Student

УПO3НАЈМO НАШЕ СЕЛО

Како ћемо летос да испитујемо село

Иницијативом стручних студентских удружења, студенти Београдског универзитета кренуће и ове годнне, предсо| ферија, на испитивање села. Испитивање ће се вршити помоћу нарочитих упитника који ће бити достављени свакоме ко се обрати на Студентско правничко друштво (Одбор за испитивање села), Београд, Правни факултет. Нема сумње да ће овим својим радом студенти много допринети не оамо томе да се наше село што бољв упозна, већ ће својим еланом и акдијом нз том пољу рада заинтересовати јавност и надлежне да се што озбиљније заинтересују проблемом упознавања нашег села. Код нас се додуше много говори и пише о селу. Готово на сваком кораку. Ипак уза све то село је за нас још увек непознаница. То је зато, Јер се нашем селу готово никад није приступало са жел»ом да оно буде пре овега научно, објективно, и поштено испитано, да се најпре тачно виде сви проблеми који га муче, па да се тек онда на оснбву објективног сазнања приступи подизању сел»ачке економије. Напротив, код нас се доносе сасвим произвољни закључци о стању нашег села, а с тим у вези спроводи се и једна аграрна политика чије последице осећа не само сељак него и.чнтава земл>а. Својим прошлогодишњим испитивањем села које настављају ове године, београдски студенти су бесумње узели на се)бе један тежак посао. Тежак посао зато јер захтева стрппљење, и организовани напорни рад- Зато су они свесни да сами са својим снагама не могу том послу да даду карактер једног коначког, потпуно успелог рада. Међутим, они су ■свеени нечег другог. Свесни Су. да ће својом иницијативом уминити све да се досадашња деиимична акција на испитнвању нашег села коЈу сада расцепкано покаткад врше разне установе у нашој зе(мл»н, координира у једну јединствену сложну акцију, која треба да буде наставак и продужење традиције коју је Михајло Аврамовић засновао у предратнОј Србији. С обзироц на скучене могућности према огромном послу који претстоји, испитивање села које ће вршити београдски студенти имаће више карактер анкете не*го ли неког статистнчког проучавања. Ипак ова анкета неминовно ће бацити светло на нове проблеблеме који су последица великих промена које је селу наметнула аграрна криза. Ти проблеми биће несумњиводобра сугесгија и мораће се( узети у обзир код идућег државног пописа. Начин испитивања биће комбинован. Испитиваће се, наиме, цело село као економска једикка и једно сељачко газдинство. Изучавање села треба да нам покаже поседовне односе између појединих сељачких група, затим односе између сеоске и градске економије. Изучавање( једног газдинства показаће нам, пак унутрашњу структуру једног сељачког поседа. Ми ћемо на таЈ начин видети у коликој мери је самодовољност или производња за тржишге (новчаност) карактеристи појединог типа газдинства. Да 6и испитивање текло онако како треба, потребно је обратити пажњу на неколико ствари. У првом реду колеге који имају упитнике треба да своју акци<Ју прошире на што више места и да популаришу њен значај. Затим треба да се угтитником исправно служа. То није само питање савесности већ уједно и питање такта и способности сналажења. Они који су познати и који су родом из неког села лакше ће проћи. Дашљацима саветујемо да граже препоруку било од учитеља, свештеника или другог ког Јавног радника који у дотичном селу дуго година живи, и културно дела, а кога сељаци цене и поштују. Људи политичког кова нису згодии за ову акцију, јер стварајући добру вољу с јед-

не производе неповерење с друге Iстране. У сваком случају, самим сељацима, који ће давати податке, потребно је приказати прави карактер и циљ нашег испитивања. Јер, у противном они ће бити неповерљиви, и није искључено да ће помислити на порезу или какве друтеј дажбине. Треба им објаснити да се циљ нашег испитивања састоЈИ у томе да добијемо праву слику и право стање нашег села. Изналажење правог економског стања нашег села може селу самода користи, пошто ће се у првом реду затворити уста разним самозванцима који стварајући произвољне закључке о нашој сељачкој економији, проповедаЈу ову или ону аграрну политику која би свима донела користи само не) оељаку. Напротив, познате чињенице даће акцији на подизању нашег села сасвим друти и оигурни основ, даће јој директиве у јасном и одређеном правцу. Проучено село не дозвољава никаква лутања у решавању проблема из области аграрне економије. Ооим на сељаке, студенти ће се обраћати покаткад и на власти. Они ће нарочито конзултовати катастарске и пореске управе да би видели да ли се подаци о поседовним односима утлавном слажу са подацима добивени мод сел»ака.

Осим тога, могу се обрати ги и на пољопривредне референте који ће им дати податке о томе које су пољопривредне културе заступљене у поједином срезу. Савесност при проучавању је врло важан фактор, јер она условљава у крајњој линији та«slност добивених одговора. Зато препоручујемо колегама, ако нису оигурни у тачносг појединог одговора да га рађе не стављају. Исто тако их упозоруЈемо да се држе свих упута који су дати у упитнику, а нарочито да пазе на то, да спроведу јединство мера, што је врло важно код сређивања материјала. Бесумње, акција на испитивању села је првенствено један научни посао. Али то није само један сухопарни научни рад. Испитивање села је и један практични рад. И то не само за онога који испитује, већ и за средину коју испитуЈв. Испитивач ће упознати не само село као изоловану јединку, већ ће уједно видети све оне друштвене и економске снаге које везујући село и град, мењају патријархалну сеоску средину прилагођУјући је градској еконо<мији. Својим испитивањем, он неЉе користити само себи и својој научноЈ изградњи, већ ће помоћи и село и сељака: први предуслов за рад на једном одређеноад пољу је упознати го поље да би се могло исправно поступати и радити. Зато, колеге и колегинице, преко ферија доиста неможемо замислити кориснији и лепши посао него ли испитивање се(ла.

Научно испитивање села

У последње време осећа се и код нас ове ввће интересовање за село и његов живхжг. Потпуно је тачно да је овај порасг интересовања по. стао нарочито од времена, када је криза овојим таласима јаче запљуснуда нашу иародну, а нарочито сеоску цривреду. Тешкопе које су настале у животу на селу, одразиле су се на цело наше друштво”. У толико је више разумљиво што се код нас, у једној претежно поллпривредној звмљи, село почиње да испитује, упознаје. Истина, мотнви су врло разнолики: мање тежња да се упознају објективно стање села и оне динамичке снаге хоје на њега делују, а више жеља да се село упозна по једном утврђеном диљу који стоји у служби нехом пркватном интересу. Стога и резултати тих испитивања нису били, највећим делом, научни и нису дали тачну ше сеоске стварностн и оних моторних снага које на ту и такву стварност утичу. ШТА ЈЕ СЕЛО? Да би се приступило проучавању, исгштивању села, мора се, на првом месту, знати: шта је село? Је ли то једна стална, непокретна, статичка категорија, ван друштва, без везе са њиме? Село је једна променљива, покретна, друштвено историока категорија, која се налази у друштву и са њиме заједно мења. Оно је једна спецнфнчна форма људског насеља. у најстаријем времену, село је било облик насељавања крвних породичних група. Са прелазом из производње за породицу, за кућу на производњу за тржиште, оно мења свој карактер: шири се и све више увлачи у друштво. Капитализам је тај који у потпуности интегрира село у друштво: последњи технички преображаји у пољопривреди мењају из основе и целокупно село. „Пољолривреда постаје, не више сићушна, разбацана производња са огромннм разликама у погледу количине и каквоће, са огромним тртћењем вредности и на непродуктивне циљеве, већ готово индустријализовака производња”. Село данашњице, сложено и диференцирано, увучено у потпуности у комплексност целокупног друштва, огромно се разликује ,и по форми и по садржају од простог и јединственог села, насеља породичних крвних група. Јасно се види да се село мен>а, да подлеже општим закзннма друштвеног развитка и да према томе, ако желимо да га упознамо, мора да знамо да је оно једна дру* штвена, историска категорија. ШТА ИСПИТИВАТИ? На другом месту морамо конкретно одредити осное испитивању села. Да ли ће то бити сеоски фолклор? Можда сеоска психа, празноверја, релилцја. Соцнјална организација

села: разне задруге итд. Правни о6нчај.и. Чисто еаоонамска оргаииза ццја. Неl Само жлнтивање овн> сграиа сеоског живота, недаје нам ни јасну ни тачну слику његов<ЈГ живота, а још нам мање указује ш динамичке снаге које на село утичу. И онај мали броЈ испитивања села, вршен код нас, није могао да да неке задовољавајуће резултате, јер је сама основа истштивању погрешно изабрана. Стога је неопходно потребно знати шта треба нарочито иопитати да би се добио „кључ” за разумевање села и. његовог живота. Несумњиво је да се тај „кључ” налази у познавању социјалне структуре села. Упознати социјалну структуру села то је основни предмет испитивања села. Реч је дакле о социјалним односнма људи на селу и о оним факторима који те односе условљавају. У крајњој линији, то су увек економски фактори, који никад нису једини, али увек основни. ЦИЉ ИСПИТИВАЊА Говорили смо о селу и шта треба да буде основ његовог испитивања. Да аиднмо циљ исгштивања села, јер без циља нема ни успешног испитивања. Имати циљ, значи знати шта се жели испитивањем постићи. Исгаггивати село не значи само скупљати материјал о селу. Саме чињенице не казују ништа. Потребан је човек који ће чињенице средити, систематизовати и из њих нзводити закључке. Како је то могуће, ако се не зна конкретно шта се хоће, ако се нема један одређени и то правилно одређеии циљ. А цил> је да утврднмо динамнчки, потенцијални развитак села, да утврднмо улогу и положај села у друштву и да укажемо на даље тенденције његовог развит. ка, увек у односу пр&ма друштву. Мислимо да није готребно подвлачити огромну практичну важност овога! Само постављање једном питања то ће јасно показати: може ли се радити на селу, у омислу друштвеног прогреса, ако се оно не позна? НАЧИН ИСПИТИВАЊа Начин нспитивања села треба да је адекватан циљу. А циљ је упознати динамику села. Стога и начии исшггивања мора да дЗ ту дннамику. То не може статистнка. Она посматра ствари квалитатнвно, у пресеку. Даје бројчане вредности. Онв је статистика: даје слику села и више ништа. А нама није потребиасамо мртва слика, укочени пресек села. Ми хоћемо да ввдимо село у његовом луном развоју, покрегу, динамици, у вези са читавим друштвом. То нам може дати само аикетв и то правилно вођена анкета. Она приказује људе, живе људе, њихове друштвене односе у мењању, покрету. Она је динамичка и квали-

тапивна: показује односе људи у .чроизводњи и начин на који се производи деле. Не треба закључити да се статистика и анкета искључују. Налротив, постоји надопуњавање: анкета објашњава резултате статистика, статистика погврђује резултате анкете. Разуме се, увекпод претпоставком да су и анкета и статистика правилне и тачне. ВРЕДНОСТ РЕЗУЛТАТА Ако је циљ испитивања правилно постављен, ако је метод саобразан циљу, тј. у тесној вези са предметом испитивања, онда резултати (испустићемо за сада један фактор) мора да буду научни. А научни с> онда, када постижу свој цил>, када дају, не само објективну слику стања села, већ и кад пруже могућност за објективно сазнање оних динамичких друштвених снага које на развој села делују. Разуме се да ову објективност не смемо да схватимо апсолутно. Никад ми апсолутно сбјективно не можемо испитати село. Тешкоће су и овде огромие и разнолике и у њих не мислимо да улазимо. Желимо само да нагласимода је резултат једног истштивања села у толико више научан, у колико више да објективно слику ствари и > колико тачније одреди линије даљег развоја. ВАЖНОСТ ИСПИТИБАЧА Ислустили смо једну ствар и то врло важну. Бићемо конкр>етни! Предузето је једно испитивање. Циљ испитнвањг и метод прав.инц, упитник за испитивање одличак. Ме»ђутим, ипак резултати нису најповољиији, а често и сасвим нетачни. Од куда то? Поред оних који покрећу испитивање, који му одређу* ју циљ и метод, постоје и они који то испитивање конкретно на терен> врше. То су испитквачи. Не чодити рачуна о њима, и њиховом познавању материје коју ишитују, о њиховој савесности, вредноћи итд. било би сасвим погрешно. Јер у највећези броју случајева, за уопех или неушех једног исгттивања, одлучан је испитивач. КАКАВ ТРЕБА ДА БУДЕ ИСПИТИВАЧ? Шта ишитивач мора да има да би испитивање правилио вршио?

Прво, он мора да има познавање техннке посла. /Без ње„ то није потребно подвлачити, испитивање је немогуће. Друго, испитнвач мора да има веће познавање проблема које испитује. Он није грамофонска плоча хоја прима отиске свих гласова, већ човек који тачно зна отиске којих гласова има да прими. Он мора да зна да одвоји битно од небитног, просечно од- изузетног. Оа мора да објашњава питања која поставл>а, да контролише правилност одговора итд. Све то заиста није лако и претпоставља и познавање

технике и проблема које испитује. У противном, успех његовог испитивања своди се на случај, што тично најчешће на нулу, И треће, потребна је свест и волл испитивача да испитивање савесно уради. Јер само знање испитивзња, без свести о потреби да се и сами потпуно ангажују у испитивању, без воље да се испитивање успешно заврши, није довољно за успех самог испитивања. Овај фактор овести, вол>е необично је важан и ми желимо да га лодвучемо!

Ранхо Симнћ

Изјава др. Михаила Константиновића

Аутономија Универзитета и његова независност од политичких режима који се смењују, прокламована уставом иорганизована законом, је неопход на потреба за његов правилан рад. Она код нас није никад озбиљно стављана у питање. Под режимом т. зв. диктатуре она је код нас појачана и проширена. Она данас постоји у свима државама у којима се макар и у најмањој мери поштује слобода науке. Само у тоталитарним режимима, у којима је ове подређено једној вољи, она није у складу са основама режима, те је тамо у већој или мањој мери ограничена. Ван тих режима не може се наЈћи ни један озбиљан аргумент против аутономије универзитета. Кад се ипак говори против аутономије Универзитета, и онога што се тобоже ради незаконито под окриљем те аутономије, то може бити предзнак намераваних промена, далекосежннјих и дубљих од укидања тс аутономије, *и којс се неће тицати само науке и више наставе. Тада аутономија Универзитета престаје бити питање које интересује директно само сту.двнта и професора и постаје ствар свих слободних грађана. У раду студената на Универзитету за последње две године најмање се може наћи неки аргумент против аутономије универзитета. Сви они који познају живот и рад наше академске омладине и прате њену еволуцију, знају колике је значајне напретке она направила у више лраваца. Оно што одликује данашњу омладину, то је озбиљност и разборитост, а

то су одлике којс управо и захтевају тешки проблеми које живот пред њу ставља. Може се слободно тврдити да су раније генерације студената имале много лакши живот и биле стављене пред малобројнија и лакша питања. Најважнија задаћа предратних генерација било је национално ослобођење. Данашња омладина, поред многих друтих питања, која успешно решава има пред собом не мање тешку задаћу: одбрану извојеване националне слободе. Начин на који она ради у школи, у својим економ. оргаиизацијама, стручним удружењима, на решавању питања која је интересују, и цео њен живот не дају места никаквој сумњи, да ће она и ту своју задаћу умети да испуни како треба. Патриотизам није више ничији монопол.

Др. М. Константиновић

»САМОПОМОЋ«

некад и сад

Предратна удружења на нашем Универаитету имала су у првом реду за циљ да међу омладином шире идеју националног ослобођења, што је значило, да сваки народ има право да се слободнО развија, да жјиви слободним и самосталним животом. Послератна удружења међутим уколи‘Ш постоје имају научни- и }<ултурни цил>. Економски организације до 1931 год. не постоје. Да би се сиромашним студентима омогућио масовни гриступ на Универзитет, да би се помогло онима који немају натеријалних средстава за стуи омогућило да зараде нинимум средстава који потре(ан за стан и храну, плаћање пакса и школарина оснива се 1931 г- прва студентска ор(анизација за рад н штедњу, .Самопомоћ’. Касније, 1934, |»снива се и Општа студ. менза. Прије рата, а и послије ра•а до оснивања поменутих ор»анизација, студенти су мораш да раде најтеже и најпрља»ије послове, само да би доврцили студије. Даноноћно по:луживање београдских богагаша за стан у кујни или подруму и биједну храну, није била ријетка појава. Онај дио студената који није могао ни го наћи, гладовао је, спавао по парковима, по новом гробљу и перифериским шупама. Старије генерације причају да ,је било случајева да су се стујденти до понижавања удвара|ли богаташким служавкама, само да бн им ове кришом од својих госпођа оставиле, негде на уговореном мјесту, који ј„грош” или последње, мршаве остатке ручка и вечере. Живећи под таквим околностима, студенти су били препуштени биједи, глади и тешким болестима. Са оснивањем „Самопомоћи” животне прилике и дух студената се увелико мијењају. Дух „Самопомоћи” и колективног рада нривлачи студенте. Све оно што је за рад постаје чланом Задруге. И професори су чланови. Они помажу „Самопомоћ” морално и материјалцо. Управа „Самопомоћи” је гастављена из два дијела: професорског и студентског. По

Р. Лекић

своме карактеру и активности чланова „Самопомоћ” претставља праву студенгску радионицу. При -њој се још одмах, прве године, оснива млекарска секција, која купује млијеко, прерађује у путер, и сир, разноси по граду продаје. Прве године на разношењу млијека налазе зараде 150 сиромашних студената. Други, неупослени дио, преко Задруге налази инструкције. Посао није лак. Треба устајати прије пет сати сваког зимског јутра, без знмског капута, и голих руку носити канту од преко 20 литара млијека и разносити муштеријама. Крајем мјесеца треба поћи у инкасо; каткада, прогутати од муштерије и коју увреду и не инкасирати ни динара. Али то није све. Поред давања могућности да се заради минимум * средстава за стан, храну и таксе, „Самопомоћ” има још једну добру страну. Њени чланбви уколико радом ступају у везу са стварним животом, утолико прије долазе до свијести о свом положају, о улози и дужности да треба учинити све да се на Универзитету створе бољи услови студирања. 1934 год с оснивањем Опште студенгско мензе, задруга „Самопомоћ” нма знатно мањи број запослених студенатаФизички слабији студенти за које је продаја млијека тежак и по здравље опасан посао налазе уточишта у Мензи. Од продаваца млијека постају келнери, који раде сваки трећи или четврти дан, и за то добијају бесплатну храну. Још касније, с јачањел студентског покрета, са снижењем испитних такса и школарина, с приступањем рјешењу студентских горућих животних питања, с постизањем студентског јединства и најискреније сарадње с гт. професорима, тај број још више опада. 1936 број чланова је порастао, али број

продаваца млијека се спустио ишод 40, док данас, с остварен>ем реорганизације Потлорног фонда за помагање сиромашних студената и његовим правилним функционисањем, другим ријечима, с ријешењем проблема исхране и овај број је знатно опао. У току ове године у мљекарској секцији је радило испод 20 студената. Продаја млијека је постала нерентабилна ствар, па је ту недавно секција ликвидирана. Али није ликвидирана и Задруга. Она је производ дугогодишње бсрбе неколиких студентских генерација. Она је наша. Она има своју будућност. Ваља споменути, да је при задрузи остала продавн«ца књига. У продавници раде свега три студента, али она не постоји само ради њих тројице. већ ради свих студената: да купује књиге и учила, и да их студентима продаје по најнижој цени. На тај начин, она онемогућава препродавцима нечлановима Задруге, да двоструко пљачкају студенте: оне код којих купују и оне којииа продају. Убудуће, „Самопомоћ” Ке проширити рад продавнице тиме, што ће добавити штампарију за умножавање и литографисање табака, уџбеника и репетиторија за све факултете. Управа „Самопомоћи” Ке се потрудити да од гг. професора издејствује право на штампање њихових предавања, и на тај начин онемогућити књижарским предузећима да једну књижицучЈЗ кривичног права, од непуних 100 страна, продају студентима по 80 дин.

ВОКАЛНИ КОНЦЕРТ СТУДЕНТА МУЗИКЕ ЗАХИДА НАЛИЋА

Студент мунике и питомац Београдског Гајрета Захид Налић олржао је у Гајретовим просторијама у суботу 4 јуна своје о»огодишн.с Вече арија и песама. На томе су вечеру били заступљени како наши тако и страни композитори: Шуберт, Брамс.скарлати, Чајконски, Мокран.ац, Бинички и др. и бнлн врло лепо пнтерпретираан од нашег младог тенористе.

4

„СТУДЕНГ

Број 15-16-17