Student

У садржају:

Здравствено стање београдских студената Ко упропашћује студентску имоВИНУ? Покрет кинеских студената Новим студентима У ниверзитетски спорт Студентскиконгреси

Шта је национално?

Неколико случајева чији је сведок била студентска јавност током последњих дана, а од којих смо на неке указали и у даа последња броја нашега листа, поставили су, у пуној светлости, пред све студенте, пред универзитетске власти и пред јавност слику онога што се збива у табору оних који себе, и то само себе, називају „националним" „студентима". На овоме месту не желимо да улазимо у полемику око тачности појединих навода и чињеница у афери мензе Удржења југ. студената. Ми се изрично ограћујемо од оба дела „воћа" те мензе, који су, изгледа, дошли у оштар мећусобни сукоб. За нас је међутим читава ствар важна у толико што је, осветливши још једном, и изразитије но икад, методе и начине једног пословања коме су неки покушали дати етикету „националног”, поставила пред студемтски по»'р«јт проблем оког* иако малог дела студената који су, организовано или не, осећајући се националистима симпатизирали са том групом људи и веровали њиховим речима, или, бар будући блиски њима, били уздржани од сваке активности у студентском животу, о коме су стекли, кроз њих, погрешне претставе. Захваљујући акцији групе људи који су били на челу бившег „Орнаса", а данас Удружења југ. студената, његове мензе, „Студентских" новина итд. један број студената задојен је погрешним претставама о студентском покрету, о студентским удружењима, о својим сопственим колегама, и стоји по страни. Такви студенти, хоће да раде национално корисно, хоће да буду активни, да допринесу нешто своме народу. Али не знају како да почну, лутају, и гу-6е своје снаге, одвојени од велике студентске заједнице, која је једина у стању да им пружи могућности за плодан рад и сопствени развој. Данас се пред те студенте, после свега што је изишло у јавности у вези са афером у мензи Удружења југ, студената, одласком делегата тог удружења на конгрес ЦИЕ итд., мора јасно поставити питање; је ли рад њихових „воћа", је ли рад те г. г. Милића, МарковиКа, МилутиновиКа, ТодоровиКа итд., заиста националан? А ако није, јесу ли они сами служили тој господи и њиховим циљеаима, или ономе, чему су веровали да служе националној ствари? И, напокон; где је прави нациоиални рад на Университету? Томе делу неутралисаних студената, заједно са њима и још једиом делу наших наставника и јавности, морају се, у светлости последњих догађаја, напокон отворити очи, Они морају погледати око себе, и ми имамо право да их запитамо: Је ли национално варати, проневеравати, и, сетимо се МариновиКа убијати, или је национално окупљати студенте у њиховим удружењима економски их збрињавати, стручно подизати, културно васпитавати? Је ли национално задојити један део студената мржњом, нетолеранцијом, говорити о „разбијеним главама" које Ј\е „пречистити рачуне на Университету”, или је национално радити на јединству и солидарности целе студентске омладине, на развијању њеног осећаја одговорности према друштву и народу? Је ли национално погазити све најбоље традиције народа, и хтети му наметнути мрачњаштво и туЈју вољу, Университет претворити у кулу заробљене мисли, а студенте у слабике и корумпиране елементе или је национално, полазеКи од најсветлијих традиција наше прошлости која је пуна дивних напредних, слободарских и борбених хтети направити од Университета жариште слободне мисли и културе, куКу из које Ке излазити омладина понета идеалом да служи, да ствар-

Одговор је, свакако, јасан. Упркос тешких дана које је имао, успркос клевтеничких кампања које су створиле доста лажних претстава, упркос жртава и препрека, наш студентски покрет је својим делима показао шта је: огромна нашега студентства, наших професора и јавности то данас зна и види. То мора, у светлости последњих чињеница, које су само логични наставак свега што је једна група људи на овоме Университету годинама некажњено радила, то данас и оним превареним, правим националним, и оним неутралисаним, колебљивим студентима мора постати јасно. И не само јасно: они морају повуЈ\и из тога и све закључке. Не смеју дозволити више да једна групица анационалних каријериста искоришкава њих и њихове још неодређене побуде за свој лични и каријеру. Морају их отворено дема1А нрпустцги, саа&кн

це да ■Кв их њихове колеге, у свим удружењима, само ако су поштени и добронамерни, примити раширених руку, јер је, понављамо, у студентским удружењима место свакоме поштеном и конструктивном студенту, без обзира на његово политичко опредељење. РадеКи тако, они одговорити и својим националним дужностима и осећањима. Јер је наш студентски покрет у својој целини, а сва наша удружења у њему, цео наш напор искрено и дубоко националан: националан зато што је слободарски, пожртвован, конструктиван, националан зато што брани и развија нашу културу и мисао, националан зато што, у раду и борби, васпитава једно покољење младих интелектуалаца за службу народу и човечанству. Уверени да је тако, јединствени и чврсти, сваким даном све свеснији и јачи, ми Јчемо наставити путем ко-

Оно конгреса међународне студентске конфедерације

Међ. студ. конфедераплја СIЕ, одржала Је ове године свој редовни годишњи Конгрес у Паризу. Како је у ралу исте узела учешНа и једна југословенска делегација, услед многих питања која су нам стигла, сматрамо за потребно да дамо једно кратко објашњсн>е. СIЕ је међународна организација која се бави искључиво стручним и професионалним студентским питањима. По њеним статутарним одредбама њеним редовним чланом могу бити само признати репрезентативии национални студ. савези појединих земал»а, Из земалл у којима такви савези не постоје, могу бити тзв. слободни чланови, без права гласа, и поједини локални студ. савези или оргаиизадије, Од укидања „Побратимства”, ЈугославиЈа нијс редовно учлањена у СIЕ. Међутим већ две године, Савез југословенских националних студената, основан на Конгресу у Љубл>ани, а коЈи Је ове године одржао Кснгрес у Сарајеву ,покушава да буде примл»ен за редовног члана. Очевидно да то није било могуће, јер Је то Савез Југословенских националних студената, дакле Једна политичка организација, а не стручно ргепрезентативно тело свих студената, као што Је било „Побратимство” коЈе Је Још увек као такво предвиђено у Уредби о студ. удружењима, Због тога Је овај Савез на састанку Савета СIЕ прошле године у Бечу, при.мљен само као слободам члан, са назнаком да Је то организапија коЈа не претставл»а већину студената у ЈугославиЈи. Другим студентским организацијама у нашој земЂи сстало Је омогућено да се у истом таквом своЈству зачлане

у СIЕ до реорганизациЈе општег репрезентативног удружења, коЈе би Једино могло постати редован члан. У томе своЈству дакле, делегација Савеза Југ. нац. студената узела Је учешћа на Конгресу СIЕ у Паризу, предвођена од Љубе Тодоровића, Ђикаиовића, Чалића итд,, истовремено са Једиим посматрачем Акционог одбора коЈи Је присуствовао Кнгресу. Међутим, како смо обавештени, оваЈ Савез, коЈи Је на Конгресу у СараЈеву променио назив у Југословенски студ. савез, поставио Је питање свога учлањења у СIЕ као редовиог члана, преставивши се дакле као Репрезентативии студ. савез свих студената у Југославији. Ово питање биће дискутовано на Савету СIЕ у Њујорку, у децембру месецу. Ми ћемо се на ово питање Још вратити, али за сада желимо да подвучемо оно што Је свима студентима код нас већ познато: како „Побратимство” Још не постоЈи, а оно Је једино предвиђено као репрезентативно удружење свих студената у ЈугославиЈи, дакле и једино могућ редован члан СIЕ, нико нема право

да присваја његову улогу. До н»еговог остварења, познато је ко претставља студенте на појединим нашим университетима. То су њихова удружења, и то у првоме реду стручна. Такав је и став университетских власти у свакодневном контакту са студентима, а то је и једино могуће и нормално у данашњим приликама. Овогодишњи избори по удружењима, избори за Потпорни фонд, чији чланови морају бити сви студенти, то ће најбоље још једном доказати. Треба међутим имати ово у виду, када се говори о овсгодишњем Конгресу велике студентске организације СIЕ, у којој су студенти претстављени независно од својих политичких погледа што је једино природно. Наше студенство, као целина жели да се о томе води рачуна, и оно, које, по појединим универзитетима има већ данас своје неполитичке већ општестудентске претставнике у виду својих стручних, културних и економских удружења и њихових координационих одбора, не жели да га, као целину претставта било која политичка организација са специјалним циљевима. Када буде дошло време оно ће реорганизовати свој репрезентативни савез, који ће га, у земаљском опсегу, чисто стручно и студентски моћи, као целину претстављати. Дотле, нико нема права па то.

Студенти сарађујте у вашем једином листу „СТУДЕНТУ”

$ .•' V# 15 Т ,■ ‘ ,;Т ‘^ЦУ з** „•■ ‘^ ,е|, l и|г * јт*‘ .ц 'С 1 I „I Излази двапут месечно Ж Београд, 16 октобар 1937 год. | | : Чт‘. ? •■«.'■ 'Т *;;д . . ~ ■*.,? ; ■ 1 'V ' ■ ; 1 ■>'•*■' ; • Ч