Stražilovo

444

рекли о нашој приповетци и лепој књижевности, прећи ћемо на примере из наше приповедачке књижевносги, у којима је књижевност захватила у сферу медицинскога знања. Ту ћемо видети, да су у нас три типа љубавне болести домаћа. Па кад данашња наука постанак већипе болести на ситне, слободном оку невидљиве организме, на бациле, своди, назовимо и болесги, љубављу проузроковане: ђасШиз егоМсив. А три споменута типа, у облику којих би на наш свет реагирао бацил кад га љубав снађе, те се разболи, могли би крстити: а) васШав егоМсиб рпеитопјасиз ехуе ^урћо&иб; б) ђасШи« егбМсив 1;иђегси1о8П8; в) ђасЈПив егоНсиз тапјасив 81уе ше1апсћоИсиб. Сваки ће се читалац, особито, који је пратио нашу приповедачку књижевност из носледња два-три деценија, сећати оваких болесних јунака. А примера ради предочићемо им сиже, по једне ириче. а) Ст. В. Ноповића „Учитељицп " и друге приче. Двоје се заволели млади и красни, за чудо и здрави. Но родитељи пе даду та се узму. Она -— наравно као слабија и нежнијег темперамента — разболи се, пада ни мање ни више но у тешку врућицу, која траје, како у којој приповетци, две, три, па чак и шест недеља. Лекар долази, маше главом, крха руке. У тој буни бунца она, сања и призива драгог. У критичном моменту виде родитељи, шта је с дететом, смилују се, зову њега, драгог, он долази, она га препознаје . . . болест се окреће па боље .. . криза је готова и срећа потпуна! Ох! ала срце дрхће у нежне читатељице: хоће ли, не ће ли умрети! Ох! како лети суза са нежна ока и клетва на родитеље, који не дају несретном заљубљеном пару, да се узму. но се прво морају разболети на смрт! Ох! та и ја ћу се тако разболети, ако ми све не буде ишло, као што ја хоћу, у љубави! Заиста дирљиве су то приповетке, али ипак све је то неистина, којом нас кљука писац. А ако се нота у свим скалама сгезсепс1о за једним узором на брзо у приповетци иојављује, мора и самом првом писцу бити смешно. То су све продукти болесне маште. А да ли ће их свет даље читати? Боже сачувај! Окренуће главу и од лепе књижевности, јер кад прочита такве нриче, има празнију главу, но пре, по што у место природних иојмова, што би му овај озби-

љни свакидањи живот донео, у глави има неколико шупљих, безначајпих фраза. Споменути нам је, да се те врсте приповетке највише допадају полетарцима, шипарицама и иочетницима и они их пишу на килограме, јер ту је лако наћи заплета. Некад .је (1еиз ех тасћта или какав дух из гроба извлачио таке приповедаче из неприлике, да покрену нежна срца на брже куцање и да се дође до свршетка, а кад је то постало досадно читалачком свету, онда се ирибегло замршеним паголошким иојавима. У лечењу и данас свет љуби предрасуду, бабе се негде још држе на цеии, а чудотворци се увек траже. По науци пак и једна и друга болест, врућица ил' упала нлућа, јесу епидемичне болести, које заређају неки пут и на старо и младо и не бирају само слатку крв заљубљеног света, но и горку и очемерену крв — и то још понајнре — каква дегенерисаног скитнице. И у самом лечењу, ирема опажању лекара, љубав иити је лек нити шкоди. Тај смо тип добро уочили од болести у љубави. А да ли је који иут љубавни бацил и шкрлет и богиње произвео, не знамо позитивио. И није све то случајно у тим иричама, но је љубав по описима иросто узрок тим болестима. Ту се љубав зачиње иа сгезсегШо развија до болести. Хоће ли још дуго тако мирисно цвеће, од кога се читалац не ће разведрити но од ког ће га глава заболети, на нашој књижевној њиви ницати или не, не знамо. Свакако нам изгледа, да се и наша литература последњих година већ заситила таквих измишљотина, да и она сад почиње износити реални живот. А кад медицина и кулгура уоиште још дубље иродру у шире слојеве народа, нестаће их, као што сада нема више прича о витезовима и вилама средњега века. Је ли та болест стекла у љубавном свету поштовања, што се зове »Мегуепбећег« ? То је само назив, а прави су узрок бацили и то водом или зраком а не љубављу у крв унети. А љубавни јад није у стању ни на двадесет и четир сахата нроузроковати иовећане телесне тонлоте Уопште у утецају афекта на човечје тело видимо, да се сваки дан греши. Слушамо, како се од јада и једа сваки дан добија грозница и многе друге болести. Но главобоља са бриге и нерасиоложења није још грозница ни болест. Душевни живот има уте-