Student

Студент

Поатцш вдакева j готмм. Редакција и администрација Симина ул. бр. 14 Бр. чековног рачуна 57.730 Излази двапут месечно

Год. Н~бр. 13 Веограл в апралв )ОЗв Цена 1.50 дин. Годишња претплата 24. полугодишња . . . 12.

ОРГАН СТРУЧНИХ, ЕКOНОМСКИХ И КУЛТУРНИХ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА НА БЕОГРАД. УНИВЕРЗИТЕТУ

SARADNJA? DA! ALI NA PRAVOJ OSNOVI

ODGOVOR „BEWEGUNGU"

Ne nemačke kolege vi nemate pravo!

РIТАШЕ ORGANIZACI3E STUDENATA U 3UGOSLAVI3I ЗЕ PITAN3E N3IH SAMIH I NIKOGA VIŠE Drugi put već, u toku jedne godine dana, ~Bewegung“ organ Nemačkog nac.-soc. stud. saveza, doneo je članak o saradnji nemačkih i jugoslovenskih studenata, i tom prilikom se pozabavio i pitanjem položaja na našim univerzitetima uopšte. Ova činjenica, UZETA SAMA ZA SEBE, raogla bi samo da nas raduje: mi zaista želimo, i to smo već u više mahova rekli, oskorenje tesnog i drugarskog kontakta i saradnje izmedju studenata svih naroda. Jedan deo naših akcija, u toku poslednjih godlna, bio je upravljen u tom pravcu: naše učešće па velikim, studentskim i omladinskim medjunarodnim skupovima, naša saradnja u pokretima i na kongresima studenata i omladine za odbranu mira, izrazi naše solidarnosti prtma našim drugovima u drugim zemljama, prema studentima Bugarske, Cehoslo vačke, Francuske i španije napr., to najboije dokazuju. ~Bewegung“ je postavio pitanje saradnje naših i mmačkih studenata: jasno je da bismo mi i na ovo, PRINCIPIJELNO GLEDANO, odgovorili sa: DA. Naglašujemo PRINCIPIJELNO gledano, jer smatramo da pored ovoga postoji i pitanje OSNOVA i PUTA saradnje, pitanje koje se u svakom pojeđinom slučaju posebno postavlja. što se ovoga pitanja tiče, mi smatramo ostavivši za sada po strani sve drugo da je ~Bewegung“ pošao krivlm putem.

Sta JE OSNOVA SVAKt 9ABADNJE Organ stndenata NSDAP nije postavio problem mogućnosti stvarne saradnje studenata naših zemalja, nijc ga postavio n njegovoj svestranosti i širini. Ni u jednome od oba članka posvećena tome pitanjn ntma reči o ononie što čini suštinu naših odnosa 53 našim drugovima iz drugth zcuiaija: nema ni reći o pokušajima nepristrasnog shvatanja položaja i problema jedne stud. omladine, o velikim pitanjima mira i kulture, koja su toliko važna za mlade uopšte, za mlade intelektualce buduće kulturne radnike, napose. Nema ni jedne reči o tim pitanjima, o svemu onome što čini bitni deo u položaju, stremljenjima i idealima naših studenata: ni reči o svemu onome što, u našim očima bar, čini osnovu i suštinu svake naše akcije i svake saradnje. ~Bewegung“, umesto svega toga, postavlja samo: pitanje saradnje u jednome cilju, unapred odredjenom, u cilju ostvarenja, na našim univerzitetima, izvesnih ciljeva studenata NSDAP. I, radi toga pretstavlja stanje na našim univerzitetima onako kao što mu to izgleda za ovaj cilj zgodno. Sta je glavni pbodle и NA NAŠEM univehzitetd Ne, nemačke kolege: Vi nemate pravo kada pišete: „Glavni problem u Beogradu pretstavlja još uvek pitanje komunista". Ne prestavlja glavni problem u Beograđu pitanje ni jedne političke posebne ideologije: glavnl problem, kako u Beogradu, tako I u Zagrebu I u Ljubljani је problem budućnosti jednoga dela omladine, omladine koja želi rada u sreći I slobodi, koja hoće da stvarabčki, u miru, posluži svome narodu i kuituri. Glavni je problem rada i borbe za ostvarenje takye budućnosti, za postignuće ovih ciljeva. Na razumevanju ove osnovne činjenice, i samo vodeći računa o njoj, može se zasnivati saradnja. PUNO JEDINSIVO STUDENATA Ne, nemačke kolege: vi nemate pravo kada tvrdite (u „Miinchner Neueste nachrichten ') kako na ~našim“ univerzitetima postoje i studentske sekcije političkih stranaka i međju njima vlada veća nepomirljivost-’ nego i u parlamentu“. Nikada nije naša studentska omladina bila tako jedinstvena kao danas, tako složna u svojim stremljenjima ka boljoj budućnosti, misli, slobodi i kulturi. Mi.ne verujemo da vi ne znate o punom jedinstvu svih studeoata koje se kod nas ostvaruje u njihovim udruženjima, u toj veliko košnici jednog mladalačkog, burnog i poletnog života: mi ne možemo da verujemo da vi ле znate za Ujed. stu-

dentsku omladinu u Beogradu, za Združenu Akademsku mladinu u Ljuhljani, ža sve veće jedinstvo hrvatskih sveučilištaraca! Za to jedinstvo, slobodno i svesno! Da, nemačke kolege: mi imamo pravo da zahtcvamo od svih, pa i od vas, da se ne bavite, kako pišete „о mogućnisti organizovanja jugoslovenskih studenata". Pitanje organizacije studenata u jugosiaviji pitanje je njih samih i nikoga više. Tako je uvek bilo kod nas, a tako će, dok bude naših naroda i naše omladine, i biti! Žao nam je, nemačke kolege, ali vi ste pošli krivim putem. Na taj se način ne može prići našem studentstvu. Za takvo prilaženje vi niste ni mogli naći druge saradnike osim onih s kojima ste govorili u Miinchenu. Vi biste, možda, želeli, da oni budu pretstavnici našega studenstva: ali mi verujemo da znate da oni to, ni stvarno ni pravno, nisu. A možete biti sigurni da neće ni biti. Pa zar i oni sami, u listu koji je preneo vaš članak ne priznaju: „Situacija i razvoj dogadjaja na univerzitetu ne samo da nisu išli u prilog akciji naših studenata, već su bile u krajnoj protivnosti našim nastojanjima i našoj ideologiji". I dalje: „Ne htejući uopšte da rasmotre sa potrebnom objektivnošću (sic!) program i načela studenata okupIjenih oko „Slovenskog Juga“, svi ostali • akademski omladinci ustali su kao jedan čovek protiv našeg kluba'*. Je li, posle ovoga, potrebno još argumentisati?! POĐITE DHUOIM PUTEM Nama je, ponavljamo, žao što ste pošli ovim putem, kolege iz „Bewegunga“. To ne može biti put saradnje, iskrene, omladinske saradnje koju mi želimo. Ako drugačije podjete a mi smo übedjeni da je većina vas raspoložena zato vi ćete ovde naći sarađnike. Ovako, ne. Jer, ovde živi studenstvo koje je svesno svoga položaja i zadataka: studenstvo koje, iznad svega, voli slobodu, kulturu i mir, koje voli i ceni prema tome i slavnu, slobodarsku tradiciju nemačkog naroda, narođa Diirera, Kanta, Hegela, Heinea, Магха, Thomasa Manna, Karla Ossietzkog i tohkih drugih velikana. Studenstvo koje voli svoje napaćene narode, narode čija je istorija puna najosetljivijih primera borbe za Ijudska prava, za nezavisnost i slobodu. Studenstvo kome je cilj da kao prava narodna inteiigencija posluži tim narodima. Studenstvo napokon koje hoće, rađo, svaku saradnju, ali saradnju na pravoj osnovi: na osnovi poštovanja slobode misli, naučnog rada, ideološkog opredeljenja, na osnovi punog i lojalnog poštovanja ravnopravnosti i nezavisnosti nezavisnosti radi očuvanja koje smo spremni sve žrtvovati.

Ca академије посвеКене Француској

С лева на десно: проректор г. Мицић г. Стева Павловић, француски посланик г. Брижер и амдемик г. Б. Поповић

Слава Жарку Мариновићу борцу за Aутономију Универзитета

Већ лве године Жарка Мариновића, јунака стулентске борбе, неустрашивог борца аа студентска права и аутономију иаше школе, нема више мећу нама. Две године су већ прошле од великих историских дана у априлу 1936, лана у којима нам је свима постало јасно да се зајсднпчка ствар студената и Универзитета може бранити и одбранити само удруженим и јединственим снагама студената и УнивеЈ*зктета. И у тим даиима наш је покрет поднео своју дра* ry велику жртву: за хлеб и права студентске омладине, за слободу највише научне установе пао је Жарко Мариновић. Да, погинуо је Жарко, Hatu вољени друг. Погинуо је Жарко, син великог црногорског народа. Пао је студентски борац, борац за нрава младог нараштаја. Над његовим гробом стојимо ми данас. Над гробовима оних који падоте за идеале и слободу окупл>аху се вазда њихови суборци и следбеници. Над гробом Жарка Мариновића, ']единственије и чвршће него икада, стоји данас, 4 априла 1938 године. сви студенти нашег Универзитета, свесни његове пионирске улоге у изградњи нашег данашњег великог, снажног и непобедивог покрета. Залуд бесне над нама вихори рушења и злочина. Залуд силе мрака и насил,а, залуд противници културе и омладине, заклети непријатељи науке и научног стварања, залуд убице Жаркове покушавају данас да повампире крваве подвиге. Оснажени својим јединством, непобедиви због своје везаности за културни прогрес и његове носиоце за народне масе ми генерација Мирка Срзентића и Жарка Мариновића, носиоци њихове јуначке традиције, одолевамо и одолићемо вим насртајима.

Порука чехословачке омладине

Чешки комитет Светског омладинског нокрета, нриликом свог рркледњег заседања 17 ма;та Is3B, дао јс следећу изјаву нов(ушм мећународне ситуације и уђутрашње политике. Чјехосрозачка омладииа 1 - чврсто је решена j,a 6pi ии независност Чехослонач»ке Републике и да овом задал ку све жртвује 2 да подржава спољну политику земље која се заснива иа савезу између Чехословачке фрднцуске, СССР и Мале антанте, јер тај савез иде за спровођен ем принципа Друштва народ 1 и за сарадњу са свим држан ама које хоће да одрже мир. 3 потпуно свесна да припад~ једнј демократској земљи, Чеч«)Словачка омладина тражи да ć e према мањинама у земљи испУ њава ЈУ обавезе предвиђене у Цехословачком уставу. (>ау изјаву потписале су следећв организације: Академско удр{*жење »Капер«, Чехословачи а социал-демократска омлаНемачко универзитетско удружење за Друштво народа. Мем ачка демократска омладина, Удружење за немачку омладину у цехословачкој, Студентски етич< и покрет, Савез нриватних наЈИ аштеника, Омладина чешке кат() личке партије, клуб »Die Tat Magyar Fiatalok Szovetsćge, Омл алина чехословачке цркве, Омладнпа партије малих занатли трговину и индустрију, Petc 1 * Sandor ko;, Удружења социјалистичке омдадине немачких терцгорија у Чехословачкој Репуб.лпии, Савез младих, Савез чехо словачке национал-социјалиаичке омладине, (нема везе са >, итле Р oМ N.S.D.A.P.— прим. vpe, •) Савез универзитетских

удружења за Друштво народа. Tanesies Idor, Национална унија чехословачких студената, У. М. С. А., У W. С. А.. Савез студената Индустриских школа, студентски клуб »Рах«. Ова изјава поднета је Претседнику Чехословачке Републике. Г. Др. Едуарду Венешу и Претседнику Минитарскогс Савета Г. Др. Милан Хоџи.

Аутономија Унверзитета пред Сенатом Говор сенатора г. Луја Војновића

Како су ми реалне гимназије амтипатичне, тако ми је антипатична и апсолутна аутоиомија универзитета. Ми имамо још толико личних ствари, толико партиског духа, да оставити потпуну аутономију нашим универзитетима значи ниво наше високе културе снизити за неколико степепи. У Финансиском одбору r. др. Крамер је рекао ако доlјс до тога да министар просвете именује професоре, биће још горе зло Мени се чини да је много мање опасније зависити о једнсм чо-

век/- него од 60 л»уди. То је мој одго во Р вама, јер министар просвезе може лако да падне, а 60 професора не могу бити смењени i* могу врло велико зло почин! ти - Могао бих вам питирати M"°n |TBO мримера, где се очевид| о показује да је апсолутна аутомомија универзитета једно вели ко ЗЛO - Ј а оих 33 то ла се . дратимо на један систем који је нФ' а Д био аустријски систем и у ми OГИМ другим универзитстима. 4 а професорски збор предлаТри кандидата а да од та Т р И кандидата именује једнога.

Од 4 априла l936 До 4 априла 1938

Две године нас веК деле од д-на јуначке смрти Жарка МариновиКа, од оних дана великог априлског студентског штрајка, којим је, после 25 дана борбе, одбрањена аутономија универзитета и створени noтребни услови за будуКи развој и рад студената и њиховог покре-t а. * Посматран из данашње перспективе, овај велики студентски покрет из априла 1936 добија саој нарочити и прави значај. Та, најоштрија борба која је до сада на овом универзитету воlјвна показала је први пут у ширем опсегу одлучну улогу студентског јединства, организованост и зрелост заједничке борбе демократских студената, велику, искрену љубав студентских маса према њиховом универзитету, култури и слободној науци, и свест једнога дела омладине о њиховом положају и правима. Студентски штрајк из апрнла 1936 значио је крај једне епохе настајања студентског понрета као таквог, кра) оних спонтаних студентских иступа, крај борбе студентске авангарде и почетак борбе свих етудената. Свим тим, заједно с оним, у току штрајка први пут шире оствареним контактом са нашим профе сорима, велнки општи студентски штрајк из апрнла 1936 значио је један крај и један почетак, једну значајну прекретницу у историјн етудентског и омладннгког покрета код нес, и у историји самога нашег универзитета. ПОТПУНО ЈЕДИНСТВО ДЕМОКРАТСКИХ СТУДЕНАТА у У.С.О

Од тада, кроз послвдње две године наш се студентски покрет непрекидно развијао у свима правцима: све ширим организовањем, планским акцијама, све конструктивнијим, све студентскијим радом, савлађиване су препреке и грешхе, остваривани успеси, успеси од користи студентима, науци и народу. Даиашњи студеитски покрет, покрет сарадње и слоге студената у њнховнм удружењима која су остварила многе студентске захтеве, покрет потпуиог јединства демократских студената у Уједнњеној студентској омладиии, није више само израз спонтаног бунта и опшгих политичких тежњи једне студентске авангарде: данас, априла 1938, две године после великог штрајка, те прве опште студентске акције, имамо студентски покрет као покрет заиста омладински н културни Као покрот једног дела данашњег младог нараштаја, свесног свога друштвеног положаја, своје заједничке судбине и одговорности. За такав покрет с друштзеног гледишта било је веГ, и услова пре априла 1936 али баш априлски штрајк је први стварно изразио нову садржину и облик сгудентске борбе и свима указао на нови, иа прави пут, на пут који

захтева време и интереси студената и народа. На премретннци мзмеђу студентског покрета као покрета студентске авангарде м студентског покрета у данашњем сммслу те рвчн, као омладмнсиог покрета свмх студената, студентскм штраји 193* нма за нас нстормски знача|.

ТЕРОРИСТИЧКЕ АНТИСТУДЕНТСКЕ КЛИКЕ ПОКУШАВАЈУ ДА ДИЖУ ГЛАВУ

Да је такав пут нашег покрета је дини правилан и могу*, да он не само као што на речима радикални елементи тврде није снизио борбену снагу нашег студентства из времена фебруара 1935 и студентског штрајка 1936, ве* да ју је проширио и продубио и много уве— зато су најбол>и докази последњи догађаји. Својим познатим методама: крађама, фалсификатима, новим нападима на голоруке студенте скопчаним са новим проливањем крви пред универзитетом, терористичке антистудентске „зборашкс и сличне клике покушале су у задње време да дигну главу. Потучени и од сваког превареног и добронамерног напуштани, ови усамљени терористи, свесни чињенице да на универзитету не могу више играти никакву улогу покушавају сада да провокацијама, изазивањем нереда и ноеидм проливањем крви разбију данашње стање ствари на универзитету, онемогуће мир, н рад, и доведу дс затварањл сче школе. Снажна реекција свих студенд обе (leopdMht покуша)«. убвдљиви и недвосмислени триумф студентског јединства на изборима за Потпорно удружење, последњс величанствене приредбе на универзитету, са преко 3000 присутних, силина којом су нападачи најурени из ауле Правног факултета и омај незаборавни протестни митинг против насртаја на живот нашег колеге — све је то био за њих достојан одговор и поука. Све им то казује, њима и свима који се слнчним плановима баве: да је наш токрет, две годнне после апрмлског штрајка, цементираи радом н жртвама, буднији и снажнији но нкад, да је прозрео њнхове планове и да fce знати да брани студеитске теиовнне, да дисцнплиноваио н организовано одговорн на сваки напад против рада, реда и мнра на овом универзнтету. Ми, студенти, некемо дати да се на овај универзитет уносе немири слоља: ми неКемо дозволити да се он затвара, јер ми xolseмо на њему да радимо, да се, у учионицама и у своме покрету cnpeмамо за буду^ност.

АПРИЛ 1936 ПОЧЕТАК ЈЕДНЕ ЕПОХЕ

Снага нашег пократа, која је баш задњих дана у иеколико махова дошла тако до израза, показује пут који је пређен. Пут чији је почетак, почетак једне епохе, април 1936: пут на коме је наш покрет дошао до своје организованости и свести о својим задацима, и заиста постао покретом ироз ноји једио покољење нде иа животу м ка саоме циљу; ка свесној службн народа, друштаеном задатку генерације народне мнтепигенције коју хоКемо да створимо Иво И, Рибар

Делегати на конференцији Средње Европе код г. министра К. Крофте