Student

КУЛТУРНИ ПРЕГЛЕД

Нове књиге

ПЕСМЕ ОСКАРА ДАВИЧА Давичо се недавно јавио као песник и живост се дискусија, после његових песма објављених у »Нашој стварности«, може сматрати као доказ о великом интересу који постоји код нас за питања песништва. Песме Оскара Давича претстављају новост за нашу напредну лирику, садржајно и формално проширење њом до данас обухваћеиих граница. Те песме говоре о поступном ра-' ђању песникове личности, о рашћењу свести у времену његовог детињства и младости, првих бродолома и љубави и првих зрелих погледа на живот. Иако толико личне по мотиву оне не показују склоности ка прецењивању песникових чисто личних патњи и задовољстава. Те патње и задовољства, несрећни и срећни тренуци живота песниковог делују баш својом ненаметљивошћу која се изражава чак и у часовима једне истинске трагике. Писати из »Мртвог дома« о стварима толико тешким на начин тако обичан и на крају, у задњој песми, назвати своје тамо тешко проборављење часове причама то говори о. једној великој «ери коју песник осећа готово детињски и пред којом сахрањује своје личне немире. Ненаметљивости мотива и њиховом сцораднчном описивању одговара скоро увек лак и ненаметљив начин обраде, различан од солипсистичке патетике, често погрешно тумачене као бунтовништно. Доживљене nyним и теш! vi доживљајем те песме задр> »ају једну фину драж и љуп: форму. Некада, \{ажалост, obi форма ипак изгледа наметнутЈ садржајима који јој не одгова) ају. То је последица местимично неуспелог повезивања песникових намера са њеloвим доживљајима и Рад. Зоговић нма право када у »Култури« подвлачи то неслагање. Са те стране се песме Оскара Давича могу критиковати. Наћи ће се можда jim нских замерки и ми(нљења о тим песмама се могу размимоилггзнт. Али сси с , који их читају морају да њима () буду дирнути и изненађени, мо- Сј рају да песнику ове збирке приз- v нају снагу и вештину и дубоко ' л човекољубље.- А то већ говори n о његовом високом квалитету. н

Ђ Рибар

Жаи Касу: ПАРИСКИ ПОКОЉ За нашу преводну литературу је добар и леп прилог превод кн»иге Жана Касуа »Париски покољи« која је изашла у издању »Бинозе«. У књизи се описује крваво оба париске Комуне, гигантска рдрба становништва Париза, које се за велике идеје и лепшу бу#ућност хлеба и мира, борилс до краја. Прелазећи стране 46 Теодором Кишем, главним лицем ове књиге, ми бисмо roтово хтели да живимо у то доба, да се боримо, да помогнемо Париз свом нашом снагом, не би ли, заједнички, победили. Овај ромг.н има у себи стварност, језиву, али која вуче. Личности су нам блиске и међу њима се одвија живот, док пламен Париза гори. Та књига има своје јасне личности са карактерима и своје доба са историским фактима. Теодор Киш, син сироиашне грађанске породице, провео је своју младост у доба фрака и уфитиљених бркова Наполеона 111. И мада је помоћу сродника имао могућност да се пење у јерархији тога друштва, дубока солидност с онима који немају, створила је у њему идеје и жсуву да се стање промени. Са пријатељима, међу којима има трезвених мислилаца, песника и захукталих филозофа, проводи читаве ноћи у кафани дискутујући под сликом Бланкиа, и води љубав са ћерком старог и искусног пријатеља столара Сифрелена. Та је љубав рефрен овога романа и завршава с€ свирепим покољем, по уласку Тиерових трупа у Париз, покољем у коме су хиљаде и хиљаде, јер су се борили за праведнију слободу, сгрел>ани као пси. Овај је роман добро дошао са своје књижевИе вредности у литератури, а читаоцима својим садржајем и добом, које је мало било предмет у уметничкој литератури.

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

Култура једног народа може се врло добро оценити и по томе колико часописа излази на ]езику тога народа и колико за њих влада интерес. Мерени овим мерилом, ми вероватно не бисмо заузели завидно место међу осталим културним народима. Недостатак часописа последица је једног хаотичног стања у коме се не поклања никаква брига просвећивању народа и његовом културном подизању. Наша млада литература под условима снутаности није у могућности да се појави и да делује, није у могућности да допре до народа који на њу има право. Ницало је безброј часописа после рата, али сви су они били већином кратког века. Без сталне и организоване материјалне подршке, и не знајући да удовоље захтевима времена и укусу публике, они су неминовно морали да се угасе. Часописи који излазе на српском језику могу се на прсте избројати. Од београдских часописа по старости на прво место би дошао »Српски књижевни гласник«. То је једини наш часопис који од 1901 год. излази непрестано (са прекидима само за време рата) и који за дуго време свога излажења није променио своју књижевну и културну линију. Основан из демократских побуда, борбена трибина против насиља и самовољс, он је углавжм такав остао и до данас. »Живот и рад« који је за извесно време био престаода излази, наставио је излажење са новом редакцијом. О томе како је дошло до промене редакције и линије коју је часопис упорно водио послелњих година, могло се читати и преко дневне штампе. Вило је једно интересантно суђење на коме се показало да је бивши урелник »Живота и

рада« г. Милан Рајић паре од разних политичких личности из бивших режима а да је у накнаду за то ности из бивших режима. а да кроз часопис онакву по.итику каква је конвенирала тим жчностима. Нова редакција о.лучно изјављује да нема никаквг везе са ранијом и да ће часо: ис од сада заступати пуну ин>;гралну демократију. Са неколико бројева који су до сада кгишли »Живот и рад« заиста доказују да је за демократију. 0 »Нашој стварности« која излази већ другу годину л која по свом опсгу и квалитету преставља врхунац у овој врсти публицистике код нас, гисали смо опширније и прошлом броју. Од осталих часописа ксји излазе у Београду треба споленути још два три који су нови er датума: »Наука и живот«. »XX век« и »Смена«. Док је »Наука и живот« посвећен једиш научним проблемима, нека ipcra пандана загребачком ча* Луису »Знаност и живот« само а мање ауторитета, дотле су друа два »за сва питања«. »XX в<к« у издању и под редакцијод Геце Кона и др. Ранка Младеиовића претендује да буде »терманентна изложба нашега духа«. Међутим у три броја тогг часописа, колико је до сада исишло, нисмо срели ни једно познатије књижевно или научно име. »XX век« преставља за уређииаче и издаваче морални и матер сјални дефицит. Што се тиче »Омене« о њој се може рећи »то игто само мало друкчије«. Разлтка је само утолико што је »Смена« »гмладински« часопис. Што се тиче часописа унутрашњости, њих нема лного, али су ипак значајни за наше скучеке културно приликг и могућности. Они би могли бити предмет посебног чланк;.

Позориште Карел Чапек: БЕЛА БОЛЕСТ

Да ли -абог и.сиг горуће актуелн •и или абог онћ мисли дубоко у 'но у сниманама, дали услед импре10нираног уметничког израза или :лед ствариости лате иако у симбомчном руху тек »Бела болест« ретстапља низ сцена које остају ;избрисиве и неваборанллне. »Бела болест« од великог пацифчсте Чапека аначи у ствари човечански апел аа миром, за »вечитим уговором о миру« али у исти мах и тешку претн»у н>еговим рушиоцима. Не у.оже се иити се хоће прсбацити Чаиеку да је у својој космополитској идеји мира и слободе ишао затворених очију. Не желе се овде истаћи они моменти коЈи недостаЈу »БелоЈ болести« при анализи Јелног друштвеног фак та као што је рат или мир. Чапек Је првеиствено човек данашњице цред чиЈим очима падају хиљадс п хиљаде људи, човек и уметник који гледа варварско рушење културиих и уметиичких тековина. Човек коЈи гледа смрт онда иад људи хоће да живе, да стварају и створе лепшу будућност. Чапек је човек човечанства, човек љубави коЈи ни онра не мрзи кад зна зашта и кога' треба да мрзи. Човек коЈи у сво Јој великодушности увек са надом пружа рукс, преклиње оне »гвоздеие« и »велике«, богате и моћне преклиње гласом свих народа: Хоћемо да живимо даЈте нам мир! И при свем том Чапек гледа ствари у реалним озносима. Велики оптимиста.он се ипак не ваварава. Вештим потезим« разоткрива људе у њиховом друштвеном беочугу, маЈсторски одређуЈе психологиЈу друштвене припадности трудећи се да као човек отнрије увек човека. »Бела болест је друштвена болест«, велисе, у драми, »болестнашег доба.« Она превазилази појам медецинске терапиЈе, она својом симболиком лубоко задире у друштвени организам и захтева оабиљну социјално политичку терапију. Доктор Гален покушава да је остваринаука. Ои држп у своЈим рукама Једно моћно средство открио је тајну лечења ове друштвене научне болести ове губе која не штеди никога. Др. Гален хоће да спасе човечанство то је једини циљ а бела болест једино средство. II он се бори. Противу оних који под именом науке криЈу сву празнину своЈе научне свести и сву трулост своје људске савести. Противу оних који под одбраном народа и потребом државе гледаЈУ само себичаи лични престиж. Протнву оних за које губвтак хиљада живота значи само

»о- »статистика«' и прсјжт а с<« -vKiHirHMiioa-L'Ta, Др. Галеи одбија да лечи богат« ј и мочне. On би то учинио с? м0 пад - једним условом. Прекинути Пр0пз« водњу ратног материјала, обезбеf дити мир човечанству. Али ; -залуд. i Пред аргумеитом профита р me се ■ сви разлози. Фабринант Криг i е у ХВа . i ћен у колотечину прбизводње Криг) више није човек. Иако богат и м0 . - ћан у њему фабрикант, пргтЈадли. s ттво једне класе, побеђз'је. ’beroea f самосталност се губи. Kpm више i мије човек, ма колико би он . 0 хте0 - да буде, он је само капиталис га д е . - сет милиона — то је само от ч у П за « изгубллним човеком. Уаалудг н tj 0 . ; век хоће мир и живот а фаб 1Икант хоће профите. Пред немило .рп„ им . али племенитим великим о ,у Ж ј ем f Галена пада и челични мар шал , ,,Ја видим у рату победу, јУнаке", . узвикује маршал. „Ја видим смрт, мртве и Гањене, , болне али иеумољиве" одгова оа Др r Галећ. . И маршал који јуначкн водј, друге i у смрт пада најбедније пред CB0 j 0M , смрћу, пада онда када је иехцвдз,,. , рана и глајшалтоваиа руља КЛИ ц а . , јући ,.непобедивом“ мрашалу убија, ла у исти мах и његовог једин ог спа . , сиоца Др. Галена. Чапек је сликзј, свих оних бедних друштвених кари кат у ра чији су погледи на свет и ЖИВ от увек и једино везани уа на;у Ск ији обим својих личних интер., са за које је бела болест ,,дар божј и « ак0 убија конкуренте а проклетп во ак0 прети њему. Горућа мисао мира прожим ала ј е како публику тако и њеног на сцени г. Плаовића. Он је игра0 са дирљивим разумевањем, у>рећи се да вадовољи мисао писца к гк0 би надокнадио оно што је комад у режији и »под стицајем окол^остн, , изгубио. Разуме се да ty млс ги не . достаци, вештачки и грубо отин. нути комади живог тела cnoje. И ако немилосрдно нг,. асап . љен комад »Бела болест« ас ачине само уметнички већ и широк) к у Л . турни догађај за нашу публ нк у а специјално за онУ галерију i 0 j a са иајвећим разумепањем н иајвеКом захвалношћу зиа да прими с гс 0н0 што је прилог одбрани култуЈ,. сл0 . боде и мира. 1Маиапапввваваавев> ааввава Навав< Посећујте Позоригцгс! Не заворавихе да Мпл* хе 75°/ 0 повласх^.цс.

ЗА ВИШЕ РАДА У ПРАВНИЧКОМ ДЕБАТНОМ КЛУБУ

ШТА СМО УРАДИЛИ |0 Дебатнн клуб гфн Правиичком [а удружењу осцоган лецембра I'.t;i6 ■ v год. До данас прчнло је oi тога тачiio 16 месеци. Време је • гакако до■ 0 Iш.т>но да се iianpai n •'п.танс рада Је и да се iii њега цчнуну пот|еГ||ц ,д аак.Ђучци. Па 16 месецп одржано ј>- тачно - 0 15 састанака. Лко итуамемо 'i ме!И сеца распуста, до.тааи на 12 месеци ју рада Дебатног к.туба 15 одр-жаних састанака или просечн« I састанак ј а на нешто мање од I меееца. То је ј а прга чињеница иашег билаиса. g. Од 15 састанака Дебатног клуба. - и бц.ли су реферецти иа састанка ri'. 1И прО(|»есори, на 2 састанка докторану ди н асистенти. а на оста.тих 9 сту3. леити. Пт онога иадази да ejr се ре'И нае, студената појавл.ива.lll а . у Дебатном клубу проеечно на enaX ких 40 дана. То је Јруга чињеиица :а нашег биланса. а . Да вилимо број студената рефеra рената и учесника у дискуспји. Врој •у рефереиата износи око (на неким , е састанцима било је пише референата), ia а број учесника у дискусији износи _ просечно око 17 или укуино на сви j e ма састанцима око 91 (два састанка ia била су без дискусије). Зиачи да а . укупан број активних учеоника на ((< емстанцпмА Дебатног клуба износи 0- око 100 етудената. Несумњипо је 0 да је тај број знатно мањи (60 — 80 ј е студената) кад се зна да у дискусиX јама Дебатног клуба најчешће учеИ ствују иста лица. То је трећа чиње1И ница нашег биланса. j (( Врој слушалаца иа састаицима а . Дебатног клуба кретао се просечно ј е око 300—600 студеиата h.ih укупно j« на свима састанцима износи око 6750. То је четнрта чињеница нашег у. биланса. 0, Курс о националсоцијалистичкој ie Немачкој није завршеи. Анкета за 0- нсиитиваље села није још цостигла 'И заповољавајуће резултате. 27 октобра 1937 год. управа Дебатног клуба- постапилз је нове залатке: изучапање цојединих федералних система, задругарства, патим организовање курсева који би олакшали студирање нравних наука (курс прапне праксе, курс страие правне терминологије, курс стенографије, тргоначког књиговодства итд) Међутим од 27 октобра 1937 до 1 ai.’on"»nun ie тачно 5 «е,епи •г npniJUfj je iii'iuo меееци, а не впд се никако шта се конкретно учинил . То је пета чињеница нашсг и билДиса. То су чињешше! Да видимо шта оне говоре! р с ЗАШТО смо толико " УРАДИЛИ д Ирво. Чињеница да на сваки ме- н сец долази no једно предавање (за- т право, нешто више) казује да је број Д 1 нредапања и укупно и нросечно н недовољан. Нарочито је недовољан р тај број ако се узму у обзир оне ре- bi алне потребе данашњицс које за- п хтенају и од нас сне више јасности, п све гпше знања. Ово морамо призна111 поред игромних и ггбјективннх pi препрека на које смо токсм рада hi наилазили. Тешкоће су заиста ве- К лике, ми их сви знамо, али можемо ci л« рећи да смо учннилн све uno смо cj могли и под овим и онакним тешким ћ< околностима? ni Друго. Чињеница да смо се ми, еј студенти појапљивали са својим ре- bj фератима у Дебатном клубу сваких

iO дана проеечно указуј v на недом BObHocT иашега j)a;ia иа овоме 6 <ектору. Иесумњико је ла су npoi. leuiio наше гколности за рад пеj. обичио reiui.e ihjj.to често. не noа стоје ни ochoiiiii услогн за жигсп, п иесумњппо је и то да смо ми ради.тп, али јесмо лп доста ради.тп. јесмо .ш 0 ii под орим околностима \4iiiiii.tii .. сге што смо мог.тп ? п Трећс. Мињенпца ja је за 16 v.e-х сеци попојања Дебатног клчба у i K његовом jiaav актпгно \честгога.то ј е ( i,o 6d —7o студената указује па педовољност броја актпгпнх учесниj ка. Кад се зиа ,та реферисање, учеш-1 ће \ дмгкусији снакако цЈ,етпостанi. ља навесно геће познавање постаи.љенпх пптања, онда ое m горњег f . још угец мо;ке закључптп ре.татпвно и н просечно недовољап степец цознаi. ван.а ства|)и код *ас, студената. (Ово [а но зпачи спорити успехе постигпуте у‘ овом прапцс, нећ доказнватн, р. иот|)ебу постигнуће још еећнх успезј ха!> Па нпак, можемо ли рећи да м смо, п под оиаквнм степеном нашег научног и стручног развитка, учи■и нили све да број референата, учесm ника у дискусији буде већи? ;а Четврто. Чињеница да је иа саia станцима Дебатног клуба присуm ствовало на снима састанцима око 6750 студената јасно показује оје громни интервс правника, па и оста-10 лих студената, за свој Дебатни клуб. j, То је радосна чињеница коју сви 1». морамо поздравити. Али не само то! в . Ми је морамо колико је више могуће искористити. Ми мч>рамо тај интерес ia оправдати, ми га мој>змо задово,o љити, испуиити конкретиом п по-10 зитивном садржином и упутити једto ном активистичком смеру. Несум,r њиво је да смо то идо сада чинили. Да ли у довољној мери? Пето. Чин.еница да курсеви који *■* су предвиђени пре 5 месеци још нису la почели, да Др>ги после више од ro-13 дине дана још hhcv завршепи, да су I- Ј у прошлом семестру држана свега трп научна ре(ферата указује на извесну малансалоет ртла у Дебатномклубу у последње време. Cua-1 како да би се иза то могло наћи извесИ них конкретних разлога. Постагља се само питање да ли би ти разлози ' могли и оправдити ту малаксалост ’ коју ми спи јасно нримећујемо? ТРЕБА ВИШЕ РАДА Видели смо чињенице. Видели смо r и шта оне казују. ч Потребан је закључак: Више рада! » Објективие околности под којима v радимо су несумњиво тешке. Наш степен научне и стручне спреме још Г није довољно висок, Искуства и n традиција у оваквом ралу писмо 1 довољно имали и још их довољно с немамо. То је све јасно. Али иста и тако треба да нам буде јасно да у ч досадашњем раду Дебатног клуба т није било још довољно воље, а на- п рочито не колективног, организо- и ваног и планског рада. То треба 3; признати и ми то несумњиво сни К ПЈгазнајемо. н Како развити Још више вољу за 3 радом? Како учинити наш рад орга- ci низованим, масовним и планским? п Ко схвата важност изградње нас, 3( студената па културном илану, ко в; схвата задатак дебатног клуба, тај ће схватити тежину и значај ових Д питања, питања о којима несумњиво п вреди мислити и на чијехЈ решењу П вреди радити. ц|

Расић

Дебатни клуб студената филозофије

Већ је годину дана прошло од када је рођеиа самисао о формирању Дебатног клуба на Филозофском фактлтету. У раду на оствариван.у те замисли Централни одбор стручних удружења студената филозофије, наишао је на читав низ препрека које су углавиом биле чисто формалне правне природе. Наиме, поставило се питање на којн начин да се реализује Дебатни клуб: да ли као секција ЦОФ-а, да ли као секција коЈег стручног удружења папр. педагошко-филозофског или као посебно културног удружења студената филозофије. ПаЈзад након исцрпне анализе и свестране дискусије у сарадњи са г.г. професорима Филозофског факултета, а токође и с Правиога коначно је створен заједнички закључак да се оснуЈе „Дебатни клуб“ као погебно културно удружење студената филозофије. Правила су израђена и недапно су предана Ректорату na потврду. Сви су изгледп, према расположењу г. рсктора, а такође нг. Декапа филозофског фактлтета, да ће правила бити убрзо одобрена тако да ћс рад Дебатног клуба почети већ током овог летњег семестра. Према предвиђеним правплима Дебатни клуб he имати при. секције и то: I. Секцију за природио науке,

11. Секцију за књижевност и језике и 111. Секцнју за чисту филозофију и друштвене науке. Како је основнн задатак Дебатиог клуба да ради на стручно-научном н опште културном образовању и

усаершаиању студоната филозофир*, то су и перспекшве за његоп будуки рад невероватно богате н р&згранат* 1 . V току овог летњег семестра и у noјчетиу зимског његов he основнн задатак бити ла студенте фнлозофије i,ao будуКе просветне и научне раднике уведе у суштииу оссногних проблема прпролне и друштнене науке. а такоl)е и ниучне филозофије, да се узајамном днскусијом изгради јединстиен став црема суштини кризе савремене науке и проблему научиог. а с п.име и кслтурног наслеђа; треба да буде у центру дискусl|ја проблем шта ми као млада геиерација чнји је задатак усиајање, одбрана и усавршаиан.е науке. шта ми можемо критичкп разралнти и усвојити, и uiTa морамо као ненаучно и антннаучно одбацитн. V том погледу струке које се нроучавају на филозофском факултету су ненероиатно богате и п.loдоносне. Мин.еннца да ће у раду Дебатног клуба интензигно сараћивати cna стручна улружења Филозофског факултета је најбо.-ка гарантија да ће снако поједино питање битн обрађено с озбиљном научном висином н довол,ном стручношћу. Радом Дебатиог клуба уско специјално знање студената појединих филозофскнх група бнће употпуњено третирањем npoблема других струка, бпће такозаокругљено проширено н продубљено. Нарочито је напр. важно да ће проблеми модерне педагогпје и радне школе погтављ*‘ни иа дискусију у Дебатном клубу постати присту пачии свима студентима фнлозофије као будућим иаставницима што ће барем донекле заменити недостатак »Педагошког института« на Филозофском факултету. Зиачајно је такође да се подвуче, да је велики де» професора обећао најсвесрднију сарадњу што је још једна гаранција за успешаи и ефикасаи рад Дебатног клуба. Оснивање овог новог удружења значи један корак далл> у борби na квалитет стручне спремс научиих студената, значи један стопен ла.љо у планском освајан.у иауке и нашсг Драгоценог научног наслеђп.

Писмо из Прага Неколико речи о раду наших студената у Прагу

т Г.па tiaiua студеитсна удружења у Прагу у заједници са Цецтралним саиезом чехосјшпачних гтудената н ■ caneaot* *'viivrc«kx ctv'ckpt« '■ т саиесчЈм румунских студеаата у iipaгу, одржали су две другарске вечери студената Мале антанте. 11 марта одржано је Румунско а 1» марта Југослоиенско вече. Вечери су одржане у иеликој сали Прашког филоао(Ј)Ског факултета цод протекторатом министра прссгете Ч.С.Р. Вече је отворио колега ВасоннК у име спих студентских удружења. У говору је подвукао нарочити значај и важпост Мале Лнтанте по судбину иаших народа. потребу што јаче и тешње сарадње између држага Мале Лнтанте.. заслуге и значај Масарика и Бенеша за наш парод, за Ч.С.Р.. и њихоке општочогечанске заслуге. Затим је изложио стање југослооеиских студепата у Прагу, упознао присутие са стањем студената у земљи а нарочито се залржао н подвукао рад студеиата у Веогралу. Други говорник био је доцент г. Др. ајденрајх који је дао кратак преглед наше модерне лцтературе. После њега су на програму рецитације н проза од Крлеже, Јакоељсвића, Жупанчића итд. На крају је певачни хор Државне конзерваторије, под вођством нашег колегеОскара Данона, отпевао нсколик» наших народинх несама. Вече се претворило, на крају у манифестацију верности и оданостн Малој антанти. ОвоЈ другарсвоЈ вечери присуствовао Је и ректор Карловог уииверзвтета г. Др. Јан Главик.

Воја Драгутиновић - на странпутици

Војиолав Драгутиновић, познати издаЈица студентсног покрета, обЈавио је у издању неканве »библиотеке« *Нови хоризонт« Један чланак о »Стрампутицама у развоЈу једне литературе«. Свесни да се са људима Драгутиновићева кова (обичннм фразерима и беспринципиелним саботернма) не може водити теоретска дискусија, ми желнмо да упозоримо па ову брошуру као на пример покушаја да се конфузним вербалнзмом изppimi атак на гтварно културиа стремљења. Господа Деклић и Драгутнновић устаЈу против »интелектуалних кругова, који нису схватили чињеншо да се и ča паЈнапредниЈпх становишта... могу доносити догматска и Јелнообравна решења пли формуле коЈе као какап магичнн нључ успевају да отворе свака врата.« Тако

је, господо, »теоретичари« алочина! Ми нисмо схватили да је поаитиина наука и наука напрелних друштнених снага »непотпуна«, маколико ви трубили ла је треба »допунитн« и »исправити« вашом фразеологијом. Ми. напротив, знамо да се у току јелнога века развија и пшри, прекаљује у стварности борбе јелна свеобухватна иаука, наука најпе|.пх генијамсторпје човечанства* Ие госполо, није публика фнзичие сале »некултнвисана публнке«, пего је то публика која ево већ читав ии» година речју и лелом, пером и животима брани културу од вас и ваших послодаваца. То је публика која, као иаролна узланпца, чува иајвише и најсветлије културне тековше н учествује у стгаран,у савремсне културе. И ви бисте боље уралилм када не бисте диралн у ту публику. М. Д.

4

Власник и уредкик Богдан Fleumh, Хаџи Ђерина број 18, _ Штампарија >Планета«, Сретена Ил. Обрадови*а, Добрачина 55, Београд

СТУДЕНТ”

Број 13