Student

СПОРТСКЕ ВЕСТИ Зимска колонија У. С. П. -а

За време божићњег распуста УСП је одржао на Копаонику две десетодневне смучаске колоније, на којима је учествовало преко педесет студената и студенткиња смучара.

Обе колоније су потпуно успеле. Како су колоније биле спортске и радне то су учесници били обавезни на дежурства (доношење воде са оближњег извора, цепање дрва, кување, прање судова, одржавање реда у просторијама и т. сл.) што је спроведено у најбољем реду. И на једној и на другој колонији одржани су бесплатни тејеви за почетнике.

Експеримент са колективном храном потпуно је успео тако да ће, вероватно, у будуће сам УСП организовати исхрану у својој режији. Крајем друге колоније одржане су на Копаонику смучарске утакмице за првенство Бесградског зимско-спортског потсавеза на којима су учествовали и такмичари УСП-а, од којих је колега Александар Миловановић, ст. техн., освојио треће а колега Владимир Драгић четврто место у укупном пласману.

Друштвени живот и солидарност били су на завидној висини. У обе колоније владао је дух веселе омладине.

Средином фебруара УСП организује своју трећу зимску колонију на Копаонику. Како је интересовање велико а број ограничен, препоручује се пријавити се раније.

Смучарско такмичење за пехар г. Ректора

Смучарско првенство Универзитета. У колико снежне прилике буду дозволиле УСП ће организовати под покровитељством ректора г. Драг. Јоновића смучарско такмичење за првенство Универзитета, и то 29 и 30 јануара у Кошутњаку. Право учешћа имају сви студенти Београдског универзитета. Сви такмичари се деле у две групе: 1) стари возачи, који се такмиче на 12 километара, и 2) нови возачи, који се такмиче на пет километара. Трећа група су студенткиње (све) које трче три километара. Стари возачи се боре за пехар г. Ректора; нови за награде у спортском материјалу а студенткиње за прелазни пехар УСП-а. Тачан распоред утакмица објавиће се накнадно. У случају неповољних снежних прилика утакмице се одлажу за недељу дана.

Пријаве се примају свако вече од б—7.30 у просторијама УСП-а (с та р а зграда Универзитета мала врата до »Империјала«) Уз пријаву треба приложити 10 динара. Пријаве се примају до дана уочи утакмице.

ПИНГ-ПОНГ ТУРНИР

УСП организује утакмице за првенство Универзитета у пингпонгу. Победници добијају награде у спортском материјалу. Дисциплине: сингл господа,сингл дамз и дебл господа. Пријаве се примају у просторијама УСП-а свако вече од 6 —7.30, закључно до 26-1-1938 г. Уз пријаву приложити 5 динара.

Муке уредништва или "фељтон“ по сваку цену - Једна истинита репортажа редакције -

Досадно је... Секретар преврће по картотеци, благајник чепрка у фијоци, уредник откуцава неко писмо, удара тромо по клавијатури.

Нема па нема, уздише један од »главних« сарадника. А шта, пита други и не чека одговор. Прође четврт сата. Нема фељтона, приповетке, нема па бог. Ех, а шта ћеш, остарела муза па је нико неће. Али како ћеш без приче. Где си видео један престонички важан лист па да нема фељтона. Видиш »ПОЛИТИКУ«: она има сваки дан. Надајмо се, биће, мрмља секретар. Биће, биће а нигде приповедача ни од корова.

И заћуташе опет. Шуштање, понеки уздах за увенулом богињом литературе и опет мир.

Тихо, готово бојажљиво куцање. Нико не диже главу. 0пет куцање и врата се стидљиво, скоро нечујно отворише. Улази младић на чијем челу видиш да га је уморна муза погладила по дугој, коврџавој коси. У џепу му је читав штос рукописа.

Соба се раздрма и оживе. Сви га гледају са неким сажаљивим и чудноватим интересовањем. (Уредник пуни лулу и ставља је међу зубе (»Главни« сарадник у чијој се глави мотају реченице о дужностима »младих покољења«, запали цигарету и уморно кроз густи дим посматра новајлију). Песник (морамо га тако назвати јер му се то по свему види) застаје један час. Чуо је он некада да се у овој редакцији- чита, преводи и пише на свим европским језицима, па размишља: ето онај са лулом, мора да он преводи са енглеског, прави правцати Енглез; а овај са француском капом што тако страшно увлачи димове, он је сигурно Француз. Овај са брчићима, тај мора да познаје добро ситуацију у Кини види му се т п на лицу. Убеђен је он да га његов психолошки таленат никад неиздаје, и цела соба постаје још узвишенија и неприступачнија.

Уредник (не в ди лулу) прави љубазан осмеајак.

Молим колега, изволите. Ја сам књижевник па... Књижевник?!

Сви запрепашћено дижу главу. Зар и тога има међу људима. Готово без даха редакција посматра овај примрак чудновате људске феле.

—...па сам ето донео своје радове. Студент сам па хоћу да сарађујем у нашем »СТУДЕНТУ. Врло добро, врло добро, то је видите похвално с ваше стране. Изволите, колега, седите. Песник седа, вади рукописе и даје један »Французу«. Сви, нагнути, читају. »Туберкулозни студент« момља уредник са притајеним нерасположењем.

Хм, знате колега, ова је тема већ доста исцрпљена. Уосталом, наше статистике говоре о томе исувише јасно и исцрпно. Јесте ли читали седми број нашега листа. 2000 туберкулозних студената. Шта ће вам више. Но, нека буде. Туберкулоза је страшна али и занимљива ствар. Има се о њој много што шта рећи. Само кад је и прича туберкулозна, онда, знате, таква врста литературе може већ

туберкулозно да делује! Да видимо друге.

Студент без стана спавање у парку гладан, поцепан, итд.

Знате шта колега, ви имате много смисла да запазите ствари. Али сте малерозни. Вероватно, случајно, тек и многи други књижевници запазе исто што и ви. Није то ни тешко запазити. Да није наше мензе још више би били без хране. Предмет је додуше и захвалан, ипак...

Али колега, узнемирава секњижевник, ово што вам говсрим то је најгрубља стварност. Тачно! Но зло је видите у томе што је у вашим причама све грубље од те стварности., Имамо ми пуно таквих радова. Ево да вам покажемо нешто. Редакција се узврда. Где ће их сад пронаћи?! Али наш *Енглез« изврда ствар.

У свима њима увек исто, исти мотив, исти догађаји, па ако хоћете исте мисли да не кажем исте реченице. Калупи су знате лрактична ствар, али не и за књижевност. А студенти не само да гладују, они мисле, осећају и боре се. Идемо даље, умирује један изредакције, иначе члан Мировног одбора. »Студент млекаџија«. »Прича о студенту паркетару«. »Без крова«. »Без љубави«. Е хајде да да видимо. Љубав опет постаје модерна. Чита неко време. (Разуме се) студент (разуме се) сиромашан, заљубљује си и овамо онамо извршује самоубиство. Ено га сад. Колега знате ли ви шта сте учинили од нас јадних студената. Ви сте нас прво заразили туберкулозом, отерали гладне и босе да спавамо у парку, утрапили с те нам канту млека, натерали те нас да чистимо паркет, или

да продајемо новине, а сад поред свих тих мука силом сте нас заљубили и онда поубијали. Али колега, брани се књижевник, теме су узете из живота свију нас. Ја сам олисао у свим тим стварима првенствено мој живот.

Верујем примећује главни сарадник, могућеје дасте болесни,дастебили без стана, гладни, да сте најпре носили млеко, па онда то напустили, па сте били паркетар, можда сте држали кондиције, продавали крв, то је све могуће, али да сте извршили самоубиство, то не верујем. Још један вам рукопи стоји у џепу ? Да видимо и ово, можда је то нешто боље. Сви читај‘у и одушевљено се осмејкују. Ово је добро. Читај на глас. Драги друже,

»Друга је недеља од како сам овде. Дани ми лете неописаном брзином. Сада, када би многи мислили да је крај свему, да више нема смисла живети, ја, напротив, осећам се младим. Радим, читам, мислим и разговарам. Живот ми је прожет свешћу да ја, иако истрошен организам, илак сам здрава ћелија у једном далеко већем организму. Та мисао значи за мене не само потстрек за оздрављење већ и само здравље. Не марим шта се са мном дешава, нећу да бројим бакциле, нећу да мерим руле на мојим плућима. Хоћу да се излечим од болести која је изван мене и тебе, бакцила који је свуда. Не желим да излечим само своју болест, већ и болест свију нас. А то ћемо учинити сви ми. У то верујем. Знам да ћу, ако изађем одавдеморати понова да радим, али..“ Али, забога, то није приповетка, то је писмо једног колеге са Иришког венца.

Покушајмо да се смејемо На једвите јаде одговор

На исп.иту И8 Међународног јавног права испитивач, веома популаран на Београдсном универзитету, испитује једног студента ноји је већ одавно, врло одавна апсолвирао. Његове године уливају чак и професору поштоваље. Пошто му је поставио неколико питања, на која је кандидат давао врло невеште и незадовољавајуће одговоре, испитивач се одлучи из обзира према гоцинама кандидатовим, да постави једно лакше питање на осцову кога би га оценио. Питање је гласило: „Дунав као објекат Међународног јавног права“. Питање ма да лако, ивгледа да се није свидело нашем кандидату. Он се је мучио, црвенио, бледио, прибирао мисли, кашљуцао.

освртао се и чинио све могуће маневре који се у таквим приликама 'потребљавају. Међутим никаква ретна мисао му није падала на замет.

Добро, кажите мн нешто у опште о Дунаву. Шта је Дунав? Дунав је г. црофесоре наша река, као из пушке одговори кантидат. Да ли баш наша река, дали само наша?

Па није само наша, већ несигурно одговара кандидат осећајући замку. Није, дабоме да није. Па чија је још? Где извире Дунав? Одакле тече?

Ово питање је сасвим збуннло мученика. Његов морал је потпуно пао. Седео је згрчен на електричној столици и очекивао је да целат сваког момента пусти струју односно изговори страшне речи: Хвала господине, довиђења у октобру. Пред гом страшном перспективом мозак је почео страховитом брзином да функционише и у уши су му допрли познати звуци песме његовог родног краја и он запева на опште запрепашћење: Дунав тече, Дунав тече, Лане моје, Са барањске стране.

СТУДЕНТСКА ПОШТА

Потреба обавештавања студентства по разним, на првом месту чисто студентским питањима, намеће се одувек, али нарочито у последње време. Ве ћина студената, углавном правника, налази се преко целе године у унутрашњости. Њима су потребна обавештења по разним питањима. Ту су: упис, овера семестра, испити уџбеници, питање опскрбе, пренсћишта запослења и. т, сл.

Редакција »Студента« одлучила је да отвори у листу једну нову рубрику: »Студентска пошта« преко које би одговарала на ова и слична питања. Али у исто време редакција би желела да од својих сарадника и читалаца чује и мишљења о листу. Да би лист ишао циљу који му је постављен, прави.пним путем. потребно је редакцији путем дописа давати сугестије, постављати извесна питања. Другим речима: »Студент« је лист студентског покрета, и као такав, да би испуњавао своје задатке, треба да буде уређиван од стране читалаца, сарадника и редакције.

Сва питања, сугестије, предлоге и др. могу чинити студенти појединачно, а и студентска удружења из Београда и унутрашњости. Редакција ће у овој рубрицп одговарати на сва питања која имају општи карактер или у опште могу занимати студент ство а на друга питања редак ција ће слати одговор на приложеној дописници.

Обавештење Мировног одбора

Редакдија »Студента« замољена је од Одбора студент ских удружења за Мир, да објави да овај одбор нема никакве везе са Удружењем јутословенских студената за Друштво народа и светски мир, које сваке недеље у просторијама Ратничког дома приређује матинеа. Ово удружење од свога оснивања па до данас није одржало ни једну годишњу скупштину а сви чланови управе осим једног нису више редовни студенти. Читава актвност овог удружења своди се на приређивање горњих матинеа. Заиста плодна пропаганда идеје Друштва народа и ефикасна борба за очување мира!

ОБЈАВА

Обавештавају се члановиг удружења славистике да су добијене следеће повластице за позориште: Партер 75°/в четвртина. Прва и друга галерија 50% половина. Трећа галерија нема повластида. Пријаве за одлазак и оба вештења у просторијама удружења од 11—11.30.

Управа

10

,С Т У Д I н т

Број 10-11