Student

Нешто мало историје

Један студентски штрајк пре шездесет година Из записа старог Београђанина

Да би своје читаоце упознали с а прошлошНу нашег Универзитета са животом и борбама некадањих студентских генерација, редакција »Студента « уводи ову нову рубрику. која Ле бити испуњена аутентичним текстовима и подацима из тог доба. То је било месеца марта 1871 године. Ми смо били у четвртој, последњој години права. Од тридесет и нешто више другова данас смо још петорица у животу. Душе ваља од тада је прошло већ педесет година. Некако тих дана беше избор претседника општине беопрадоке. Љути Владин противник Чумић кандидује се и буде? изабран. Али тај избор по тадашњем закону требао |је да потврди Министар унутрашњих дела. Чумић поднесе оставку влади на зва ње професора Велике школе али условно ако га влада потврди за претседннка ошптине. Иначе, изјавио је да се оставка његова на професуру има оматрати као да није ни поднесена. Влада >му одмах уважи оставку, али је са потврдом претседничког избора оклевала. Чумић продужи своја предавања а «ама изложи део случај с изјавом да себе? и даље сматра за проЉесора и да га никаква сила неће скинути са катедре. Ми смо одушевљено примили ово саопштење поласкани другарском поверљивошћу нашега професора. Решили смо одупрети се овој незаконитости и насиљу владином. Али се Чича Радивоје предомислн. Он наће да ће му ипак лакше бити истераги Чумића из општине него из школе, рачунајући с основом да ће сталожене? чаршилије београдске са много мање енвргије и ратоборности бранити свога претседника, не. го што 6и то учинили бујни великошколци за свога ирофесора. И доиста влада потврди избор Чумићев за претседника. А већ управник варошки Јаков Туцаковић, постарао се да му првом приликом нађе неку законску закачку те се Чумић убрзо нађе на сокаку. Ствар би се без гтмње била на томе и свршила. Чумић се спремао да као адвокат отвори огорчену борбу против зладе? Ристић-Радивојеве, а великошколци су остали немоћни да ма шта предузму у одбрану прет* седника општине. Али влада учини једну погрешку која је управо била као уље на ватру. На место Чумићево ова постави за професора Кривичиог права некога Зарију Угричића секретара или судију смедеревског суда. По тадашњем реду (а и садашњем! Прим. уред.) професор се није могао постављати без претходног пристанка и мишљења професорског савета које је влада намерно или случајно пропустила тражити. Професопски савет уложи протест против ове неупутности. У томе су нарочито предњачили Јошка Бошковић и Ђока Павловић. Сви слушаоци правног факултета а нарочито трећа и четврта година одлуче да Угричића не приме и да му спрече приступ на катедру. Одређеног дана за пристугшо предавање Угричићево стеку се обе године у слушаоницу бр. 41, која је онда била највећа. Ректор Вел. школе Јосиф Панчић доведе Угричића. Ђаци одушевљено поздраве свога ректора, али кад се за њим појави Угричић, осу се урнебесно: нећемо га, нећемо га! Сиромах стари Панчић коме је иначе била непријатна ова церемонија са увођењем у дужност новог дрофесора, узалуд је покушавао да стиша узрујане али кад то није помогло, он са до-

садом одмахну рукскм, и повуче се у свој кабинет а собом одведе усплахиреног Угричића. Ствар узе озбиљан обрт. Можда би тадашњи Мннистар просвете дитомн Димитрије Матић и ушао био у какве мирољубиве преговоре, али увређено државно достојанство и ауторитет Радивоја Милојковића то нису могли допустити. С тога, по наредби Мlинистарскoј, ректорат објави да се предавања на Великој Школи обустављају, а слушаоцима треће и четврте године оставља рок од три дана за поновни упис у школу. После тога рока сматраће се да су напустилlи школу сви они који се не буду удисали, другим речима који «е буду примили за професора Зарију Угрнчића. Та наредба само је још дојачала отпор код ђака. Искључени из школе 'Они се нокупе у дворишту школском и тврдо одлуче да се не уписују. Многима ннје баш било до штрајжа и бааања. То су били у првом реду сирамашки ђаци који су злопатећи се једва чекали крај школске године и свршетак студија па да уђу у државну службу, наравно прво у Iпрактиканте судоке или полицијске, јер онда се нцје могло, као данас одмах уокакати у инспекторе н шефове одељења. Имало је и таквих, чији оцеви нису никако ради били да се замерају влади, нарочнто још они који су иначе |њени људи били. Али је диспиплнна била јака и нико се није усуђивао да је прекрши. И доиста, први је тродневни рок прошао а нимо се не уписа, Злада се нашла у чуду. Надајући се ипак да ће се наћи какав штрајкбрехер који ће се уписати и остале? повући за собом, министар нареди те ректорат продужи упис за друга три дана. Али ђаци нису попустали. Још крајем 1870 године објављен је био конкурс за пнтомце које је Министарство унутрашњих дела намеравало ттослати у Париз на ме* дицину. Баш на Св. Саву 1871 буду изабрани од пријављених кандндата Милан Радовановић, Лаза Лазарввић н Светозар Атанасијевић. Лазаревић и Атанасијевић били су правниии четврте године баш оне која се налазила у жпобуни« против Угричића. Али су ови, чим су изабоани, извадили своје сведоџбе и чеЛоли да на пут крену. Прнмицао се и трећи дан овога продуженога рока, а кико још да се упише. Требало је пошто пото повога уписника за којим би као за овном у тор полетели « гви остали. Претпоследњега дана позове Радивоје к себи у Министарство Лазаревића и Атанасијевића. Тоном као да се то већ по себи разуме, он их упита да ли су уписали. Атанасијевић је збуњен ћутао, али Лазаревић одговори да се нису уписали пошто више нису ђаци јер су још раније изузели сведоџбе и само чекају да се на пут крену. Радивоје им је на то казао да се они сматра ју за ђаке док су год у Београду и изјавио је да ће им се одузети стипендије. Лазаревић му је узалуд стављао на срце да оцени њихов положај према друговима чак га је* потсећао на само његово слободоумље као негдашњег лицејца у сличним приликама. Радивоје је остао чеумољив. Лазаревић и Атанасијевић саопште друговима захтев Радивојев. На предлог самог Лазаревића, другови одлуче да се Атанасијевић упише, с је?дне стране да не 6и, сиромах, изгубио стипендију, а с друге стране да се покаже Радивоју како ова његова мера неће имати никаквога дејства ни услеха.

Атанасијевић се по одлуци другова упише, али оста усамљен. Лазаревићу се одиста одузе стипендија те Атанасијевић са Радовановићем оде у Берлин, пошто се у Париз није могло ићи. Али је влада налазила да јој по сваку цену вал>а сломити ђачки отпор. Она дође на једну спасоносну мисао која је овога пута и.мала потпуног успеха, У оно време ђаци су били ослобођени служења у војсци. Регрутовање? је вршено у Управи ваlроши а вршио га је официр који јој је за војне послове био додељен. То је био неки Младен Илић коњички капетан. Он позове све ђаке у Управу на перглед и регрутовање. На њихову изјаву да су по закону ослобођени службе у војсци, капетан Илић тражио је да му донесу уверење од ректората како су доиста ђаци Велике школе. Али им ректорат тих увСрења ни,је хтео дати док се не упишу и тако је ђацима остало да бирају између Зарије Угричића и капетана Илића: у ижолу или у касарну! Лако је породиги шта је после тога било. Тако далеко нарочито нису могли ићи професори који су ђаке на отпор куражили. По њиковоме савету ђаци се упишу сви листом па и Лазаревић, који се изпубив стипендију, врати у школу и доврши факултет. Тако се свршила ова ђачка побуна. Давно су већ под земљом и професори и ђаци од којих још њих петорица чвкају свој ред. То је случајно била једна од оних школских година које* периодично истакву познате људе и позната имена, онако као што по гдекоја воћка, у по некој години, роди бољим и одабранијим родом. Имена Лазе Лазаревића, Светозара Атаиасијевића, Л>убе Ковачевића, Николе Стевановића, Мише Вујића, Андре Николића, Раше Милошевнћа истакла је у доцпијвм животу ова бунтовиичка година некадашње Велике школе. (Наставак са 7 стране) VII Међународне универзитетске игре словачком, а други из финансијских разлога. Појединачан успех наше репрезентације је познат из днегне штампе,. па ипак још јелном понављам успех боксера Мирка Шуштића мачеваоца Еде Мариана и атлетичара Аугуста Баншчака. Ти успеси, друго место Шушти ћево и шеста места осталих учесника, као и опште држање наших спортиста-студената, треба да су нам потстрек, да на идућим играма учествујемо поново, само још бројније и бол>е спремљени. На пргом месту је потребно основати Студентски спортски савез, јер су овога пута наши такмичари, путовали на трошак Министарства физичког васпитања народа, а наступили су по: фирмом Савеза југооловонских нацноналних студеиата, у који ниједан члаи репрелентације ниЈе бно учлањен, нитп је раннје неколико њнх знало за њега. На крају да се сетимо жртве оних утанмица, француског студента Рене Моиала, европског првака у мачевању, који је погинуо фаталном случајношћу у борбп са Мексиканцем Харо Оливом. Његова смрт је запечатила дело његовог живота. часност и витештво спорта. Придружујући се болу његове мајне, француског народа и другова из 25 земаља и ми одајемо пошту лругу Рене Моналу, палом на пољу частп, чија је смрт јо!н впшв золижила живе.

КОЛОНИЈА У УЛЦИЊУ

Тешко је да се из перспективе прашњавих београдских улица да један I.ма и површан преглед о оном једномесечном животу на сунчаној и дивној улцињској плажи. Живрт пун импулса, пун непрекдних и интензивних момената, живот пун живота и радосгч буктао је под топлим зрацима сунца. Мноти од нас је први пут на мору. Младост рада и мука, младост без младости, младост у непресганом трввњу са животом и тешкоћама у њему, младост осенчана бедом или оскудицама нашла је први пут тамо о чему је само слушала и чије је лепоте видела само у проспектима и рекламама. Улцињ је град природних лепота и .историјског значаја. Стшовита обала у чијим се обронцима крију полумрачне ал’ ш«роlке пећине, стари град иза чиуих се зидова крије историја некадашњих борби, а у којнма данас станује улцињска сиротиња, привлачила је? пажњу овију нас. симбол нехадашњих борби али и слика данангњег стања. У колонији од шреко деведесст чланова је текао у омладинском животном континутету. Разуме се да је мистична шумица или уска стаза изван града осенчеиа бледом сенком месеца учинила своје. Она је разбуктавала и мамила... Али оно што је било Чlвршће, оно што није дало да скушша од деведесет младих бића »(рашчлањених у парове« расцепа била је .свест студенаЈа да је живот и радост најпунији и најобимннји онда када се таџ живот нроводи заједннчки, када је мисао и тело спојено једном мишљу и једном заједницом. >Не летује се ради провода само «е заборавимо да смо синови народа који хоће здраву, али своју омладину«. То је било гесло свију чланова. Стога се одмах предузело да се заједнички живот ор-

ганизује 1 . И то је вал>да јасно секције. Хоћете ли музику ту је музичка група која свако вече приређује своје игранке у башти једног хотела на обали. Хоћете ли забаве ту су забавне вечери са одабраним програмом. Једна од њих (а било их је Неколико) вредна је да се о њој засебно говори. Пред многобројном улцињском публиком старијом и младом репреЗентовао је хор чешких студената своју народну музику и пеому, а исто тако и говорни хор модерну уметност језиком и срцем Хоћете ли смеха за то вам гарантује >врабац« који је свако вече

немилосрдно кл>уцао сваиог који би по(кушао да »врдне у страну«. Разуме се да се под тиме «е мисли само на л>уде из коло«ије. Било је и изван н>их који су ердали. А врабац им није праштао. Неделлги преглед (који је некад био у суботу) био је поље рада вред цих чланова културне секције. Са њима се такмичила и спортока секција чија се је дужност била свела на то да пробуди и раздрма оне за које је девет сати ујутру још зора. Репортаже које су свако вече дате о догађајима за вре*ме дана лривлачиле су пажњу свих па и наших друтова Чеха који су рааумевали тек онда када им се је то преводило. Нарочито је вредна пажња секција за зидне ноаине. Пред њеиим интересантним чланцима и фотомонтажом заустављали су се колонијаши сатима читајући и дискутујући о св(им питањима која су била тангирана. И тако забавом и смехом, културним животом и радом протекли су ових и сувише кратких, али и сувише обимннх месец дана.

(Јожи)

Чехословачка указује помоЋ Друштву народа

Праг, авгусга 1937 (Р.У.П.) Чехословачки одбор Р.У.П-а одлучио је да сазове 11 новембра ове године у Прагу Национални конгрес Мира. Најављени програм за Конференцију је следећи; 1. Манифестовати једнодушност чехословачког народа за недељиви мир, за колективну безбедност и за лодршку Друштва Народа. 2. Протумачити четири тачке Р.У.П.-а. 3. Применити резолуцију Бриселског конгреса на ситуацију у Чехословачкој. На Конгресу ће учествовати чретставницн Удружења бивших ратника, радника, омладине, верника и културних и политичких рганизација. Ресторан код „Колоне Мира" у Паризу

Павиљон Мира и колона Мира постају у Паризу све популарнији и популарнији. У близини трга Грокадеро отворен је један мали ресто-

ран који је добио име „Код Колоне Мира”. Многи посетиоци, Французи и странци после посете павиљоиу сараћају у овај ресторан где су љубазно примљени. Посетиоци се, врло често, пздрављају узвиком: „Живео мир”.

Осамнаест врст а страног новца у павиљону Мира

Посетиоци павиљона Мира остављају визиткарте необичне врсте. Као прилог т.зв, »новчић мира«, добија се свакодневно новац из разних земаља, чији претставници искоришћују при лику да упознају рад Р.У.П.-а. Поред француског новца, најмногобројнији је белгијски, затим долази енглески и холандски. Има и италијанског и немачког. Један посетилац, Немац, изражавајући колики је на њега утисак оставио павиљон, приложио је 50 франака. Свакодневно дају прилог претставници свих могућих нација.

Страна 8

“п I И гпзи (ћпхиччгка ччШ Беогоал Графички уиетнчки завод *Планета€ (Срет. Ил. Обрадовића) Власник и уредник —за редакциони одбор Богдан Пешић, ст. права. Француска 55/// ео рд

„С Т У Д Е Н Т"

Број 7