Stražilovo

415

Прем да смо Тодора Боснића сахранили у Земуну као сиромака са старим рипидама, ипак јунаштво његово, које је починио као комапданат сентомашке посаде, не смије да му потамни; јер ако му се и то одузме, онда смо му одузели и име и глас: једине тековине читавога лшвота његова, које су сваком јунаку милијс од свега на свијету. Послије смрти Сопронове доспио је у моје руке и спис »ЕеЈаиоп ићег сПе ип(;ег (1ет 0оттапс1о (1е« 6геГег(]§'{еп 8ћШ $е1ипс1епеп СгеГеећ1е 1>е! шк! ит 81;. Тотаа 111 Васвка, јт Јаћге 1848« ; нотписан је Тодор Боснић у Старим Баповцима 20. јунија 1865. И по овој релацији био је први нападај на Сентомаш доиста 2. (14.) јулија 1848 , али само са варадинске и бечејске стране. Тодор Боснић био је лрије буне стражмештар у ц. кр. војсци; но у Сентомашу он је као народпи капетан управљао с војском све док није иослије битке дана 7. (19.) августа предао управу тадашњем натпоручнику Бизи. »Касћ (Иебеш §1искПсћ гигиск^еасШа^епеп Ап§гИГе ћаће јсћ (1ав Соттапс1о уоп 81. Тотав ап с1еп Неггп Оћегћеи1;епап1 В1§§'а ^огтПсћ ићег^ећеп ипс! сће 11 1,0 Ге1с1-06тра,§пЈе (1ез 2 ,е " ГеИ-Ва1аШопв ги соттапсПгеп ићегпоттеп«. Бига је на Преобраагење пред вечер са још 6 официра приспио у Сентомаш и довео је са собом 3 до 400 војника. И те је ноћи Боснић обилазио сграже, те кад му је ратна полиција (коју је он завео) привела Србина из Бечеја, који је донио глас, да ће у зору непријатељ ударити на њих, отишао је' Боснић с њиме к Бизи, и јавио му је то. А по што Бига није познавао бојпо поље, то му је Боснић казивао, шта ваља да се ради. Димитрије Орељ, ц. кр. натиоручник у миру, присни пријатељ Боснићев, врло важна личност за вријеме буне, и данас је, буди Богу

хвала, жив и здрав! Један дио његових биљежака објавио је Сопрон нод натписом «А и 1'г е 1 с ћ п и п § е п е 1 п е 8 А с ћ 1 и п <1V ј е г г 1§ег8« (8етПпег ^УосћепћкМ за годину 1892). Па и он тврди, да је садржина сприједа напоменуте релације цијела истина, т. ј. да је Боснић био доиста команданат у Сентомашу кад је био први нападај, и све док га није Бига одмијенио. Потоњи нуковник Сурдучки биће да је у то вријеме био у Жабљу, јер из Земуна је морао да бјежи; а што се "не смије метати с ума: јесте да је Тодор Боснић био ироглашен за војничкога бјегунца са свом својом дружином — све док није Бига дошао у помоћ. За то је његово стражмештарско мјесто запало одмах Манока из Митровице; а тога ради и није послије код варадииске пуковније ни постао ц. кр. официром, већ код Шајкаша. А постао је поручник (лајтнанат) заједно с Орељем 8. септембра п. н. 1848. Молећи госп. мајора Стефановића-Биловскога, да и он са своје стране поради, да се Боснићева заслуга не крњи и не преноси ни на кога другога, нарочито бих желио да дознамо: је ли и Сурдучки у те дане (кад је био први нападај) био извикан за војничкога бјегунца. Одговор иа ово питање одлучиће, ко је огријешио своју душу пишући што није право. Та у „лрокламацији народу српском«, која је изишла у Карловцима 18 јулија 1848 »из засједанија главног одбора народа српског«, долази и ово: »Послије битке код Феудвара (Фелдварца или Удварца), у којој смо ми дољепогписани участвовали, у понедјељник б. јулија т. г. одређени смо били од нашег господина калетана Теодора Боспића, да стражу у Феудвару чувамо, мир и поредак обдржавамо«. А гдје бјеше Сурдучки ? Вај шта кажу мемоари Саве Вуковића о том? Сваком своје! Мојо Медић

ЈАНКО КОТАРАНИН И ТУРЧИН СА УДБИНЕ

(НАРОДНА ПЈЕСМА ИЗ ЛИКЕ)

Вино пију до три побратима Иа Кунари, на росној пољани: Једно побро од Ирилипа Марко, А друго је са Котара Јанко, А треће је Ускок Радоване. Кад се браћа понапише вина,

Марко пита са Котара Јанка: „Е мој брате, са Котара Јанко! „Јеси ли се икад препануо: „Јал' на пољу коаа и јунака, „Јал' у гори вука и ајдука? Ал' говори са ГЈотара Јанко: