Stražilovo

475

делех маћедонијских". У „Повјести о благочестивјем и христољубивјем Георгии Черновићје, нареченом Скендер-бег" (Глас XXII) стоји писано: „В Македонији же в Србјех . . . Епир, кои крај јест част Македонии на предјелах Србскија земли .. . христијански књаз Иван, прозивајеми Кастријот, од кољена краљева македонских т. ј. србских". Народна пјесма „Смрт војводе Кајице" називље ђурђа Смедеревца „краљем од Маћедоније" т. ј. од Србије. II некоји страни писци, као Хајнрих Милер у својој књизи „Тигкјзсће Сћгоп1са" и непознати писци у књизи „Уо11 ТТгзасћеп <1ег Сћг18(;еп уеггТегћеп 111 с1ег 8сћ1асћ1еп т<1ег Тигскеп гшД НеуЛеп", држе Македонију за срнску земљу. Од свега тога најљепше говоре народне пјесме и народна свијест. Српски народ чувен је у свијету са својих народнијех пјесама. Напротив Бугари не" имају никаквијех старијих п јесама народније х. Ну да заварају свијет, наштампаше Македоњани браћа Миладиновци, Бошњак Верковић, Рус Качановски и Бугарин Чолаков српске народне пјесме, које су посакупљали по разнијем предјелима Македоније, Старе Србије и шопскијех крајева, под именом „бугарскијех" пјесама, ношто су их прије тога прекројили према бугарскоме изговору. А да те пјесме изгледају бугарскије, замијенише имена српскијех краљева и јунака бугарскијем царевима и војсковођама, о којима народ нити зна нити пјева. Што је филолошка критика доказала за сноменуте збирке „бугарскијех" пјесама, то исто свједочи и искуство из скоро минулијех дана. Милојевић приповиједа, да Љубен Каравелов, бугарски пјесник, утамању.је све српске пјесме, ако се не даду побугарити. Тако је изгорио збирку помачкијех пјесама, које су биле-написане српскијем језиком. Драганов пак, професор солунске бугарске гимназије, исправљао је и доћеривао је према бугарскоме изговору пјесме, које му је из дибарске околице донио Јован Бељић Дибранин, његов ученик. На стр. 337 — 355 своје књиге износи Гопчевић примјере народнијех пјесама управо онако, како их сам народ пјева, Иа не само језиком него и српском свјести одају те пјесме, да је народ, који их пјева, чисти Србин. Не ћу исписивати свијех онијех мјеста, која сведоче о народности Македоније и Старе Србије, али бих, чини ми се, погријешио, кад ие бих навео, одакле докле држи сам народ да се протеже српство. Ево како он каже: Пак се кристи српска краљевина Од Млетака дува до Солуна, Од Једрона до Сишега Мора. У Битољу пјева се пјесма, у којој се вели, да

су Воден, Солун, Србица, Костур, Клисура, Јанина, Девол, Елбасан, Орид, Дебар, Тетово, Кичево, Прилеп, Велес, Тиквеш, Дорјан, Радовић, Петрић, Струмуца, Серес, Мелпик, Џума, Газлог, Самоков, Пазарџик, Пловдин, Дренопоље, Орханли, Никопољ, Враца, Крајова, Ломналанка, Видин, ћипровац, Софија, Гадомир, Паланка, Бања, Кратово, Кочани, Штип, Куманово, Скопље, Призрен, ђаковица, Пећ, и т. д. При крају пјесме вели се: Сви градови нројдох у Србији мила, У Србији мила царштина ни наша; Како тебе, бели Битољ, нигде не најдох! Не одговара ли ова народна свијест истинскоме стању ствари ? Ма да се из пјесама овијех види, како народ мисли о својој народности, ипак за јаче увјерење износи Гопчевић молбе, које су писали и потписивали људи из свијех крајева Старе Србије, Македоније па и из шопскијех крајева и у којима моле српскога тада кнеза Милана, конзуле странијех власти и берлински конгрес, да их присаједине мајци Србији за то, јер су они чисти и прави Срби а нијесу Бугари. Уза све ово и многа имена мјеста, која су иостала од коријена „Срб", бране српско поријекло Македоније и Старе Србије. У вилајету монастирском налазе се села: Стпро Српци и Мало Срици Витољу на сјеверу, Србљани и Србица недалеко Кичева. Србово и Србица у поречини ријеке Бистрице. У вилајету косовском: Србиново Гостивару на југу. Србинцв близу Врање, Горња и Доња Србица недалеко Призрена. Напокон чувена варош Срачигите, која је данас сва појелињена. Да су Македонци Срби, држали су и стари далматински писци. ГПпљећанин Алберти (1617) пише, да је некада народ словенски под Александром Србљанином (Александар велики) давао законе свему свијету. Мавро Орбини (1601) вели, да је на балканскоме полуострву од давпина живио словенеки (а то је исто што и српски) народ, да је загосподовао у Азији и Африци, да се побио с Мисирцима и са Александром Великијем, да је покорио Јелинију, Македонију и Илирик, да је војевао с Гимљанима, да је развалио Гим и присилио римске цареве, да му плаћају данак. А славни пјесник Гундулић одушевљено пјева: У румелска језди поља, опет срлска напр'јед слиди гдје си града Дренопоља врх Марице р'јеке зиди. врх Марице р'јеке, која мнократ брзи т'јек устави, Кад ОрФео крај ње поја