планете, месеци не ће наићи на земљу; тога реда у току планета око сунца и месеци око својих планета и с њима око сунца, нема више. Ту сви једно на друго пазе и једно друго у ред тера. Не

могу дакле ни тумарати, како би когод хтео. Не ће дакле Земљи сударом и ударом шкодити. Ни сунце не ће на земљу пасги и уништити ју. Ренатице пак и метеорити и звезде падалице могу наићи на Земљу, али да ли ће јој што и нашкодити, није баш сигурно! Не ће ове звезде наићи на Земљу, што оне тумнрају по својој вољи небесним простором, не ће оне ни за то сударити се са Земљом, што се небом не крећу по икакву закону. Не! Могу наићи баш за то, што су то слабачка небесна тела, слабачки синци живодавца супца, па их остала браћа и сестре, милујући их јако, на своје груди привлаче или баш напротив не милујући их, као што то рођеноме приличи, бацају их час на једну час на другу страну и сваки час им прописују други пут, којим да пођу па опет да здрави кући не дођу. Сироте ове звезде и звездице из једне неприлике упадају у другу; потуцају се од немила до недрага! Ови дакле незвани гости, и ситнији и крупнији, могу нас посетити и, како стоји забележено, било је већ репатих звезда, које су јуришале на Земљу, но она је остала сигурна и неповређена. Познато нам је, да је више њих већ прорицало, како ће Земља пропасти, што ће наићи на њу комета каква. Но на нашу вељу радост, до данас није пропала. Вило је пророка и у старијем необразованоме и ненаучноме свету а било је богме и много доцније, скоро у наше дане, у данашњем тако просвећеиоме свету па ето и крајем прошле године у лицу астронома Фалба, и сви су знали навести како нашој Земљи нрети опасност већином од комете тога и тога дана. Допустите, да се мало разговоримо са таким једним иророчанством ма ћете одмах и то видети, ко је страдао у такој прилици, да ли Земља, која мирно и лепо својим путем иде, не дирајући баш никога, или репатица она, што је на њу натрапала. Астрономи су нашли, рачунајући пут Бјелипој комети, да ће она 29 октобра 1832 године баш пред поноћ тамо доћи, где Земља мора 27 новембра (30 новембра) наићи. Чим се то сазнаде, узбуни се свет на све четири стране европске: свега је било ал нијиише страха и трепета; неки се чак и убијаху. Једва астроном бечки Литров некако умири узбуњени и забринути свет броширом, у којој је дока- , зивао, да ће комета доћи тек на осамдесет милијона километара к Земљи, али ближе не! И доиста Бјелина комета дође, приђе али и оде. Људма паде камен са срца, заборавише на комету а не узеше ју на ум ни на њену доцнијем враћању. Ово је звезду ражљутило, да се од гнева распала, од једа на двоје пукла, баш онда, кад се опет по-