Stražilovo

388

Не треба да се угуши. Каква Тек мени лепа срећа се спрема, Кад племству узме наследно право! У боју не ћу имат' такмаца; Код круие царске први ћу бити... Л може бити. . . Каква ј' то ларма?! (Метезк. — Бојари и придворници трче тамо амо, иду један другоме у сретате и дошаптавају се). Један иридворник По лекара, но лекара! Други иридворник И по патријарха! Тр&ћи иридворник Цар царевића к себи дозива. Четврти иридворник По духовника! Басманов А шта ј' то било? Пети и шести иридворник I Ј,ар се разболо, цар на самрти! Басманов Ах, Воже! Пети С престола ј' пао; крв му облила Уши и уста ... (Износе цара. на столици ; сва царска породица и сви бојари.) Цар Сви се удал'те -- остав'те само Сина ми мога! (сви се удале). Умирем, сине; Загрлимо се! Сине мој, с Богом! Ти ћеш од сада цар бити, сине 0 Боже, Боже! Овога часа Пред тобом бићу — душа се моја Не може никад опростит' греха Кајањем. Али осећам, сине, Ти си ми дражи нег моја душа .... Нек буде тако! Подаником сам Рођен, па треба тај и да умрем; Ал' сам се царства докопо — како? Не питај! Доста: ти си праведан, И праведно ћеш ти да царујеш; А ја ћу за све сам да одговарам Пред Богом. Сине, чувај се само Лажних обмана, слепих превара! У бурне дане државу примаш; Опасан јесте — тај узурпатор. Наоружо се именом страшним. Ја сам из давна стеко искуства На влади, па сам могао буне II метеж сваки угушит' лако; Преда мном сви су они дрхтали;

Нико се није дрзнути смео Да на издајство помисли само: А ти си још млад и неискусан, Како ћеш владати у тој грозоти, Гушити буне, издајства откриват' ?! Ал' је Бог велик! Он младићима Даје мудрости, снаге, слабости .... Слушај, за свог првог саветника Избери верног и искуснога, Зрелог човека, ког народ љуби, А бојари га редом поштују Због крви и због славе му сјајне А то је Шујски. Војсци сад треба Вешт вођ: Њој Басманова пошљи И вољно сноси бојарски рапат; Још си к'о дете седео са мном У царском већу. па знаш ток ствари Државних: нингга не мењај у том. Обичај јесте душа држави. Ја сам прогонства чинити моро И смртне казне — ти то не мораш ; Па ће те народ благосиљати, К'о што је деда твог благосиљо, Кад је на престо Грознога сео. С временом само и постепено Затежи узде државне, сине! А сад их пусти — ал' не упусти! Милостив буди и приступачан, Странцима службе са поверењем Дели ; и чувај устав црквени; Мало говори, да се глас царски Не губи залуд у уздух пусти! К'о звона свети звук нека гласи Велику жалост ил' велик празник! Ти с' у том веку, мили мој сине, Кад женски лик нам крв ватром пали; Чувај морала свету чистоту И стид поносни младости своје! Ко као младић огрезне јако У калу страсних наслада, тај ће К'о човек дивљи крволок бити И ум ће му се лако помрачит'. У породици буд' увек глава; Почитуј матер — ал' сам цар буди; Ти си муж и цар; а сестру љуби Јер си јој ти још бранич једини! Фјодор (на коленима) Не, не — ти зкиви и дуго владај! Без тебе нема нас ни народа. Цар Крај је већ свему ... очи ми тамне, Осећам гробну хладноћу већ ....