Student

Фалсификовани потписи на листи Удружења „Св. Сава“ за изборе Потпорног удружења

Оомах по откривању ове жаоооне афере и по објављивању у нашем листу имена злоупогребљених на листи фалсификатора, добили смо више изјава чији потлисници енергично изјављују да никад нису припадали удружењу »Св. Сава«, да нису потписали ову фамозну листу, да никоме нису дали пристанак да их потпише. У немогућности да те изјаве донесемо у целости, доносимо поједине изватке. Не доносимо их у целости jep би нам то заузело више драгоценог нам простора него што ми желимо да посветимо овој прљавој ствари. Крајње је већ време да та господа увиде да се на Универзитету може само поштено радити. Други Је разлог тај urro су многи од потписника изјава, увређени и испровоцирани дрскошћу фалсификатора, оштро, у свом праведном гњеву, реагирали. У жељи да им учггедимо евентуалне непријатноети које би могле да им приреде »увређена« господа, ми њихове изјаве не доносимо у целости. Ми их овим путем молимо да нас правилно схвате и да нас извине. ИЗЈАВЕ ПОШТЕНИХ СТУДЕНАТА Изјава кол. Војислава Кецмана, студ. права »Ова изјава скоро је и непотребна, да није у питању моја морална одговорност пред друговима који познају мене и мој рад, и жеља да се обавести шира јавност, тим пре што сам ја поднео тужбу Ректорату...«. »Моје име истакнуто је на листи »удружења« »Св. Сава« за делегата Филозофског факултета и ако сам ја студент лрава«. »Не чудим се што их не видим, што се не појављују, јер они своје планове и »племенити« рад зрше у подземљу, у мраку где их нико не види...« »Нека се јавност припреми да данас-cvTDa види ново »аутоматско« , и иовет.авање њихових »бојних редова« наоружаних камама и пендрецима«. Жупановић Добривоје, ст. хемије: »Из свега овога могу закључити жалосну чињеницу да је и мој потпис фалсификован поред потписа више мојих колега«. Фрањо Баришић, ст. филозофије: ~Изјављујем да је мој потпис на листи друштва »Св. Сава« за избор управе Потпорног удру жења стављен без мога знања и здобрења“. Ружица Главинић, ст. филозофије: »Пошто је моје име на листи »Св. Саве« обичан фалсификат. то се придружујем у свему са осталим колегама, који су у прошлом броју »Студента« дали своју изјаву«. Обрен Обреновић, ст. филозофије: »Изјављујем да никада нисам био члан нити сам ма шта имао са друштвсм »Св. Сава«. Потпис на листи сматрам неважећим и скрећем пажњу колегама и :

колегиницама да уплетање мог имена у том друштву губи овом изјавом сваки смисао и значај«. ИЗЈАВА ЈЕДНЕ ПРЕВАРЕНЕ Господине Уредниче, Најлепше Вас молим да у нашем гланику »Студенту« ради обавештен>а колега студената као и шире јавиости у следећем наредном броју изволите отштампати следеће; Сматрајући да друштво Св. Саве које нажалост носи и име свога патрона има функцију достојну свога имена потписала сам листу Владана Бијели На. Ток доцније сам увидела да сам преварена, јер у дане иада се диснутозало о томе друштву била сам чаузета радом и боравком ван Веограда. Исто тако било ми је потпуно непознато да удружење Св. Саве ради противу свију иаших стручних Удружења. Дакле тиме xohy рећи да сам се потписала на овоЈ листи једино из разлога што ми иије био позпат нити н>егов циљ као ни шегова неисправност. Стога, се одричем свога потписа односно потписане листе, да ме не би колеге студенти остали сматрали да и Ја припадам овој дружини која Је тако Јасно изаш.та на видело са своје неисправности. Београд 2'i-111-1938 Унапред захвална Уредииштву Л иди ја Козленко с. р. студ. филозоф. ...Они се одричу... Уредништву листа »СТУДЕНТ« Београд Muoro ноштовннн г. уредниче, У вези последњег догнђаЈа у иашој етудентовој јнвнш-ти изЈпвљујем следеће: Ниенм од данас члан студснтеког друштва »Свети Сава« и еа њимо немам више никакве везе. Поред тога изјављујем да иемам никакве везе са онаквим радом, каквим је оно ое.уђеио у поштеним студентским редовима. Саевнм одао Јово од оиога напред Таlављтlсм: Но нрнпадам више Југоеловенеком иокрету »Збор«, чије еам интереее, можда по опнвези. до данае ааступао, али видео еам да је дотично HiiKiii.io на оеуду код читавог етудентства, и зато днжем руке од »активноети« члана »Збора«. У нади д» Кете, цењени госп. Уредниче. изаћи у суерет, мојој екромноЈ нзЈаки. оетаЈем унапред заквалнн, Београд, 22-111 -1938 Симаковић 11. Драгоелав студ. теологије Уредништву »Студента« Београд Господине уредниче, Најлепше Вас молим да у наредном броју нашега листа »Студента« оштампате моју изјаву ради обавештења колега, као и шире јавности. У листу »Словенски југ« изашло је моје име као да сам ја неки члан тамо. То овим путем обавештавам колеге који сумњају у моју исправност да нисам члан »Словенског југа«; као ни мој покојни брат Бранко Влаховић, студент филозофије, који је умро пре две године, а који је такође код њих укњижен за члана. Унапред захвалан Уредништву Београд Милија Влаховић 25-111-1938 г. ст. правас. р.

Још један дебатни кпуб

Земун је добио Дебатни клуб. Студенти пољопривреде следе правнике и медицинаре. У понедел>ак, 21 марта ов. r. у б.ЗОчасова, отворен је Дебатни клуб са предавањем инж. Отона Штокера, а са темом: Агротехничка структура нашег села с обзиром на проблем механизације. Сама тема обрађена је стручно, са пуно чињеница и личних утисака предавача које је добио на самом терецу Иакопредавач н«|€ покушао да својој теми да шире обележје, тј. да је доведе у везу са осталим друштвеним збивањем, ипак је она и по интересантности теме и по строго стручном начину обраде успела да докаже и покаже немогућност механизације нашег села с обзиром на његову агротехничку структуру. Тамо где је парцелизација поседа ограничена, где су облици парцела најразноврснији, где се растојање између парцела мери километрила, где су комуникације потпуно

неразвијене. тамо нема механизације. То је инж. Штокер тако лепо показао Поред више од 200 студената, втварању Дебатног клуба ири Пољопривредном студентском удружењу, присуствовали су г. Декан Недељковић и r. r. професори Јосиповић, Ђорђевић и Тодоровић. Уводна реч г. Јосиповића који племира да данашњи студент агрономије буде »социјални агроном«, као и поздрави г. декана и г. г. професора упућени студентима агрономије били су од присутних најсрдачније примљени. Сама дискусија била је доста неорганизована и слаба. Каа се има на уму да је то први састанак ове врсте, да се није имало никаквог искуства онда се ствар може разумети. Желети је .само да и дискусија у агрономском Дебатном клубу буде боље организована, конкретнија и садржајнија.

Расић

На првом Стручном састанку Удружења југословенских медицинара одржаном 19 о. м.

Г. ПРОФЕСОР Đr- МИЛУТИН НЕШКОВИЋ говори медицинарима...

»Удружење југословенских медицинара у Београду је јеана солидна стручна организап ија студената... Могу да изјазим да професори Медицинског факултета Београдског уни»ерзитета сматрају ову орган»зацију и као једну своју тековту; они се њом с правом поносе. У правилима вашег УдружЈња предвиђени су, између остгжх средстава за постигнуће погављених циљева, и стручни састанци... Овај састанак има да буде ваш први стручни састанак. Ви сте сматрали да вега треба да отворим ја. Можда је то случајно, можда је то »ека нарочита пажња коју, верујем, заслужују исто толико и д »уге моје колеге. При овом вашем првом кораку, који је, уверен сам, учињен м са промишљеним нзмерама и са замишљеним рвултатита, ви очекујете, ви желите да чујете моју реч... Пажња која ми је указана с аше стране захтева пуну искрвност с моје стране. Уосталом, сам по себи један стручно-научан посао искључује а приори свак, неискреност. Бићу кратак... Лекарски позив, за ко<l се спремате, мора да буде mrpaђен на бази науке, социплне правде, здраве етике и сраве хуманости; он не сме да sуде спекулација ни знања hi савести. Ради остварења овог дашег циља, док сте студенти, пофебно је да радите, много и напорно. Тај ваш рад је двојак: ад у школи и рад ван школе. Постоји један програм шставе и практичног рада на медицинским факултетима извршујући овај програм, ви треда да стекнете стручно о!ање за вршење лекарског п(Нива.

Програм медицинске наставе могао би да буде и бољи и гори; али ма какав да је, он не може да буде потпун: он ће увек да буде недовољан. Рад ван школе треба да употпуни ваше стручно знање; али он треба исто тако да вас формира и као социјална и етичка бића, да од вас створи јединке једне заједнице боље будућностисти: не силу ни челик. већ благотворну акцију и саосгћање. Ја овим не желим да кажем да на вашим стручним састанцима не треба да третирате чисто медицинске проблеме, што би служило за употпуњавање вашег стручног образовања. Али ипак, no мом мишљењу, на оваквим састанцима ви треба да посветите нарочито пажњу оним проблемима којима ћете допунити оно што вам за извршење високог лекарског позива школа не пружа... Осветлити медицину са свију страна, то треба да буде задатак ваших стручних састанака. Осветлити лекарски позив са свију страна, и то треба да буде задатак ваших стручних састанака. Радећи тако, ви ћете увидети, јасније него што вам то из књиra изгледа, шта је медицина данас и шта је лекарски позив данас. Радећи тако, ако сте омладина будућности, ви ћете разумети; шта треба да буде медицина сутра и какав треба да буде лекарски позив сутра. У знаку веровања у ту нову будућност медицине, отварам ваш први стручни састанак«. После поздравне речи овог нашег угледног професора и научника и нашег пријатеља, одржао је кол. Павле Мијовић уводно предавање: »Медицина у светлу друштвених наука«, после кога је настала дискусија.

Пред отварање нове зграде Правног факултета Рефорш наставе на Правном фанултету

Идућег семегтра ће се иеронатно Правни факултет преселити у гноју нову зграду. Од техничких мо vhности које пружа та нова модерна аграда очекује се много, очеку-емо много и ми студеити, а тако иоо и професори. Јер. заиста сви см<> ми спесни тога да се правилан и успи пан рад иије могао ни спроводити- ни органпзовати у ове четири слле <оје сада имамо, у овој од фак\Ј.тета одвојеној, тесној и неуредној би(>lиотеци, без сала за семинаре, беч > ужних и довољних просторија за аад. Несумњиво је, да ће нам нова зп«ада пружити много више могућности за успешно школовање, да he«*o и ми н наши професори бити кшис повезани зп школу у којој радимо ли, не смемо се варати, сва питања у вези са настапом, са наставним плачом и метолом неће се решити прела»ком у нову згралу, маколико та зг «ада имала просторија, маколико та зграда имала техничких над ово.м досадањом. Уређај, обимност и довољност просторија не решавају питање наставе, то су само нлжни предуслови за њсно правилно кбављање. Пре преласиа у нову зграду* ми морамо уочити свс-недостатке осадањег рада, морамо их објагннти, да би их могли уклонити. Апел; јемо на професоре дасе и они тим пит инем позабаве. Изузев веома мали број студепата, којима су економске могућности дозвољавале да се солидно баве стуцијама, сви смо ми мање студзнти, а више, ако би се то тако могло рећи, испито-полагачи, везани и з»ообљени употребљаваним уџбенииима. То је факат. То је жалосна чнњеаица, коју ми морамо признати, алп за коју се ни најмање пе осећамо кривим. Напротив, ва њу окрнвљ 'јемо друге. Од почетка па до краја наших студија мн покорно клипшем« за нашим уџбеницима. У Народној економијипроналазимосвакојпојавм добпе и рђаве стране, без ковачне o?«Hie, јер треба бити спрсаан за .•>'т»»вор кад доће например штање: дооре стране акционарскнх дрттптава. У Кривичном праву жесток«.►■бранимо Трипартицију, у Међуиар<-.*ном приватном праву тсриториалистичких концепци< i, у Трговачком прану сматрамо •'•»вни ортаклук као правио лмце и ггако да неби пабрајали, у сваком njif* мету. »По нама« су чссто два с,, ,ним

различита гледишта .лчиа, према томе који се преДмет спрема и по коме уџбепипу. Ми на испиту тако лако тумачимо гледишта познатих сеетских и наших научника као да смо њихова дела добро простудирали. Ми смо у току спремања и полагања испита везани уџбеником готопо исто толико колико и средњошколци. Међутим, нова напредна педагогија пде за што већпм осамостаљавањем ученика, не само средњошколаца већ и основаца. Г.амосталап рад студената, подразумева се. Опасност о,д оваквог уџбеникчог образовања не лежи у томе што ћемо ми усвојити гле.дишта и схватања у уџбенику изложена, већ у томе што их у опште не усвајамо, ми просто учимо, учимо а не студирамо. Пе ради ге о томе да ми темељито npo-, студирамо све појаве и све научне правце као што су то, можда, учинили писци уџбеиика. У постојећом економским и политичким приликама ми се, наравно, иеможемо сасвим посветити студирању, ми зато немамо услова, али ипак морамо до максимума искористити студије. Нужно је да обезбедимо себи једну основну спрему, једну општу нулТ УРУ. на ноју би се могли ослонити при упознавању и објашњавању компликоване материје правних, екокономских, социјалних и политичких односа у којима живимо и деламо и према којима се активно односимо. Ми смо чврсто везани за уџбеник по коме учимо н то не ради тога што нам је све једно да заступамо овакво или онакво гледиште, или што нас не ннтересују питања науке којој смо се посветили, већ ради тога што при садањим могућностима, које нам стоје на рсположењу, и при постојећој методи наставс и испитивања ми неможемо другачије да радимо. Погрешно би било мислити да ће рђаве последице бити уклоњене самим преласком у нову зграду. То је не само погрешно, већ по студенте може бити и опасно. Опасно у толико што ће можда неки професорп сматрати да сада имају права да захтепају од студената редовно похађање предавања. II то сматратп као ефикасно средство за поправну данашњег стања. Та мера би веома рђаво деловала кад се зна да су гтудентн прапа најсиромашнији н ла ради тога иемогу уредно похађати предакл п.а. Мере за цомрапцу опог стан.л мо-

рају се тражити на Другој странн. За сада ми се ограничавамо на томо, да нагласимо да те мере треба тражрти у већем осамостал.авању студената при њиховом научном образовању н то преко слоболних дискуспја, самосталног рада no библиотекама и преко нспитивања стварности у додиру са њом самом. Све то, наравно, на бази економске обезбеђености студената, потпуне аутономије Уннверзитета и једног ближег, вишс сарадничког односа измећу професора н студената. Ми се ограничавамо само да то констатујемо, обраћајућн се на све наше професоре и студенте да на.м изложе cnoja гледишта о наставно.м програму и наставној методи и свим оним питањима која се пред нас цостав.тлју v вези са надама које очекујемо ■од рада у новој зградп.

Ратко Митровић

Вече српских књижевника - сељака

У суботу 2 ов. м. пред дупке пуном салом нове зграде Универзитета приређено је прво књижевно вече на коме су чптали своје радове писци сељаци. Вече је организовало СтуЛентско културно удружење »Село« у сарадњи са Културним одбором. Наступпло јс следећих дванаест сељака-књижевнпка: Живко Васиљевић, Миодраг Јаковллпић, Милош Лопаноннћ, Милош Јовашевић, Алекса Микић, Jbyбипш Милановић, Мирко Михић, Мнлисав Павловић, Митар Попара, Лазар Ружић, Жипадин Стојановић и Радомир Тодоровић. Нас младе који се налазимо на раздобљу, пбзвали су писци-сељаци да заједнички заоремо запарложена поља. »Село одавно ћути. Али оно није увек ћутало.« Више и снажније него ииад оно хоће данас да проговори. И ааиста кроз дела ових скромних носиоца културе село проговара. Многима је чудан овај јеаик, још чуднији мотиви које обрађују у сваком делу. Нс треба питати зашто. Па они су (Јк)тогра : фисали право стаље ствари, Јер, нема више села и пптомине из приповедака Јанка Веселиновића и песама Милорада Петровића »Сељанчице«. Село је дапас сасвим другачије. Приповедачи, песниц.l, критичари из иашега села примљени су топлије него ико досад на нашем универзитету. Они су то с правом заслужили И ако »бреме живота спутава да се слободно блцимо у реку живота ипак »идемо Новом добу које долази, које осваја«. То су њихове речи. Беда и незнање дави село. Село тражи да му се помогне свим снагама на просветно културном пољу. Сељаци су почели да пишу само зато да 6и могли да кажу шта их боли, и они су то рекли. Чак и то; од кога их боли. Време ће рећи своје.

МИЛОВАН КОСТИЂ, ФАЛСИФИКАТОР КАЖЊЕН ОД СТРАНЕ ДИСЦИПЛИНСКОГ СУДА ПОНИШТЕЊЕМ СЕМЕСТРА

Његова одбрана: Да ]е о« поднео листу фил. фак. која је гласила на име удружења „Св. Саве”, да није члан удружења „Св. Саве”, да су ту листу својеручно потписали извесни студенти а да је он друге студенте означене на листи cav потписао, пошто је зато од њих добио овлашћење и број "Бачког листа, да је то учинио зато што често листу није имао код себе, да је листу предао Декаиату филозофског факултета са закашњењем и да је због тога није могао да поднесе на увиђај Управн удружења Св. Сава како је гласио споразум, али да је накнадно обавестио о тмие управу удружења која је то одобрнла. Побуде суда На основу извршеног саслушања, суочења са приватним тужиоцима и делимичног призиања оптуженог, Универзитетски суд за слушаоце стекао је уверење да је Костић Миловам, ст. фил. крив што је неовлашћено потнисао извесне студенТе на листи предлагача за избор делегата за Потпорно удружење и ако за то није имао писмено одобрење од њих. нити је, пак, могао да докаже да je од неких студената добио усмено одобрење и тиме је покушао да обмане и Универзитетску власт. Па како је овај Суд надлежан за

ово суђеље то на основу свега горе изложеног доноси овај Заклутак Да се Оптужени Крстић Миловав казни поништењем семестра. (Извод из пресуде)

Нови формат „Студента"

Улазећи у своју другу годину излажења „Студент “ се појављује у овом облику у већем формату на четири стране , са насловом у боји. Многи наши читаоци запитаће, свакако: Зашто? Ми им ево одговарамо. Формат а стим у вези и број страна смо променили због лакшег штампања: отпада сечење а превијање је сведено на минимум. Лист се на тај начин мање задржава у штампарији штв је за нас веома вожнно с обзиром на то да је крајње време да „Сту дент" почне редовно да излази т. ј. двапут месечно. Други је разлог што је олакшан посао при „прелому“. Лакше је преламати а и лепше се може преломити већа страна. Трећи је разлог ако хоћегпе и први финансијске npupode. Не треба због тога мислити da мање слога стане у оваквом формату. Узмите сантиметар па измерите слог. Бићете врло брзо умирени. Убеђени смо. Што се боје тиче, ту су раз лози сасвим другачије природе. Нисмо се-на боју вратили зато што нам се „тако хоће". Редакција је имала велике муке да боју укине. Она је била та која се борила протчв бојс. У rnoj својој борби она је под притиском читалаца прчморана ос положи оружје. Наши читаоци су се у огромној већини сложили у томе да „Студент “ мора и по својој спољашности да се разликује од разноразних „студентских “ револверских листова, које читају неколико усамл>ених „фирерсР. „Ако та боја кошта ми ћемо је платити", рекли су. Ми наш лист уређујемо за чигпаоце (за разлику од неких који то чине јер их немају) према гпоме морамо водити рачуна о њиховим жељама. Са овом променом формата ми смо успели да избегнемо повишење трошкова који би се, свакако, увођењем боје појавили да смо остали при ранијем формату и тако и „вук сит и козе на броју".

Др. Душан Недељковић: И деолошки cyкo6 демократије и фашизма

Објаснити отнуга, како и аашто цолази до »кризе« демонратије која У ствари сукоб гемократије са фашизмом и то у доба кад се такав сукоб дешава не само напољу филозоф. и теоретске делатности, neh и на пољу политичке и војне акти! ности, јесте један неопходан покушај, који је за сваку похвалу. А тај сукоб који резултира и из кога резултирају крвави оружани сукоби оглсда се на лелима и изјавама познатих н признатих идеолога с једне и с друге стране. Тим сукобом на идеолошком пољу испуњен је један интернационалнн конгрес (Праг 1024). Проф. Недељковић јс у овој књизи изнео кратко и сажето тај сукоб који се на конгресу одиграо између претставника демократије и фашизма. На супрот зпаничном претставнику америчке лемонратије др. Моитегју по коме је демократија право народа да управља самим собом, фашистички теоретичари постављају мигтички принцип поверања и послушности »Вођи«, како каже БорЛреро, званични претставник талијанског фашизма. Та два међусобно искључива принципа постављају се на идеолошком пољу са истом жестииом као на шпанском и кинеском бојишту. На питање зашто се говори о кризи демократије Фишер, демократски теоретичар, вели; »Демократија далеко од тога да је заокругљена. Она је тек у првој фази своје делатностп. А кад је у свом развоју дошла У моменат где мора да се превазиђе из формалио-политичке у садржајно-економску лемократију, она је запала у кризу Тај моменат јесте моменат немоћи и очајања, мо менат мистицизма, апстракције ■ идеализма.

Сви на велики општестудентски излет

Студентски летовалишни савез прнређује у недељу 1U апрнла велики једнодневни општестудентскн излет на' Умку. На овом излету доживећете много пријатности јер су се приређивачи постарали да програм буде што интересантнији. Љубитељи природе, спортова, веселог друштва биће пријатно изненађени обилним програмом који је већ у припремн. Позивамо све колеге н колегиннце, да у што већем броју пођу на овај излет јер на заједннчком путу, у заједничком весељу и забави упознајемо се међусобно и зближавамо. Пут тамо и натраг стаје 6 динара. Храну треба понети. Састанак на жељсзничкој станици у 5.30 изјутра. Пријаве се примају у свим гтудентским мензама код зато одрећених лица, као и на Правном факултету. Прнјаве се примају до 9 априла у 7 сати увече.

2

„СТУД Е Н Т "

Број 13