Stražilovo

390

То може само изгнаник бедни. Да о издајсгву и буни мисли, А ја, зар и ја, царев љубимац?!.... Али смрт .. . власт... па народни јади .. . (Замисли се) Ко је то? Напред! (звижди) Коња! На јуриш! ТРЕћАПОЈАВА Губилиште Пушкин долави, окрузкен народом Народ Царевић нам је посло бојара; Чујмо бојара, шта ће да каже! Овамо! Овамо! Пушкин (с трибине) Московски грађани! Царевић вам шаље свој поздрав (клања се). Знате како је божјим промислом Царевић спасен од убилаца; Дошо ј', да казни тога убицу, Ал' Борис паде пред судом божјим. Димитрију се Русија клања; Васманов се сам покајо, па је Довео чете, да му с' закуну. Димитрије вам љубав, мир носи, оа љубав ћете Родуновима 8ар дићи руку на свога цара Законитога, Мономахова Унука ?! Народ Не, не! Никако! ткин Московски грађани! И свет зна кол'ко сте трпели Иод владом грозног дошљака оног. Прогонства, смрт, срамоту, глобу, Напор и глад — све сте трпели. Димитрије ће вас да усрећи, Бојаре, дворјане. слуге, војнике, Росте, трговце — речју: сав народ; Ки се не ћете лудо противит' Нити презрети његову милост? Са моћном претњом иде он, да се Попне на престо својих отаца; Бојте се Бога, не срд'те цара, Закуните се правоме цару! Смир'те се; одмах пошљите њему У табор нашег митрополита, Бојаре, ђаке и избранике, Да, се поклоне цару силноме. (Силази. — Жагор у народу).

Народ Нема ггрепирке! Бојар је казо Истину. Живео цар Димитрије, Отац наш! Мужик (с трибине) Народе, напред ! У Кремљ царски ! Везките пашче клетог Бориса! Народ (јури гомилице) Веж'те га! Па га у воду бац'те! Нек се удави! Живео Димитрије! Смрт роду Бориса Годунова! ЧЕТВРТАПОЈАВА Кремљ. Палата Борисова. Странса на степеницама Фјодор (на прозору) Просјак (Фјодору). Удел'те што год за име Христа! Стража. Идидаље; са заробљепицима није слободно говорити. Фјодор. Иди, старче, ја сам беднији од тебе; ти си бар слободан. (Ксенија нод велом прилази к прозору.) Један из народа. Брат и сестра — сирота деца к'о птичићи у крлеци. Други из народа. Шта их још жали ? Проклето племе! Први. Отац је био зликовац, а деца су невина. Други. Ивер не пада далеко од кладе. Ксенија. Брате, брате! К'о да нам иду бојари! Фјодор. То је Ролицин и Мосаљски. Друге не познајем, Ксенија. Ах, брате, пућ'ће ми срце! (Голицин, Мосаљски, Молчаное, и Шерефеђинов ; за њима три стрелца) Народ. Направ'те места, иду бојари! (Бојари улазе у кућу) Један из народа. За што су они дошли? Други. По свој прилици да закуну Фјодора Годунова. ТреКи. Зацело? Чујем унутри некакву вику..... Деру се Народ. Чујеш ли?... Метеж! То је женски глас.... Хајд'мо унутра! Врата су затворена вика је престала — још жагор траје.... (Отварају се врата и Шосаљски се појављује на степеницама.) Мосаљски. Народе! Марија Годунова и син јој Фјодор отровали се. Видели смо им мртве лешине. (Народ са ужасом ћути). А што ћутите? Вичите: да живи цар Димитрије Ивановић! (Народ ћути)