Stražilovo

446

ма напустити Сентомаш и место Шајкашима на одбрану уступити, а он лично зановедништво на Везирцу код Карловаца у своје руке узети. Све оно, што сам у својој књизи „ЕгЈеТзгнвке" на страаи 53 — 64 под натписом „Бав Еа^ег 1зе1 81;. Тотавсћ ипс! Ре1;ег В]§§а" написао, беху податци Пере Биге, који је најпозванији био, да пише о догађајима у Сентомашу. Он је дакле за моју књигу био најбистрији извор са тог војишта. Први нападај непријатељски на Сентомаш је брапио и сретно и сјајно одбио стражмештер (наредник)у петроварадинској граничарској нуковнији Тодор Боснић. Босиићева „релација" писана 20 јуна 1865 године у Старим Бановцима, јесте најбистрији и најпоузданији извор, јер ту говори сам јунак и заповедник ратни у Сентомашу. А Тодор Боснић је био озбиљан, одважан, неустрашим ратпик, који се није знао хвастати нити туђим перјем китити; када би реч дошла о његову делању у рату, он је био скроман и истинит. Где говори о првом нападају на Сентомаш и о сјајној победи, ту нико нема право више, да иначе говори, а најмање, да му одриче славу. Његов мушки, јуначки карактер довољан нам је углед. Што се пак тиче битке и наше победе у Сентомашу на појутарје Преображења: 7 (19) августа 1848, овако стоји ствар : Пера Бига, ц. кр. капетан у варадинској граиичарској пуковнији, приспео је лицем на Преображење у вече са још шест официра и 400 војника у Сентомаш. У оном тренутку, кад знанично сгупи сгарији официр у рангу од онога, који је дојако заповедао местом или табором, у ове, у том тренутку заповеда овај у рангу старији официр, па ма био само за дан старији у истом чину, а не чека се ни на какве формалности у предаји. У свима војскама је ратно правило, кад се десе два официра једног и истог чина у служби у једном месту, било то само на дваест и четир часа и краће, питају се за дан унапређења свог, те тако старији заповеда у сваком случају у том месту, докле су год заједно. Кад је дакле Пера Бига 6 (18) августа у вече У Бечу 4 јула 1894.

приспео у Сентомаш, онда је првим кораком у тврђаву постао њен заповедник. Да је дојакошњи њен славом окићени заповедник Тодор Боснић, ц. кр. наредник и народни капетан, као познавалац табора, и околине и прилика у Сентомашу, сутра дан био рука помоћи Пери Бизи, то му опет служи на часг и славу. Али командчнчт места и битке био је Бига. Битка и наша најсјајнија победа на Сентомашу на дан 9 (21) септембра припада опет у славу Пери Бизи. Сентомаш је био наша ратна тврђава. Заповедништво над њом буде поверено од патријарха Јосифа лично ц. кр. капетану Пери Бизи. Он и нико други не заповеда и не уиравља војском у тој тврђави на дан битке и ван битке, и сва слава као год и сва одговорност иада на њвга. У оном нозиву на мене баца се на народног пуковника а ц кр. капетана Стевана Сурдучког, нека сумња. Ја то не могу допустити. Ја сам 3 (15) јула 1848 обилазио по налогу патријархову наше таборе по Шајкашкој, и ту нађем Чичу под шатором, у пољу између Јарка и Жабља. У Чуругу пађем се и упознам се са ц. кр. капетаном и народним пуковником Стеваном Сурдучким. Он је заповедао десним крилом наше позиције на Јарку, и чувао је главну везу између Карловаца и наше крајње тврђаве у Бачкој, са Сентомашом. Ево како сам о том нашем састанку 3 јула 1848 у Чуругу у својој књизи „ЕгЈећтззе" на страни 28 написао: „Пре неколико дана нападне Сурдучки на противника у Фелдварцу и отме место на јуриш. Противник не знадијаше какав губитак он са Фелдварцем претрпи. То место лежи на ушћу канала (Францовог) у Тису. Кроз Фелдварац води најпречи, и тако рећи, једини пут из Сегедина преко Бечеја у Нови Сад и град Варадин. Сегедин и Варадин као главне стратешке тачке у непријатељевим рукама. Да још задржи противник Фелдварац, и да га је утврдио, био би наш Сентомаш од нас одсечен, и не би никоје везе ми с њима имали. А Јарку и нашој војсци иза њега мпого би војска из Фелдварца досађивала". Ово је слава Сурдучкова јуриша на Фелдварац. Јов. Стефановић Виловски