Student

ШТА ДА СТУДИРАМ...

Драгп паши другом, завришли сте матуру. Свршили апе огроман и тежах посао. Осетили сте се с много права попосии и задовољни. Учидели сте да матура не значи завршавање једног осмогодишњег рада него оча значи чов пут. она значи пут слпбодном и самостп.том животу савременом мсивоту високошколца. Док сте још били у осмом разреду, у сеими вама будила се племенита жеља за јсдан сдређени позив у животу. Свп сте ви још у раиој младоапи донекле нашли и одредили себи дужности у друштву, и сп пуно елана, младалачког полета спремали се на Утвгрзитет. Миоги се од вас, пролазећи крпз више разреде средњих школа, чврсто одлучио да студира техиику да будс лекар,.да сврши за професора. Али све те велике и племеиите иаде и иастојања, вас, свршеиих матуранагпа. понекад се не ди оствариле, јер није било ни са које стране бодрења, искрене помоћи да остварите свој животни илан, није вам нико довољио говорио што значе сви ти напори младпсти, да постаиете лскари, агронсми, тсхничари, и т. д. Јест, много се пута говорило, вама, м.годим матураипшма како је овај или онај факултет скмп, како су на њему наставп и испити тешки, и како ви треба да узмете само онај студиј који ће вас што прије до хлеба довссти. Па и ви, размишљајући сами долазили сте до таквих закључака. И ако сте се осјећали способии за један студиј, и ако сте имали веру у себе, животна збига вас је колебала, утицали су на вас, говорећи вам о скупоћи студија, о тегоби живота на Унивгрзитету. Размишљали сте. Питали сте сами себе, да ли да уложимо све своје младалачке снаге и да борећи се са свим тим незгодама, започиете жељни посао. Понеки се поколсбао и сломио, али већина се одлучила за овај други пут, пут којим живи и развија се иаш Универзитет. Узмицање и колебање од животне борбе на Универзитету, бојазан да се одлучите за оно што воште и за чим тежите, разумљива је тим sише, што је живот кроз средњу гиколу коштао много моралног и материјалног труда. Мислили сте да је Универзитет, као школа, где ће те се стручно оспособити, где ће те одредити правац живота и своје дужности у друштву да он као такав тражи много више од вас материјалиог и моралног пожртвовања. Јесте наши млади другови, гпако се могло мислити и закључивати посматрајући и гледајући иа Универзитет из средњошкогске проспективе неспознавши и иеосетивиш нагиу студентску заједницу { и нашу организованост. У гимназији, где је сваки човек био препуштен самом ссби и водио бригу за своје животне потребе, сам без ишре и организоване другарске помоћи, сада ти млади друже, када долазиш на Утгверзитет, постајеш члан наше заједнице, постајеш саставнн део њен, постајеш предмет њених брига. Организовани наш студентски живот кроз нагиа стручна удружења, економска и културна, обезбеђују ти пристојан жцвот студента омогућују ти да дођвш до јефтине ' књиге, хроне и стана. Преко нагиих стручнихудружења, Погипорног фонда, менза и домова, кроз нашу снажну студентску заједнииу бићеш у могућности да оствариш своја племенита настојања да на време свршши студије, да одаберет онај факултет који највише желиш и да стручно оспособљен и културно изграђен вратиш се своме крају, свом народу који ћете као таквог радосно дочекати. Зато ми ваши старији другови, пружајући вам братску руку, жељно очекујемо ваш долазак на Универзитет. Радосни смо што ће се наша студентсџа заједница освежити и оснажити вшам младамчким еланом ч што ћете бити нови градитељи СФцбшггског омладинског живота, нови градитељи сретније буЈујигости омладине и народа. Велика је дужност нас ваших иааријих другова да вам први проговоримо о нашој школи Универзитету да вам први кажемо значај појединог студија и могућности школовања. Дужност нбм је да вам први одговоримо на еагие велико животно питање: Шта ћу студирати?

Медицина?

Код нас плада мишљење да је медицински студиј тежак, да не може свако студирати медицину, да не може свако органски поднети и прилагодити се раду у болници, клиникама, операцијама итд. Такво мивлада и у ђачким редовима, па многи од паших младих матураната тако мисле. Отуда није случај да из наших већих градова дође на Медицински факултет тек једно-двоје или троје. Али, ие треба се томе нимало чудити. Такво схватање медицинских ■студија лошло је као носледица слабе ћли сцоро никакве обраде предмета из цодручја природних наука слћбог проучавања зоологије, анатомије човека и уопште увођења младог нараштаја у природне науке. Да је наша средњошколска настава посветцла више пажње природним наука ма створила би се велика наклоност према медицини, ветерини, биологији, и др. Сем тога, ђади не виде и довољно не осећају социјалну улогу лекара, његову неопходност за Друштво. Они се у младости не упознају с улогом здравствених установа, лред иима се не распетљавају у довољној мери крупни здравствени проблеми. Наш средњошколац је пренатрпан градивом (три језика, историја, математика.веронаука итд), што у великој мери онемогућава развијање икаквог научиог смисла за поједине студије. Зато млади матуранти одгојени једнострано одабирају студије не руиоводећи се потребама становништва свога краја за овај или онај позив, него више личним околностима, створеним радом на појединим предметима кроз гимназију. Овај ретки избор медицинских студија од стране наших матураната може се објаснити још и тиме, што се медицински студиј схвата још и данас као пајскупљи. Мисли се по старом, када су на медицинске факултете долазили већином иму),ии студенти. И у томе сс данас преторава. Данаг пашМеднцлнски факултет има B—9 стотина студената. Од тога броја бг.% њих ие плаћа школарину и упис у први семестар. Други и трећи семестар с вјежбама не стоји

више од 200 динара. Једини су стан и храна који нешто више коштају. Храну добијају медицинари у својој мензи за 300 динара. Стан, храну и остало студенти још добију и у Дому Студената, Гајретовом Дому и Дому Студенткиња, уз прилично малу суму. Ово износимо, ми, садањи студенти медиципе, пред наше матуранте да би код н.их колико-толико отклонили ове- створене ааблуде, и да би их најбол>е обавестили о материјалним издацима и аначају Медицииских студија код нас. Иаш Медицински факултет иако млад, стоји у теоријском погледу на доста видном степену. Практични рад на студијама ннје снолини колики би требао да буде. То Ке се вероватно ових година употпунити. На Медицинском факултету има професора - научника светског гласа. Сем тога Факултет има велики број врло лепих зграда - - клиника, института, предаваоница, које нимало не заостају ни за оним у Бсчу. Сваком нашем студенту медицине пружа се најбоља прилика да се добро спреми за свој позив у својој земљи и да се што боље стручно усаврши. Ово све мора имати млади матурант на уму када долази на студије Све ове олакшавајуће околности морају се везати са тешким здравствеиим станлм у нашој земљи, са стварцом потребом већег броја лекара у нашој земљи, односно у свим њеним крајевима. ЈБубав и нашор за свршавањем медицинских студија треба дубоко везаги у сиојој луши за сву страшну здравствену пустош наших села и варошица. Пе треба потребу за љекарима у нашој земљи гледати кроз вештачке паочари, кроз повремени слаб материјални положај лекара, него боре).и,се против протурених теорија о тобожо волином броју лекара у градогима, треба похађати Медицински факулгет у што већем броју, а парочито из оиих крајева где то диктују потребе становништва. У то име, ми поздрављамо Младе мезицинаре и кличемо нм; »Добро нам дошли, ви млади другови, на срећу народа и своје задовољство.«

Проф Г. д.р Илија Ђуричић о Ветеринарском факултету

Господин др. Илија "Буричић, редовии професор физиологије на нашем Ветеринарском факултету, био је љубазан да за читаоце нашег листа одговори на следећа питања: Какви су услови рада' на нашсм Встеринарском факултету? Наш факултет завршава ових дана другу годину свог школског рада. Иако немг.мо својих сопствених зграда, могу слободно рећи да је настава за прве две године сада лотпуно обезбеђена. Захваљујући гостопримству Медицинског факултета, предавања и из свих предмета прве године обављају се под сасвим добрим условима. Х' првој години студија наши ветеринари раде биологију, физику, хемију заједно с медицинарима, а из ботаиике и зоологије имају засебна предавазва. Било је много тешкоћа око наставе из анатомије, али су са« да преброђене уређењем засебне бараке за провизорни Анатомски ннститут, који је сада довољио снаодевен материјалом, тако да ће од почетка наредне школске године моћи потпуно одгова!рати потреба ма наставе. У другој школској годшш настава из физиологије, хнстолопије и паразитологије обавл>а се сасвим нормално. У четвртом семестру понсла је настава из интерие пропедевтике. Мада још не постоји засебна клиннка за ову дисцпплину, отварањем амбуланте и колаборацијом с Министарством војске и морнарице, кто и са ветв?lКlнарс«нм установз.ма Београдске општине, насгава из овог предмета води се доста успгшно. Како сте задовољни са студсн тима?.. Пошто се мој гтрсдмет (фнзиологија) предаје у другој години, још не познајем довољно студенте прве године, те ћу вам сада говоритн само о првој генерацији наших сту дената ветерине. Њихов рад пратљч две године. Једна трећина од њих је за сваку похвалу, ннтелигентни и вредни они су постигли врло леп уопех и уверен сам да ће служити за понос нашој школи. Друга трећииа је добра у истини добра, али би могла бити још знатно боља. Са нешто више истрајности у послу постигли би још бољи успех. Најзад у трећу групу убрајам оне који супоказали недовољан успех. Морам признати да је добар део њих сасвим сиромашан, без икаквих средстава за живот, те својим ваишколоким радом мрра обезбеђивати ми-

нимум средстава за егзистенцију. Услед тога иередовно посећују предавања и верујем да је то разлог за слаби успех. Уопште узевши, прва генерација студеиата ветерине је добра. Њихов задатак је врло тежак, јер раде »1 под најтежим околностима, крчећи пут наредним генерацијама, али њима припада не мала част да заједно са нама, њиховим професорима, суделују у стварању нашег Ветеринарског факултета. Какви су изгледи за студентс који ће се на јесен уписати на Вегеринарски факултет? За трећу геиерацију наших студената ветерине услови за рад биће сасвим добри. Као што сам рсжао, прилике за рад у прве две школске године потпуно су обезбеђене, а ја сам уверен, да ће, док они стигну до клиничких студија, већ бити изграђене и уређене нове модерне ветеринарске клинике. Које су најглавније потребе нашег Ветеринарског факултета? Најпреча потреба нашег младог факултета јесте изградња Сопствених института и клиника. У Бсограду ми уопште немамо ки грађанске ни војне модерне марвене болнице, ИзградњоlМ ветерlи.нарс'Ког факултета многим ветерииарима пружиће се могућност стручног и научног усавршавања, а прнзучавањем особина и животних услова наших домаћих животиња много ће се учинити за напредак иашег сточарства. Какви су изгледи за живат будућих ветеринара? Ретко је да која професија тако оскудева у стручњацима као што је случај са нашим ветеринарима. Навешћу само два примера: 1) по службеној статистици код нас има укупио 700 ветеринара, од ксјк\ су 440 државиих а остали општччски, ■l;амоутгравни н приватни. Нзјвсћи број тих ветеринара је у ссвсрним, „пречанским” крајевима, док нааш јужни крајеви немају ни по једно* ветеринара у сваком срезу. 2) Државно добро „Беље” има неколико хиљада грла стоке, дванаесг адчинистративних одељака, своју железницу и засебну сточну кланицу. а запослен је само једаи једини ветеринар. Таквих примера има безброј. Дакле, о хилерпродукцији ветеринара у нашој земљи не може бити ни говора, бар не у догледном времеиу. Биће дакле пуно посла за сггремне и вредне ветерпнаре.

Агрономија?

Када се студенту или студснткин.и постави питање шта студира и добије одговор: агрономнју, обично се претпоставља да је тај младић богат тј. има неко имање, или јв сељачии син а девоЈци се само иронично насмије и још помисли, дошла је на опај факултет да се шТо пре уда, јер откуд је агрономија за девојке? Од свих ових претпоставки једиа је само тачна да су студенти агрономије ве»>ином сељачки синови Ти младићи и девојке су целог свог младог живота гледали своје рбдитље колико руда улажу у парче своЈе земље, коликосе муче да би обеабедили хлеб својој породици и себи, зато су дошли на агрономију да науче у пољопривреди оно што жихови очеви не анају и да им тим својим знањем, рационалним вођен.ем газдинства, рационалном ноделом ра,ча и рационалним примен.иван>ем сних средстава којим располажу .олакшају бар тсшки рад свбјнх родитеља и донеклс економски полсжај ако већ немогу у цолости. Али ово бц били досто егоистнчпи улроцИ који су побудили младе љу.ле да дођу на агрономију. И сељачки синови и сви остали дошли су на агрономију још из лругих племенитијих побуда. Ми на агроиомији добцјамо једно широко опште опразочање, иарочито у цосматрању прииреле уопште, а знамо колико рациопална и оргаиизоваиа привреда врши утицај на поГ...л.шан.е економског слања баш оних који учествују у тој црипредц. Да бисмо имали рациоиалну и орглнизоl аиу нривроду морамо културцо цолићи припредццка нарочцто поЈвоприпредпина нашег сгљака. То куЈ.т\рцо подиаање, проссећииап.с сељака пајбољ»> може пршити агроном и треба да му је јепно од црних дужиогти. Агроиом има и услове аа то. Кађ срески рефсренл врло је близак се-

љаку, стално је са њиму контакту, и показујући овоме како ће ла обделава земљу и води своје газдинство, упућујући га да ли боље да рали овако или онако, приморапа га да размишл.а и о узрог,има који условљавају ову или ону појаву у самом газдинству, шири н.егове видпке п°диже његов кулгурни ниво. Ио неморамо ми бити срески ре(ј>еренти па да помажемо нашег сељака, спецнјализирајући се за биљну или сточну произгодњу, ми стално тражимо начинада преко својих лабораториских радова у огледним станвцама, пронађемо средсткоаа оузбиЈање разннх биљних или сточиих штеточина а тиме чинимо то да смаи.ујемо огромне штете, које напг «љак трпи од тих штеточина. Као профегори домаћинокпх школа учимо сеоску жену на рацжшално вођенл до.мзћинства а уједно јс нросвећујемо, привикавамп је да кроз свој рнд увиди и опа са.ма |» п .сн друг ,у жинолу ссл.ак, да <>и;. цгт. т>>лико доц|)|||к>ги зајс.лницп као \,ушкарац, ла њсна нредност нијг иишта слабија од његових. Ово агроном даје сељаку, дајс ономс којн претставља нијвећи део нашег парода, ономе који носсћи сав терет лржавне зајелнице на гпојим леђима, треба нешто и да добијн. И ми спиопи иарода вато долазимо на агроцомију ла колико нам то могућиости дозвол.авају пршимо културно просветну-социјалну мпсију у народу . да будемо социјалпи агрономи. Оно су идеали којих омладииа увек има и којих ге у већини случајена и прилржапц па н при изабцран.у свог нозина. И да ге ти илсали > целостц игпуие било би задовољна и омладииа која је тежп.за гим идеалима и оцај комс је она кроз Т г идеалс хтела да иомогне. Ллп пер-

спективе за испуњсње тих идеала нису тако ружичасте, Иа самим студи Јама ми доГжЈамо мпого теоретског знања али нам онда после студија треба доста времена, материјалних средстава и других могуlлloсти да то и у пракси примеиимо. Осим тога пи изглсди на запослењо нам нис.у тако сјајни, ма да је наша држаг.а искл.учиво пољопривредпа. Удружење јупн л. агронома прорачу-

иало је ла иашој пољопривродитреба још 2000—аооо агронома. А стиариост је та, да већ данас има неааиослоцнх агронома и агрономкк Но, не трсба :«бог оиога бити песимкс.а, и одустати од агрономије. Ми знамо, да је наша аемља пољоцривредна, и Да смо јој ми ногребии, нако нам с станљају ирепреке несмемо пр њима стати, него сс труди да уклонимо.

Философија?

Данас, у времану огромног развоЈа друштвеног, екоиомског и културног живота нашем народу су све потребиије школе и то «е само основне, већ и средње које постају главна ‘карика широког «а-родног образовања. Код нас су за сада обавезне само ооновне школе (а и њих нма иремало) дои< оу жод осталих културlних народа обавезне и цредње школе, јер отварање и обавезно посећнвање таквих школа захтева онажан темшо модерног живота. Нарочито данас у веку технике и огромног развоја иашинсхе индустрије' и саобраћаЈа, оредња школа постаје неопходно средство за оопособљавање младих генерација за савремени разгранати друштвени живот, јер су соновне школе постале недовољие и знање ко)е они пружају сувише уско и малвно. Јасио је дажле да је наставнички позив, позив коме припада не само прошлост и садашњост, него у првом реду бутдуКност. То је позив који добија све шири. све дубљи, све виши значај. Сврше.ни оредњошколИИ који одаберу наставнички позив не треба да стрвпе да ће једног дана постати сувишнн своме народу. Ажо данас дипломирани студвнти немају запослење, или ако су приморани да служе беоплатно три годнне као суплвнти волонтерн (по наЈlНовиЈвм амандиану закона с орвдњнм школама) то још уаек нг значи, да ми имамо доволшо сред њих школа и доволшо професора. Разлози за то тешко стање наше оредње школе и професороког сталежа леже на другој страни. Нико нвма лрава да говори о сувишности културе код нашег народа, у нашој земљи у кајој има рекордан број непнсмвних (преко 72% у Босни) у којој је мрежа средњошколсмих установа мннимална с обаиром на захтеве и потребе нашег народа, јаоно је дакле да се матуранти не омвју освртати на оне ко>и говоре з преЕеликом броју свршених студената филозофије, о превеликом броју средњих школа и учвннка и превеликом броју ннтелвктуалаца и мултурних радника код нас. Чињенице напротив говоре обратно, да је свега тога првмало и да треба. свим удружеинм снагама порадити да се ово отање поправи. Друго питање с којмм се сусреће свршени средњешколад на филозофском факудтету то је питање начнна рада, оистема студнја и иачина предавања универзитетских професора. У том погледу студвнт је нешто саовнм друго од средњошколског ученика. На уинверзитету владт МlНого већа слобода и сав је скоро рад пребачен на личну инидкјатив.у и свест самих студвната. Нема нотеса с оденама, нема прозивања и испнтивања на часовима, нема о«рг укочвног и скор. нелрдјатељског од»оса профвсора и учвника. Однос студента према своме професору универзитета је иного прионији, ср-

дачнији и пријатељскији неголи што је то у већини случај у средњој школи. Овакав став и однос треба захвалити сарадњи студаната и про феоора на саим питаљима која се тнчу Универзнтета, студшја и студектског жнвота. У тој сарадњи огромну улогу играју стручна удружења Филоаофског факултета која постојје скоро на свим групама (гег ироднми, (езичким, педагошко-фило ■ зофоким). Ова удружења издају уџбенике, имају библиотеке, одржабају стручне друштвене оастанке што све олакшава студије и омсмућава плодоносан стручан рад студената. Нарочито то олакшавање стручног рада и продубљавање проблема своје струке омогућиће рлд »Дебатног клуба« чија оу правила већ одобрена. китање стана и исхране је питање којнм се баве отипте студентске органнзације (»Лотпорни фоид« и »Одбор економскнх организација«) тако да ни у том погледу студенти филозофије не морају да стрепе да ће остати без хране и без преноћишта. Али то још увек не значи да су сви студантн збрикути и да нема потребе да се у том погледу проширује рад. Долазак младих сиага на студиЈе у стварн треба да буде продубл>авање и разграњавање нашег еконоимског, сгручног и опште културног рада. Свршвни матуранти будући студенти фклозофије стећи ће нова мокуства на универзитету, и у великом броју случајева ослоњвни «а своје властито удружење сгудентоке снаге уопеће да заврше студчје и оопособе се за вршење свога наставничког позива. У том погледу огромну помоћ ГГружиће им уинвераитетски профеоори својом љубављу, оданотпћу и пажњом према оваком појединои студенту, не само у погледу студентског стручног р-ада, него и у поглеДу њиховог економског, здравственог и омладинског живота. Једна од великих потешкоћа на Филозофском факултету бнла је недостатак педагошке сцрвме наитх будућих наставника. Најновијим напорима наших професора изгледа да ће и то питање бити уопешно решено оонивањем »Педагошког инстнтута < чији ће основни задатак битн теоријско и практично спремање студвната филозофнје за наставнички позив. Јасно је да на Филозофском факултету још није све савршено, још «е постоји довољан број добрнх уџбвника. збирке и лабораторије су с минималним материјалним средствима, библиотеке често немају ни наlЈпотре6ни|јих књига за полагање испита, учионице у старој згради су мрачне, тесне и не одговарају здравствеиим потребама студвната, али су све то ствар« које се могу попрзвити заједничпсим напором универзитетских власти и студената и то у оквиру аутоноииlе универзитета јер само смободан универзитет је нарбоља гараитија зз његов свестрани разаитак.

Шумарство?

С обзиром иа велики оначај и улогу шумарстка у привреди и техници није тепшо рааумети млачог човека, који одлучи да се определи за ту гтруку, парочито г?Сог тога, што Iгпта земл-а имп све хслоие да разпн|е ' ии • ••» I'>ј" 1: и*. .(V ■•• Г(Шј.У. ,НЧ| !1-,\Ч!|o •'рIЧИIП 1011-Шol' подизаи.и и искоритћаиања шума, заједно са условима и приликама под којима то треСа да се одиграиа, може да задовољи амбиције омладине желше чнан.а и науке Поред тога п<(треоно је иапоменути да сту.текте шумарства интересује не само научна иекоиомска црта шумарства, кего осим тога онн воле саму шуму, жикот у и.ој, лон, и,гн мир и сеежину. Сне до прс неколико годипа н међу • тудснтима шумарима владалоје ми|\ит>еl(>4( да је шумарска струко »е-литна струкае и самим тпм предодређсиа па Согагије слојеие. Међутим, овакко схкатање у иослелже време гаргезава под јаким приливом сиромнјипи х студспата на шумарство. Зан ам.ки ио ј.е, да се н Г.рој студенткиља шу ма] »ства иагло повећава

Данас студонте шумарстпа интересује не само шума и радоии у и>ој, него и они који раде у шуми, сии који код нас, нису нп радниин нн сељаци, него цолусел.ацн, полуралII 1?Ц11. 'lк ,Т»у »II I,|»јц ц,ч* !-|‘ј и;т«от ирокс :у гц. .ч.ч \ 11.1,111111111, ито.тоиаии од »иета, одсечеии ОД културе н данашњег премена. Њима, и малим поселницима шуме, којих је на жалост, све ман>е данатн.и гтудецт као инжињер шумарстиа н.тп 1 |м'll,п шумар, жели Ла се п|и|Г>лп:ки, да нм сиојим аиаи.ем помогне. како бц ц бии од Iпко.|оианих .%удн оеетили неку коршт и потпору. Иезанослених инжин.ера ш>мар• тиа има прнлнчио. Иараицо, то ц.значи да нашим шумама иигу потр- г> не нове стручне снаге. И.апр.тии, рсорганшациЈОМ нашег шума|нтпа, поиећањем броја шумских управа, што омогућаиа ееКи стручни падлор и контролу над нашнм шумама, напш шумарстио, не само што би мог.тп запослпти оие који су пећ ааг.ршц.т, пего бц осећало погребу за гтотпна,ма и стотииама нопих мнжиlмра шумарства.

„СТУДЕНГ

БроЈ