Stražilovo

585

сам ја нрема њој свагда била нежна и пазкљива, ипак је била и сувише обесна, а да би је човек лако могао чувати. Свих пет делова овога света, који су имали својих заступника у Ници, зујали су јој око главе као роЈ пчела а мој је муж говорио, да би требало и даљу и ноћу разапети мрежу пред њу. Баш је била сита и пресита удварања, па ипак је волела да јој се удварају те није марила оне, који С .У ј°ј кратили то уживање. ГЈа тако се наљутила и на очиту равнодушност кнежевића с!е Утапе; говорила је, како сам га ја начинила тако неосетљивим и како треба да га држим на конопцу .. . Еј, кад је она отишла, нестало је радости и весеља! (Наста -\У10А/1у\уС

На неколико недеља по њетту одласку наново се погорша стање мога мужа, које као да се било поправило; најгори се симптоми стадоше јављати један за другим па чак биваху све то страшнији. Остатак кукавног његова живота био је за њега и за мене само још самртна борба а пред крај идуће зиме нестаде ми га. После толико тешких јада умро је спокојно, захваљујући ми, пгго сам му даровала неколико година среће. Господин сГ ЕШз, који се био пожурио до нас, да му буде на руци и носледњих часова, тужио је за њим очајнички. Прелазим преко тих горких успомена: Бог зна, да би израз моје туге, ма како био живахан, зацело био искрен; но у овај мах, кад ово пишем, не би био на свом месту. ће се)

НОУКА КУПАТИЛО РУСАНДА КОД МЕЛЕНАЦА

Читам у „Реб^ег 1Лоу(1"-у, да је вода у Русанди усахнула и да не могу бони и слаби више да се купају и лека себи траже и нађу, јер нема воде у Русанди, већ једино глиба и каљуге Ако је ово истина, онда нек је мени дозвољено, да прозборим коју о природи Русандиној и како је она произашла и постала и од куда свој живот одржава. Можда ће управа тог завода себи заштедети трошкове те не ће позивати експерте, који би имали да истражују повод тој појави и да нађу лека, ако буде мојим разлозима поклонила вере и цене. Бара Русанда — нек се не нађе увређена, што ју крстим баром, јер то је она јесте некадање, можда пре две тисуће и више година, корито живе Тисе. Река Тиса се једнако миче поребарке са истока на запад од ових сила. Од више Арада, при изласку реке Мориша из ердељских планина, тај Мориш доноси круиан тежак шљунак и пасипље своје рођено корито тим творивом при стрмом евом паду од пет стопа на аустријску миљу, дужом до Сегедина све кроз равницу. Ту код Сегедина упада бесни Мориш са својим крупним тешким талогом у тако рећи мртву Тису, која међу Солноком и Тителом има пада само девет палаца, међер З и стопе,

на миљу, и која са собом, кад падође, само има снагу да носи најситнији песак и глиб а никад не може понети до у Дунав и Моришев тешки талог. Овај се насипа код Сегедипа с оне стране у прудове, који терају Тисину матицу преда се, све једнако и ностојано на запад. Тиса је некада, можда пре четир тисуће и више година, текла код Арада, од Сатмара и кроз Ирмелек, поред Вршачке Куле код Старе Паланке у Дунав. Тешки талог силовите Самош-реке код Сатмара одгони Тису правцем на северо-запад по ■ ребарке, а силовити Мориш опет право на запад. А са десне, западне стране нема Тиса ни једне реке уточице, која би својом водом а особнто својим талогом у истој мери гонила Тису па исток и тиме уколенчила Моришеву силу. Тај природни закон је изречен, видљив. Њему је пао Сегедин 12 марта 1879 на жртву и пашће још који пут та варош, докле год не буде Тиса узела свој иравац западно од Сегедина а њено данашње корито на источној страни не буде »Моротва«, т. ј. мртва Тиса, и друга Русанда. Ево доказа. На Средњој Тиси, код Нађ-КунМ а д а р а с а, тридесет километра источно од