Student

Otvoreno pismo Dr. Vladku Mačeku, pretsedniku H. S. S. i S. D K., potpretsedniku vlade, Beograd

Gospodine potpretsedniče V lade! Nema sunmje da \ am je poznato to”a ste dana, uostalom, bili u Beopfradu na svečanom ručku sa gg. Cvet kovićem, Dr. L. Markovićem i ostalim da jc 14 decembra ove godine do.šio do krvoprolića nad ženama i decom. omladinom i radnicima, po beogradskim ulicama. Vi, dal |е. svakako znate za svu laž i пегfidnost, koja se provlači kroz zvanićno saopštenje Л. A-, Vi ste upućeni u to da jc preko pedeset manifestanata гаnjeno iz jmšaka i puškomitraljeza, da je preko deset radnika. studenata i omladinaca ranama. Najzad, ne verujemo da ne znate da nijedan manifestant nije uopšte imao, pa prema tome ni upotrebio revolver »iskoiistivši mrak«, kako to stoji u saopštenju vlade kojoj \i imate čast da budete potpretsednik. Naprotiv', istina је, da su u odbranu fjolih živ r ota od pobesnelih policajaca učesnici mauifestacije upotrebili kamenje, upotrebili su kamenje u odbrani od mašinskih pušaka i dum - dum metaka (da bi ta traffična ironija bila veća jedan deo to£a pokolja izvršen je pred spomenikom jednoj od najsvetlijih ličnosti srpske kulture Vuku Karadžiću). Svakako da Vam je, gospodine potpretsedniče Vlade, poznat i karakter manifestacije na kojoj se desio taj najbrutalniji i najkrvaviji nastup policije na tlu Srbije od 1903 god, dodanas. Zvanično saopštenje геšava, doduše, slučaj na vrlo jednostavan način. Ono se zadovoljava tvrđenjem da su to bile komunističke akslica raste. I baš zbog toga, što je to klicima koji su se čuli. Ne sme da kaže da je glavni poklik bio protiv skupoće, protiv ratnih špekulanata, ne sme da kaže da se oduševljeno klicalo miru, slobodi, ne sme đa kaže da su gladni i besposleni uporno tražili гаda i hleba- Nama je jasno zašto v adino saooštenje ne tfovori o tome- I I • • .1 . . - v ‘. I < С.Г4 .U rrtcra Cid ua ли aiuii narodni slojevi strašno teško pogođeni skupoćom, izazvanom špekulaci jama, da narodi u Jugoslaviji ne žele da uđu u rat, i \ama mora da je poznato da su nadnice pale i da besposlica raste I baš ztiog toga, što je to tako, upravo zato što svaki poklic prc» tiv skupoće, za hleb, slobodu i mir pretstavlja izraz istinskog raspoloženja naroda jugoslavije, apencija Ava la morala je, kao i obicno. da laže, da obmannjuje i da pljuje po žrtvama narodne borbe. Krvoproliće od 14 decembra izazvalo je najdublje offorćenje širom cele zemlje- Narod sve otvorenije ustaje u odbranu svojih nezaštićenih sinova i prvoboraca, prepuštenih bru talnoj samovolji policije i njenih naredbodavaca. Yal ogorčenja raste sva ki čas, i nikakve zvanićne laži nisu u stanju da prikriju istinu, nikakve izmišljotine ne mogu da ореги ruke krvnika od 14 decembraVi to sve, gospodine pretsedniče H. S. S. i S. D. K., znate, a ipak ćutiie, valjda, da se pomisli da Vi nemaie ni pojma o ovorae pokolju nad omladinom i narodomA znate li, pospodine doktore, ko sn übijeni i izrešetani omladinci, koје je zvanićno saopštenje, po formuli svih šestojanuarskih i obznanaških l*ežiraa, po staroj, svakome dobro poenatoj, formuli velikosrpskih klika. iednostavno krstilo kao komuniste? Znate li da su omlndinci, koji su masakrirani 14 decembra 1939 p. na beopradskim ulicama, oni 'isti Inarodni sinovi koji su 14 avppista 1938 bili na čelu velikih manifestacija bratstva Srpskop i Hrvatskog: naroda, manifeetacija slobodi i demokratiji priredenih prilikom vašeg dolaska u Beo"#Trad? Znate li da se sa govornica Beeo univrziteta već 10 godina, u doba nacrnije protivnarodne i protivhrvatske diktaturc, uvek čula reč solidarnosti sa opravdanom borbom Hrvatskog naroda? Znnte li da su

omladinci čijom su krvlju okupane ulice l4 decembra ustajali uvek и odbranu hrvatskih žrtava, palih širom cele Hrvatske, od Slavonije do Zagorja. od Gorskotf Kotara do Senja na Jadranu? Znate li da su nas prebijali i pre, kad smo klicali slobodi, demokratiji. Hrvatskom narodu i \ašoj ličnosti ? Znate li, gospodine pot pretsedniče vlade, da je ovaj pokolj izvršen od onih istih koji su übijali Ijude za poklik Hrvatskoj slobodi, nad onim istim koji su. po cenu jru' bitka jnladih života, klicali toj НгvatsLo ј slob.odi? lako \i izjavljujete da Vam fe {?. Cvetković jeclini prijateli и Srbi.ji, Vi ne možete da zaboravite a Hrvatski narod svakako neće da su Srpski narod i n jepova omladina vodili borbu za pravi Narodni Sporazum. onda kad je g’. Cvetković kadio politici bivšepf vođe. kad su se desili događa ji u Senju, Virovitici, Šibeniku i dr., onda kada je Pretsednik današnje« Senata govorio o Vama: »Martin и Beograd, Martin iz Beograda«- Vi to znate, pa ijiak ćutite- Mi ne možemo da ulazimo u pobude kojima se rukovodite kada odobravate ovu krvnićku, protivnarodnu politiku, ali možemo da tvrdimo jedno: Da nije podrške koju pružate hegemonističkim snagama, da nema Vaše{? paktiranja sa Sestojanuarskim delom vlade, da uije \ašeg bla&’oslova politici ratnili priprema, beogradska reakcija, niti bi moftla, niti bi smela da čini ono što se događa. Ono što želimo da kažemo, to je da pred licem svih naroda jusoslavije, otvoreno jjokažemo koliko su protivrećne izjave i dela vlade u kojoj ioš uvek sedite i Vi, za icduo sa pojedinim pretstavnicima bivše U- O. Ciovoriti o demokratiji, a übijati omladince koji kliču slobodi. pričati o bripama oko suzbijanja sku poće a desetkovati radnike, studente, omJadjure i етасТчле kori traže hloba i rada, mašinskim puškama braniti pijačku ratnih spekulanata, i?ovoriti 0 ireutralnosti a übijati za parolu «živio mir«, to su sve protivrečnosti sa kojih padaju maske, i pored dema gogije i »demokratskih« dekoracija kojirna reaknja prikriva svoju dikia turu- To su istme koje se vide sve očiglednije, svaki dar . Gospodiiie m»tt ' tsedniče! Studenti B«o'r univerziteta obraćaju Vaia ra puta и nameri da Vam izra/f" . је одогсепје, рго liv nedela današnje vlade. Mi znamo da ste Vi рге ustajali protiv terora i sistema »Glavnjače«. Mi znamo za Vaše pismo tadašnjem ministru policije Dr. Korošcu u kome ste spominjali hrišćansku čovekolj übivost kad ste se zalasali za politićke mučenike A danas? Šta ćete učiniti, danas. povodom teгога koji se ne painti и Srbiji od 1903 £od? Šta ćete učiniti povodom najužasnijih jiokolja? Da li ćete se solidarisati sa übicama nnjboljih sinova 1 najhrabrijih boraca га narod i nje{rovii slobodu? Šia će. danas, biti sa \ašom hrišćanskom dus?vnošću i Vašorn Ijubavi prcma bliž.ijem? Mi ие znamo št« ćete \i uraditj. Ali zi.amo da bi \ aša solidarnost sa zločinima. koji su se desili i koji se još dešavaju nad najiskrenim prijateljima Ilrvatskop naroda na ovoj strani. koji se vrše nad omladinom i narodom. značila, želili \ i to ili ne. politiku uperenu protiv interesa svih naroda и zemlji pa i Hrvatskog. Mi mislimo da su takvi postupci vezani za politiku vlade. Da li je to i vaše mišljenje pjospodine potpretsedniče? UJEDINJENA STUDENTSKA OMLADINA

Studentima, celokupnoj javnosti

Nikada naša rnladost, u istoriji Beogradskog Univerziteta, ni je proživIjavala teže dane kao što su današnjl i nikada nije osvanuo crnji i bolniji dan kao što je 15 decembar. U noći 14 decembra palo je izrešetano žandarskim kuršumima nekoliko studenata i radnika a ranjeno ih je desetinamaNaši mladi drugovi koji su voleli ovaj život, koji su mahom tek stupili u našu školu. s verom dječaka u bolji život, sa strasnom Ijubavlju za naukom i znanjem duboko predani narodu i slobodi, i počeli tek da uče, da rade u svojim seminarima i laboratoriju inima pali su krvavih lica, razlupanih lubanja. polomljenih nogu po pločnicima beogradskib ulica, роргskanih vrnćom mladenačkom krvlju. Kćio da su i sada tu medju nama, osećamo njihov vreli dah, tople reči, svetle oči. Naši mladi drugovi, naši dragi drugovi, radili su, učili su i veselili se s nama Čuli smo reči njihovog oduševljenja, priče o životu njihovog кгаја, gledali mladost која raste željna znanja i slobode. S koliko Ijubavi pošli su u Beograd, s koliko snova i plamenih želja o Univerzitetu i nauci očekivaše tamo u provinciji dan ulaska na Univerzitet. Cela jedna mladost provodena u srednjoškolskim klupama, provedena u željama za llniverzitelom, cvetala je, da bi je u ргvim danima njenog rada rastrzali zverski dum - dum kuršumi pobesnle policije. Mi ne možemo, a da ea suzama ne mislimo na taj dan pokolja naših drugova, ne možemo, a da svim svojim bićem ne uzdrhtimo pri pomisli, na varvarstvo koje ih je übilo. Zar ima veći zločin, zar postoji gore nedelo übiti mlada čoveka koji je sa svom čistotoni srca svoga, volio život, volio nauku, dizao njenu luču nad svakom prljavštinom pa po cenu i gladovanja i mučenja, koračao smelo kroz život. Dogodio se zločin, varvarskiji od svih varvarstva, težih od sv ih zločina. Mučili su mladića, u mračnim beogradskim ulicama, pošto su agenti žandaimi izfešeiall slabiue Kmrsu mima. Pao je, a zatim su žandarmi. dokrajčivali život, izgonili poslednji dah iz tela koje se hladilo sa kundacima i palicama. Pucali su u gomilu mladića u mračnim beogradskini ulicama. Uhvatili su Mirka Lukovića člana Akc. Odbora, рокгај mnogih palih, i stali ga tući i kada je pokušao da beži, pustili su ga deset metara, da za momenat misli da je spasio život, da raisao obasja životna radost, da pomisli za čas na majku, na druga, na neku dragu i voljenu stvar, pa da £a onda žandarm, koji je sve do tada, klečao sa puškom na gotovs, prostreli, razmrska mu lubanju i übije život. Übijali su hladno i iz zasede. Čekali su mlade Ijude kao lov ci na zečeve, u Prištinskoj, na Slaviji, kod Tehničkog fakulteta, u Grobljanskoj ulici, na Čuburi, nalaze se lokve krvi, poprskani pločnici i zidovi, ргоsuti mozgovi naših drugova. Jesu B njihove majke i očevi. koji su možda tu noć sedeli i pričali o svojoj deci, o svojim brigama i tegobama, o svojini voljenini sinovima, jesu li hranili i odgajali svoju decu da postanu, u cvetu svoje mladosti, obična meta za žandarmske kuršume. lliljade i hiljade studentske omladine oseća gnušanje nad tim zverstvom. Hiljade i hiljade zbija svoje redove u odvratnOm gadjenju nad izvršiocima zločina. Mi dižemo svoj glas protiv terorističkih i hunskih zverstava nad našim drugovima. Otrgli su ih iz klupe, digli su im njihove voljene knjige, übili mladićki zanos i veru u bolje dane zverski su ih übili na pragu života. Übili su narodne sinove kojima je narod i njegova sreća bila iznad svega, Übili su mlade intelektualce, kojima je nauka bila najdragocenije blago, od svih blaga. Celo beogradsko studentstvo poseno je u tuzi za izgubljnim drugovi ma. Bolna je noć i bolno je sećanje na tu noć, Nikad težih dana ni mučnijih časova u našem životu. Na zverski način dušmani übiše naše voljene drugove.

U ime svih studenata, osudjujemo ovaj divljački zlocin. Mi nemožemo a da sa gnušanjem ne pomislimo u krvnike mladih života, na übice mladosti. Naši drugovi ostaće svetla uspomena u našim dušama, ostaće i krvava mrlja u nečistim savestima. Тегог i varvarstvo, medju svim studentima a našim narodima, u javnosti, p-'dtazaće dušu onih koji se služe tim sredstvima. Počela se ispunjavati želja našejf profesora i jednog od vodja Srpskoif Kulturnog Kluba g. Vase Čubrilovića koji je izjavio studentima da treba streljati 2000 studenata. A ova krv palih studentskih i radničkiii boraca, zbiće naše redove a neprobojnu snapu mladih srdaca, sliće naše žel je u plameni poklić za borbu protiv terora i neprijaielja naroda. Iz ove krvi progovoriće još jedinstveniji plas mladih Ijudi koji će pasti, ali neće i z neveriti svoje ideale slobodi i miru, ali neće poklelc nuti u borbi. Prvi februar, četvrti april i četrnajsti decembar ostaće istorijski daturni omladine i boraca za bolji život, za više slobode, za visc hleba i pravde. SLAVA NAŠIM MUČENIČKI ÜBIJE NIM DRUGOVIMAI Akcioni odbor

Protest sveuč. organizacije HSS. univerzitetskom senatu u Beogradu

U borbi hrvatsko# naroda orotir beoprmclslro k гл ave Jiktature, protiv svih napada па slobodu i ži vot hrvatskog naroda i hrvatske omladine, studenti beogradskog Sveu€ilišta bili su oni koji su najviše гаzumjevanja pokazali na srpskoj stra ni za opravdane zahteve hlhmtskoK naroda i njegove omladine. Mi ee sjecamo nasih borbi iz skore рговlosti protiv školarina. visokih taksi i raznih »uredbi« u kojoj su učestvovali i studenti beogradskog sveučilišta. Sjecamo se njihovupj glasa pro+,У. zaprebačkog Sveučilišta a naročito povodom pokušm.ja prenosa fakulteta u Beoprad. Sjećamo se i protestnoft štrajka povodom odbijanja sporazuma u proijeće ove godine. U najnovije vreme beogradski studenti borc se protiv veliko-srpske reakcije i beogradske ćaršije koja se okuplja u neki »srpski front« i pokušava da. rovari protiv sporazuma srpskop i hrvatskoft naroda, ustaju protiv ratnih hnskaća koji su narocito atktivni u njihovoj sredini. Tako su na 29 studenog sprijećili ratnu provokaciju povodom pokušaja održavanja komemoracije admiralu Gepratu. Na 30 studeno#; su odbili sramotnu Ljotiće»kazneuu ekspediciju« koja jc došla na Pravni fakultet da prolije studentsku krv. Tako isto su omeli zbor velikosrpske čaršije za prikljućenje Bosne i Hercegovine »majci Srbiji«. Bivšem rektoru koji je za diktature pokušao uvesti sveučilišnn policiju) pokazali su da oni »ujedinjenje« prvop prosinca ne shvaćaju kao on i njemu slični. Senat koji јс omoffućio protivnarodnim grupama t prupicama da iskoriste sveučiliŽßo tlo u svoje obskurne ciljeve, zabranio je studentima čitav mjesec dana sve njihove javne priredbe te zatvorio sveučilište na pet dana. Protiv ovakvog stava i zloupotrc« be sveučilišnop terena sa strane Scnata beosjadskop: Sveučilišta poelala je sveučilišna omladina H. S. S. sa svoffa plenarnop sastanka protest Scnatu beogradskoff Sveučilišta, solidarizirajući sc sa stavom beopradskih studenata, (Iz »Seljačke Mladice«)

Bioj l

»NAS STIiUE.Nr«

Strena ;j