Student

Streljanja čeških studenata

Ovde preštam pavamo iz zagrebackoff >Novo£ Studenta« članak: >Streijanje českih studenata«. Među žrtтата ratnoga terora u fašističkoj Nemačko j, nalazi se i jedan naš zemljak iz Rume. Reakcija u svima zemljama preduzima iste mere ргета borcima protiv rata, za mir. Nemačka, francuska i enpleska reakcija, kao i геакdja čitavoga sveta jedinstveni su u borbi protiv naroda i omladine, јег »el© da čitavu zemljinu kuglu pretvo те u krvavu klanicu.

Iz pisma oca übijenog studenta Siavela, svojoj kćerci, koja se nalazi u Rumi: »Katarina, jedino dijete, našeg Jana nema više. Sa šestdesetoricom svojih drugova strijeljan je ovih dana. Nismo ga sahranili, јег su im tijela nekud baćena...«

ISKAZ OČEVICA

16. studenog: strijeljali su u Pragu njemački SS odredi docenta dr. Matauška i devet studenata. Među übije шт studeniima je i Jan Stavel, naš zemijak iz Rume. Ova übistva doffodila su se posle deraonstracija na ko.jima su Česi vikali: Hoćemo slobodu, doie terdr« i posle defilea pored kovčega jednog studenta, koga su Nemci, nekolikn dana рге toga, na ulici übili. Ogromua masa sveta, koja je tom prilikom demonstrirala, rasterivana je od SS i SA odreda, kao i od neraačke vojske s noževima na puškama i sa mašinskim puškama- Studenti koji su se bili zatvorili u Hloukovom i drujpm studentskim domovima isterani su odande paljbom iz mitraljeza- Nekolicina Čeha uspelo је da se skloni u Jug. stnd. dom, gde su im naši studenti j>omogli da se zabarikadiraju- Na koncu su se i oni morali predati. Tom prilikom je uhaošeno i nekoliko nasih studenata- Ukupan broj uhapšenih Čeha tih dana iznosi oko 1200 studenata, koji su označeni kao organizatori uereda i mnogo gradana. Od uimpšenih je večina otpremljena na prisilni rad i>o koncentracionim rima u Nemačkoj i Poljskoj, a oko 200 studnata је zadržano u Pragu i etrel.iano idućih dana. Računa se da je тш poslednji mesec dana poubijano ши 1000 Čeha. Noću između 16. i 17. novembra daje naređba da sve češke visoke ško le u protektoratu zauzme vojska. 17. u jutru donele su česke i nemačke novine vest o zatvaranju svih čeških visokih škola na 3 godine. Istoga dana upali su SS odredi u studentske domove u Brnu, pohapsili sve studente koji su bili članovi uprave domova, a onda vezali i odveli na aerodrom joe oko 300 studenata, kojima je blo aabranjeno da ponesu sa sobom i naj potrebnije stvari. Tamo su pred sviта stteljali >za pouku« studente: Poleduička , Vincenco, Černoff i Fukalu. Ostali su razdeljeni po raznim konc. logorima. U novinama je izašla notica dn je najstrožije zabranjeno raspitivati se bilo kod vlasti bilo privatno |?dje se palaze uhapšeni studenti. Tih dana übijen је takođe u Brnu profesor muzike na filozofskom fakuhetu Helfest, koji je рге dvije godine bio predsednik češkog odbora za pomoć republikanskoj Španiji- Od svih žrtava ovih poslednjih zverstavu objavile sa nemačke i češke radiostanice i novine samo dvanaest. Češki nniverziteti su zatvoreni na 3 godine. Rektori tih univerziteta koji su isli da mole protektora von Neuratha, da se dozvoli ispita такаг atpsolventima, ili bar da im se vrate dokumenti, nisu primljeni ni u audiienciju- F). Ž*

ČEŠKE ŽRTVE

»Zatira je fašizam počo sa navalama na kulturu. . . . Otpušteno je u sarnom Ргади iz službe ргеко stotinu učitelja. • • . . Ministarskom naredbom zase da nestanu iz nastave sva ol)jašn jenja o borbama između Čeha i Nijemaca, kao i o socijalnim sukobima, a također i o nekim češkim nacionalnim junaoma i stvaraocima Republike. • . U jednoj jedinoj sedmici otpušteno je 6500 školskih nadzornika.« . . . Među prvim žrtvama hapšenja i koncentracionih bili su profesori i diplomirani studenti čeških ! nem. univerziteta, kao i liječnici, tehničari i advokati. Ali uvek, uvek: radnici, seljacr, studenti . . .« (Iz raporta čeških studenata na Svjetskom u Parizu, аиgust 1939.) »Felkišer Beobachter« piše: »Ima previše intelektualaca koji su svršili češke škole. Treba da ti mladi Ijudi ne studiraju dalje da radije nauče neki korisni zanat.« Kod gaženja jednoff naroda veliku ulogu igra gaženje njegove kultureNapadi na njegova kulturna žarišta, na njegove kulturne tradici je i vrednosti su prvi napadi kojima se slnži tlačiteljOd minhenske izdaje pa do citiranog raporta čeških studenata u Parizu. sve jasnije i ejlasnije izbija u svjetskoj javnosti svetlo na mz сшје nica o martiriju čeških studenata i intelektualaca, a posljednje streljanje čeških studenata je otvorena salva u češko telo- Kada se otpor nije slomiti ni svim šikanacijama ni svim zatvorirna i logorima, nernački је fašizam otvoreno počeo pucati po češkoj kulturi, i to baš po onima, koji su budući nosioci te kulture, }er kultura ponesena i data narodu znači kraj тгака i terora. I opet omladina igra ulogu martira i borca protiv tlačitelja. Omladina која је ostala verna narodu opet je podigla zastavu revolta i slobode, a ona iu je i prva svojom krvlju orosila. Češki studenti pokazali da prava narodna. intelitfencija mora stajati u prvim redovima narodne borbe. Posle svih koje su nam poznate o borbi eeške intelektualne omladine za život svocra naroda nosle ovotf najnovi jep rnartirija, posle svih terora, naša vera u mladu generaciju nije ni najmanje pokolebana. Mi ne plačerno nad žrtvama коте su pale za narod. pa bile to i naše vlastite, јег te žrtve rađaju u nama veru u omladinu, koja će poneti u prvim redovinia zastave slobode. Češki su studenti pokazali |?de je mesto intelektiialnoj omladini u narodnoj borbi! Slava palim ćeškim studentiraa! M.

Rat bolestima u SSSR Po PREDAVANJIMA Dr. LUJE TALERA U ZAGREBU.

Neobično je interesantan i važan га<! na suzbijanju epidemija. 1917. g. bilo je u Sovjetskoj Llniji 3,354.000 bolesnih od pegavca (prenose ga vaši), tnko da je Iljič, videći u tome veliku jpasnost za narod гекар: »Jli će boljSevizam pobediti vas, ili ce vaš pobeditž komunizam«. 1924. god. bilo je bolesnih još samo 29.000. Isto je tako { povratna groznica (prenosi je tako-

đer vas) pala sa 1,450.000 na 25.000. U borbi s kufrora izneli su veliku pobedn (oduvijek su Rusi bili najbolji poznavaoci kii£e u Evropi). Potpuno su istrebili koleru (1922. god. 86.000, 1927, god. ni jedan). Sovjetski Savez je ćist od boginja. Treba naglasiti ističe ргеdavać, da su oni sve epidemijske bolesti suzbili mz pctpuni bojkot Evrope. 1923. god. bolovalo je u Sovjetskom

Savezu 4-,000.000 Ijudi od malarije, a imali su sarao 10.000 kp kinina, daljnjih 30.000 kg. koji su im još trebali kulturna Evropa nije htjela prodati. Ipak su malariju, daleko potisnuli, no ne kininom, nego uklanjajući svim mognćim sredstvima mogućnost ргеnošenja malarije, Predavač zatim prelazi na pitanie zaštite deće i majki. Ističe da je deЛе od prvih dana trudnoće na brizi države. Iza velikog pokusa sa slobodnhn abortusom, za vreme koga je u Moskvi i Lenjingradu broj poroda pao ispod broja abortusa, donesen je najstroži zakon protiv abortusa. Ali nije se samo zabranio abortus, nego se istovremeno omogućilo rađanje djece. Majka ostaje kod kuće 2 mes. рге i 2 mes. posle рогоda, naravno uz svoju potpunu platu. Podignute su institucije gde deca mogu uvek ležati. U tom pogledu Sovetski Savez je najbolji na svetu. Za šesto dete majka dobija kroz 4 podine po 200 rubalja mesećno. Sovetski Savez teži k tome da sve žene rađaju u rodilištu. 1914. god. bilo je 4.700 kreveta, 1936. god. 48.000 a treba 120.000. Sasvim je ruska stvar pokušaj mlekare za decu (skuplja se mleko žena). Ove godine Moskva je dala's.soo 1. mleka dnevno. U svim prilikama ženi je data mogućnost da doji svoje dete. Svako dete može ići u dećje kolevke. Вгој kreveta bio je 1933. s°d. 5 miliona, 1937. god. 10.5 miliona. Tamo dete može ostati 3 god., a celo vreme je na brizi komesarijata za narodno zdravlje. Sve te kolevke su u odličnom stanju.

Рге rata umiralo je u prvoj godini živofa 23 posto dece, veći proceut smo imali samo mi. Kako je danas ne zna se. Iza tri godine dolazi dete u dečje vrtiće i tamo ostaje do scdme godine, tada ide u školu. koja u gradu traje 10 god. a na selu 7 pod. Lekar ordinira n samoj fabrici. Osiguranje za bolest i invalidnost je potpuno, a starost za 60 god. 50 poslo zarade. To nije dovoljno. Dok je lekarski pregled besplatan, medikamente plaćaju radnici sami. Država daje medikamenic kod malarije i sifilisa i u svim bolnicama. Treba da se radni narod mnogo služi bolnicama, јег je bolniekom pitanju posvećena najveća pažnja. Imaju preko pola miliona bolesničkih krevefa (više nego Araerika). Nauka je baza sve#a medicinskog rada. Naućni rad se kalkulira kod svakopr lekara vrlo vsoko. 1933. god. polovicu svih radova na svetu iz podrućja fiziologije napisali su Rusi, Naučni rad obavlja se na atkademijama, a ne na univerzitetu. Moskva ima največi naučni medicinski institut na svetu. Najveća biblioteka na svetu je biblioteka akademi ja. Dok su kod nas na ; ,popularni je ličnosti sportisti i plumci, u sovjetskom Savezu su najpopularniji akademici. Dr. Lujo Thaller završio je ргеdavanje izjavljujući da je on danas došao u svom naučnom radu do toff stepena, da du.boko želi da u Sovj. Savez i da tamo još mnogo šta nauči.

Kako žive studenti u zemlji socijalizma

NAROD SVIH NACIJA MOŽE STUDIRATI.

Od 12 saveznih republika koje čine SSSR samo su tri imale sveučilište рге Revolucije. Nije bilo ni jednog UniveTzileta u cemialnoj Aziji ni i Kavkaziji. Danas u svakoi republici ima Univerzitet koji obrazuje spđcijalste među stanovništvom. Ima 28 Univerziteta u SSR Uzbekiji, 18 u SSR Kazakiji, 4 u SSR Turkmeniji, 18 u SSR Georpiji, 4 u SSR Tadžikiji, 13 u Azerbeiđanu, 4 u SSR Kirgiziji, 8 u SSR Armeniji. 22 u SSR Beloj Rusiji, 133 u SSR Ukrajini.

UNIVERZITETI PODNOSE TROšK OVE STUDIRANJA

Ne samo r J iraaju ргаvo na bespla 'pvf', \ zii. obrazovanje, nepo oni . к a i jodnu stipendiju, коуа im omofeućuje da studiraju potrebno vreiue, Te stipendije. koje scvjetski student prima svaki mesec, neka su vrsta plate, koju država daje za studentski rad. Te stipendije nemaju nikakav filantropski кагакter, one se dižu iz državnih fondova i doznačuju sodišnje prema brojn studenata- Fond državnih stipendija raste svake s?odine zbo£ povećavanja broja studenata i zbog dizanja stipendijske glavnice. Tako те između 1934 i 1938 "'odine taj fond prešao je sa 388 na 801 miliona rubalja.

КАКО UČE SOVJETSKI STUDENTI Sovjetska uarodna ekonomija ko а je opskrbljena najnaprednijom tehnikom, iziskuje specijaliste s vrlo visokom kvalifikacijom. toga se svake traži sve više od studenata; oni ipak znaju da ostvare svoj akademski program i rezultati njiho% r ih studifa pokazuju vrlo visoki nivoNa рг. na zimskim ispitilna u prvom delu 1939 pjodine na Moskovskom Univerzitetu 46,9% studenata prošlo je s rezuitatom >odlično« (najviša oce na kofa se može postići), 2.9% s ocenom »dobro«, a samo 1,3% s rezultatom »dovoljno«. Na Kijevskom Držav nom Univerzitetu prošlo je između 68% i 77% studenata s rezultatom »odlično« i >dobro«. U Pedagoskom

instUutu Jerevan u Armeniji stucienti p:ve godine prošli su sa 29,4°/o »ođ liči ih« i 34,6°/o »dobrih«, studenti ireć#> godine sa 40°/o »odličnih« i »dobrih«; četvrte je godine imala 56% »odličnih« i 30% »dobrihc.

KAKO ŽIVE SOVJETSKI STU DENTI.

Dok је student na Univerzitetu, nje mu je па raspoloženju jedna nameštna soba sa posteljinom itd. kuju plaća u jednakim razmacima. Običm> tri ili četiri studenta dele jednu istu sobu. Student troši sedam posto ođ svoje mesečne stipendije za stanarinu i ooslugu. Blagovaonice, kuhinje, češljaonice, praonice, postolari, kupališta, dečje jasle, drečji vrtovi. klubske dvorane čine deo Univerziteta. U više g ra <lov a sagrađena su univerzitetska naselja. Na.jslavnije je ono zvano »divovsko« u Harkovu. To je jedna golema zprada do 6 spratova koia se pruža na prostoru od više blo kova i gde stanuje 3500 studenata. Zgrada je ukrašena cvećem, kipovima i vodoskocima- Unutra ima 1500 prostorija, sve ugodno nameštenč. Posjeduie i biblioteku sa 18000 svezaka, dvorane za čitanje i odmor- U zgradi se nalaze: apoteka, rađio stanica, pošta, knjižara, brijačnica i čak sajđzinica, kao i jedna raehanička praonica. stolar tusevi itd. Sovjetska vlada nije oklevala pred nikakvim troškom da zađovolji studcntske potrebe-

SVAKOM GRAĐANINU SSSR ZA JAMČENO JE PRAVO NA RAD.

Kad jedan student svrši svoje univerzitetske nauke ол ne treba da traži posao, јег država prima bri/r« o пјгши. Njega upučuju u industrijsku ргапи која nnjviše treba takve specijaliste. Kako postoii nestašica specijalista, u tom se delokrugu radi po jednom striktno održavanom pla nu. U 1938-oj g<xbni sv i centralni огgani Sovjetskog Saveza objavili su vladinu uredbu o raspodjeli mladih specijalista, koji su svršili nauke na univerzitetima i institutimau 12.500 inženjera, а°топота, zoologa tehničara, mdicinara, fizičara, hemičara. geolosa ekonomista bilo је dodeijeno na mjesta od sovjetske vlade.

Vlasnik i odßovomi urednik: Luka Nenezić Zagreb, Kunjaninova 4. - Tiskara .PreraHović. Gajeva t3. -Z« tiskaru odgovara F. Uhemik, Lašćinaka 3.

Sfrana 4

»NAš STUDENT«

Вгој 1